Тајна ДНК паукова пауна могла би да објасни начин на који се развијају нове врсте

Нису само јарке боје и елегантни покрети оно што аустралијске паукове који плешу чини посебним.

Постоји више од 100 различитих врста паукова пауна, док већина животиња има свега пет или десет врста.

Истраживачи верују да је то делимично због „тамне материје ДНК“ паука - мистериозног дела генетског кода ове животиње, и то проучавају да сазнали више.

Претпостављају да им да та тамна материја ДНК омогуц́ава да се брзо прилагођавају променљивим околностима у животној средини тако што развијају нове врсте.

Научници кажу да оно што буду открили може да помогне да се објасни постојање толико врста у природном свету.

„Занима нас како ови паукови успевају толико да еволуирају да буду оволико разноврсни&qуот;, рекао је за ББЦ њуз Џона Вокер из Института Сангера у Кембриџу.

„Кад изађете напоље, видите невероватну разноликост међу биљним и животињским врстама&qуот;, објашњава он.

„Екстреман пример тога су паукови пауни.

„И зато проучавањем овог екстремног случаја можемо да покушамо да разумемо који су то процеси који доводе до разноликости&qуот;.

• Због чега без много размишљања убијамо паукове
• Ко се боји паука још и зашто
• Зашто паукови опседнути сексом упадају у куће

Паукови пауни су сићушни пауколики зглавкари, величине зрна пиринча или мањи, који живе широм Аустралије.

Названи су по јарким бојама налик пауну на стомаку мужјака које приказују у заводничком плесу током ритуала удварања.

Ножицама стварају звук бубња, неку врсту паукове песме, и крец́у се у ритму док приказују њихове блиставо шаре.

Оно што ова створења чини још посебнијим је разноликост њиховог изгледа, песама и плесних покрета.

Вокер се некада плашио паукова, али је страх превазишао јер га је ова врста тоилико заинтригирала, и пројекту се придружио ради истраживања за његов докторски рад.

„Када сам пријатељима и породици рекао да идем у Аустралију да проучавам паукове, гледали су ме забринуто, а и сам сам био помало несигуран.

„Али било је довољно да видим само пар секунди њиховог плеса и сви страхови су нестали&qуот;.

Вокер је са докторком Јоаном Мајер, која је водила његову групу, и међународним тимом прикупио примерке свих до сада откривених врста ових паукова.

Затим су врло прецизно класификовали детаље о понашању, покретима и песмама сваке врсте ових паукова.

Последњи део слагалице био је да се све те информације повежу са ДНК сваке врсте.

Стучњаци се надају да ће упоређивањем резултата свих врста открити који гени су одговорни за сваку особину, и на крају зашто постоји толико много различитих врста паукова пауна.

Истраживање се још спроводи, али тим већ има снажан научну основу за даљи рад.

„Ово је почетак, али једно од занимљивих открића је да можда нису само гени ти који одређују разноликост, већ и делови између њих - такозвани 'тамни материјал ДНК' који може да утиче на то како паукови еволуирају&qуот;, објашњава Вокер.

ДНК се састоји од дугог низа молекула.

Неки делови учествују у одређивању посебних особина.

Код људи, на пример, могу да одреде висину или боју очију.

Ти делови се називају гени.

Међутим, највећи део ДНК заправо нису гени, и нико заправо не зна шта они раде.

Истраживачи Института Сангера сматрају да би управо тај такозвани тамни материјал ДНК могао да буде одговоран за разноликост паукова пауна.

Они имају три пута више тамног материјала ДНК од људи.

Неке породице лептира и мољаца такође имају изузетно велики број врста.

Докторка Мајер је вец́ декодирала ДНК хиљаду врста лептира и мољаца.

Али истраживање паукова, лептира и мољаца је тек почетак једног од до сада најамбициознијих генетских пројеката.

План је да се у наредних 10 дешифрује генетски код сваке појединачне биљке, животиње и гљиве на планети.

„Баш као и све биљке, животиње и гљиве, и ми имамо веома сличну ДНК&qуот;, каже за ББЦ њуз докторка Мајер.

„Разумевањем ДНК различитих организама, учимо о општим начелима функционисања гена и улози тамног материјала ДНК, а то нам помаже да много сазнамо и о нама&qуот;.

У оквиру пројекта Еартх БиоГеноме истраживачи су до сада дешифровали ДНК 3.000 различитих врста.

Циљ је да се следеће године дешифрује 10.000, а да се у наредној деценији заврши декодирање свих 1,8 милиона живих врста.

Научници се надају да ће им знање које буду стекли омогућити свеобухватни увид у начин на који су сва жива бића еволуирала, као и сложене односе између њих.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• У Аустралији откривена нова врста великог паука
• „Прождиру све што нађу”: Америчко острвце којим господаре змије и паукови
• Како паук скаче на жртву

(ББЦ Невс, 09.15.2025)