Tajna DNK paukova pauna mogla bi da objasni način na koji se razvijaju nove vrste

Nisu samo jarke boje i elegantni pokreti ono što australijske paukove koji plešu čini posebnim.

Postoji više od 100 različitih vrsta paukova pauna, dok većina životinja ima svega pet ili deset vrsta.

Istraživači veruju da je to delimično zbog „tamne materije DNK“ pauka - misterioznog dela genetskog koda ove životinje, i to proučavaju da saznali više.

Pretpostavljaju da im da ta tamna materija DNK omogućava da se brzo prilagođavaju promenljivim okolnostima u životnoj sredini tako što razvijaju nove vrste.

Naučnici kažu da ono što budu otkrili može da pomogne da se objasni postojanje toliko vrsta u prirodnom svetu.

„Zanima nas kako ovi paukovi uspevaju toliko da evoluiraju da budu ovoliko raznovrsni", rekao je za BBC njuz Džona Voker iz Instituta Sangera u Kembridžu.

„Kad izađete napolje, vidite neverovatnu raznolikost među biljnim i životinjskim vrstama", objašnjava on.

„Ekstreman primer toga su paukovi pauni.

„I zato proučavanjem ovog ekstremnog slučaja možemo da pokušamo da razumemo koji su to procesi koji dovode do raznolikosti".

• Zbog čega bez mnogo razmišljanja ubijamo paukove
• Ko se boji pauka još i zašto
• Zašto paukovi opsednuti seksom upadaju u kuće

Paukovi pauni su sićušni paukoliki zglavkari, veličine zrna pirinča ili manji, koji žive širom Australije.

Nazvani su po jarkim bojama nalik paunu na stomaku mužjaka koje prikazuju u zavodničkom plesu tokom rituala udvaranja.

Nožicama stvaraju zvuk bubnja, neku vrstu paukove pesme, i kreću se u ritmu dok prikazuju njihove blistavo šare.

Ono što ova stvorenja čini još posebnijim je raznolikost njihovog izgleda, pesama i plesnih pokreta.

Voker se nekada plašio paukova, ali je strah prevazišao jer ga je ova vrsta toiliko zaintrigirala, i projektu se pridružio radi istraživanja za njegov doktorski rad.

„Kada sam prijateljima i porodici rekao da idem u Australiju da proučavam paukove, gledali su me zabrinuto, a i sam sam bio pomalo nesiguran.

„Ali bilo je dovoljno da vidim samo par sekundi njihovog plesa i svi strahovi su nestali".

Voker je sa doktorkom Joanom Majer, koja je vodila njegovu grupu, i međunarodnim timom prikupio primerke svih do sada otkrivenih vrsta ovih paukova.

Zatim su vrlo precizno klasifikovali detalje o ponašanju, pokretima i pesmama svake vrste ovih paukova.

Poslednji deo slagalice bio je da se sve te informacije povežu sa DNK svake vrste.

Stučnjaci se nadaju da će upoređivanjem rezultata svih vrsta otkriti koji geni su odgovorni za svaku osobinu, i na kraju zašto postoji toliko mnogo različitih vrsta paukova pauna.

Istraživanje se još sprovodi, ali tim već ima snažan naučnu osnovu za dalji rad.

„Ovo je početak, ali jedno od zanimljivih otkrića je da možda nisu samo geni ti koji određuju raznolikost, već i delovi između njih - takozvani 'tamni materijal DNK' koji može da utiče na to kako paukovi evoluiraju", objašnjava Voker.

DNK se sastoji od dugog niza molekula.

Neki delovi učestvuju u određivanju posebnih osobina.

Kod ljudi, na primer, mogu da odrede visinu ili boju očiju.

Ti delovi se nazivaju geni.

Međutim, najveći deo DNK zapravo nisu geni, i niko zapravo ne zna šta oni rade.

Istraživači Instituta Sangera smatraju da bi upravo taj takozvani tamni materijal DNK mogao da bude odgovoran za raznolikost paukova pauna.

Oni imaju tri puta više tamnog materijala DNK od ljudi.

Neke porodice leptira i moljaca takođe imaju izuzetno veliki broj vrsta.

Doktorka Majer je već dekodirala DNK hiljadu vrsta leptira i moljaca.

Ali istraživanje paukova, leptira i moljaca je tek početak jednog od do sada najambicioznijih genetskih projekata.

Plan je da se u narednih 10 dešifruje genetski kod svake pojedinačne biljke, životinje i gljive na planeti.

„Baš kao i sve biljke, životinje i gljive, i mi imamo veoma sličnu DNK", kaže za BBC njuz doktorka Majer.

„Razumevanjem DNK različitih organizama, učimo o opštim načelima funkcionisanja gena i ulozi tamnog materijala DNK, a to nam pomaže da mnogo saznamo i o nama".

U okviru projekta Earth BioGenome istraživači su do sada dešifrovali DNK 3.000 različitih vrsta.

Cilj je da se sledeće godine dešifruje 10.000, a da se u narednoj deceniji završi dekodiranje svih 1,8 miliona živih vrsta.

Naučnici se nadaju da će im znanje koje budu stekli omogućiti sveobuhvatni uvid u način na koji su sva živa bića evoluirala, kao i složene odnose između njih.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• U Australiji otkrivena nova vrsta velikog pauka
• „Proždiru sve što nađu”: Američko ostrvce kojim gospodare zmije i paukovi
• Kako pauk skače na žrtvu

(BBC News, 09.15.2025)