Тајне Јужног океана скривене у блату са морског дна

Научници ће поделити и анализирати узорке блата да би утврдили како је људска активност - у које спадају и читав век индустријског лова на китове - утицала на Антарктик и остатак наше планете.

BBC News пре 7 сати | Викторија Гил, Кејт Стивенс

Зашто би се било ко усудио да пркоси хладноћи од које трну руке, леденим ветровима и немирним морима - понекад радећи по читаву ноћ - само да би ископавао блато са морског дна Антарктика?

Управо је ово међународни тим посебно авантуристички настројених истраживача радио почетком ове године на забитом Антарктичком полуострву, у мисији чији је циљ био да открије вековима скривене научне тајне о Јужном океану.

Научници из читавог света сада ће поделити и анализирати ове драгоцене узорке блата како би утврдили како је људска активност - у које спадају и читав век индустријског лова на китове - утицала на Антарктик и остатак наше планете.

Ово истраживање је део глобалних напора да се разумеју односи између океана и климе.

Jezgro blata pažljivo se uklanja sa bušilice i čuva netaknuto za analizu — Језгро блата пажљиво се уклања са бушилице и чува нетакнуто за анализу

Историјат океанског живота

Истраживачи су користили специјалну бушилицу за језгро - помало налик огромној љуштилици за јабуку - везану за истраживачки брод, како би бушили у дубинама и до 500 метара.

Сакупили су више од 40 дугих језгара, илити цеви, талога са морског дна са локација око полуострва.

Ово је једно од најбогатијих станишта морског живота на Антарктику и кључна тачка за рибарење, туризам и - пре него што је забрањен осамдесетих - индустријски лов на китове.

Сакупљање талога пружа увид и трагове о прошлости, „попут историјске читанке“, објаснила је главна истраживачица докторка Елисенда Балесте са Универзитета у Барселони.

„Оно што живи у морима данас, шта је живело у морима у прошлости и докази утицаја нас људи забележено је у читавим слојевима талога током векова“, рекла је она.

Очувањем и датирањем тих слојева, и анализом шта садрже, истраживачи могу да изграде слику историјата антарктичког морског живота.

Antarktik je hranilište za kitove i druge morske životinje — Антарктик је хранилиште за китове и друге морске животиње

Кад се нађу на броду, језгра се замрзавају и пребацују у Барселону и лабораторију докторке Балесте.

Одатле ће се пажљиво извучени комади овог антарктичког блата слати у неколико академских институција широм света.

Научници ће скенирати и датирати слојеве талога, утврдити какве микропске животе садрже, измерити нивое загађења и израчунати колико угљеника је похрањено у блату.

То је део мисије - Институт за конвексни морски пејзаж - која обухвата универзитете и истраживачке установе из целог света које истражују како боље разумети везу океана и климе.

Клер Ален, океанографикиња из Британског антарктичког института која проучава прошлост Антарктика дуже од 20 година, рекла је да су језгра попут ових посебно вредна.

„Пре 1950. године - пре него што је постојала било каква способност мониторинга на Антарктику - језгра талога и језгра леда једини су начин да добијемо увид у било које од климатских или физичких својстава које су се временом мењала“, рекла је она.

Naučnici pažljivo seku jezgra taloga u laboratoriji na brodu — Научници пажљиво секу језгра талога у лабораторији на броду

Отисак ДНК из лова на китове

Свеже сакупљени узорци који се похрањују за анализу ДНК морају да се чувају на температурама довољно ниским да се зауставе сви биолошки процеси.

Докторка Балесте их је извукла из индустријског замрзивача где се похрањују да би нам их показала, веома кратко.

„Чувају се на минус осамдесет да би се спречило њихово пропадање“, објаснила је она.

Ови парчићи морског дна - замрзнути у времену на температурама које чувају генетски материјал - користиће се за оно што је познато као еколошка ДНК анализа.

То је научна област која се убрзано развила последњих година.

Она пружа истраживачима могућност да извлаче генетске информације из воде, тла, па чак и ваздуха, као да су отисак прста живота утиснут у животну средину.

Industrijski lov na kitove na Antarktiku doveo je mnoge vrste na ivicu izumiranja — Индустријски лов на китове на Антарктику довео је многе врсте на ивицу изумирања

Доктор Карлос Преклер, са Универзитета краљ Абдулах у Саудијској Арабији, предводи овај део истраживања и покушаће да измери како је скоро читав век индустријског лова на китове на Антарктику утицао на океан и нашу атмосферу.

Угљеник - кад се испусти у атмосферу као угљен диоксид - загрева нашу планету попут ћебета.

Стога, док се свет мучи да смањи те емисије, било какав напредак који апсорбује и закључава значајне количине угљеника могли би да помогну да се заузда глобално загревање.

„Ми знамо да китови имају много угљеника у властитим телима, зато што су то огромне животиње“, каже доктор Преклер.

Оно што његове колеге и он желе да знају јесте колико се тог угљеника закопава у морско дно - и одваја од атмосфере - кад те животиње угину.

„Можемо да измеримо ДНК китова и угљеник у талогу“, објашњава доктор Преклер.

„Дакле, можемо да измеримо шта се десило пре него што је индустријски лов на китове уклонио већину китова из Јужног океана“, додао је он.

То ће, тврде истраживачи, пружити мерило за то колико китови - самим постојањем, величином и живећи природне животе - уклањају угљеника из наше атмосфере и помажу у борби против климатских промена.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук