Рубин: Став САД 1999. био да Тачи нема команду и контролу над ОВК
Сведок одбране Џејмс Рубин (Јамес) потврдио је данас, на суђењу вођи некадашње Ослободилачке војске Косова (ОВК) Хашиму Тачију, да је став америчких власти 1999. био да Тачи није имао команду и контролу над том оружаном формацијом.
"Ми нисмо веровали да је у ОВК постојала структура команде и контроле, нити да неко на врху може спроводити команду и контролу. Тачи није био на врху ОВК", рекао је Рубин, који је тада био портпарол Стејт департмента и помоћник америчке државне секретарке Медлин Олбрајт (Маделеине Албригхт).
Рубин је казао и да ОВК "није имала структуру која би се могла назвати војном јединицом све до НАТО окупације Косова" у лето 1999. године.
Тачи је оптужен за ратне злочине на Косову и у Албанији, током 1998. и 1999. године, заједно са Кадријем Весељијем, Реџепом Сељимијем и Јакупом Краснићијем.
Писање Њујорк тајмса из тог периода да су Тачи и Азем Суља наложили убиства других припадника ОВК, Рубин је у судници одбацио као недоказане тврдње новинара Криса Хеџиса (Цхрис Хедгес), кога је оптужио да је наседао на "обмане српских извора" и "више пута укаљао" вође ОВК "клеветничким коментарима".
Рубин је тврдио да би САД ускратиле подршку Тачију да је било доказа да је он умешан у злочине и да му је то речено.
На питање Тачијевог браниоца Луке Мишетића да ли је Медлин Олбрајт током сусрета са Тачијем у јулу 1999. на Косову "сугерисала да је Тачи одговоран за злочине", Рубин је одговорио: "Апсолутно није".
На почетку унакрсног испитивања, тужилац Џејмс Паће (Јамес Паце) доказивао је да Рубин, који је у главном исказу тврдио да је био одлично упућен у балканске ратне прилике, није знао да је Тачи политички лидер ОВК, нити да је члан Главног штаба ОВК, што је та паравојска јавно саопштила.
Упркос извештајима америчких дипломата који су се у то време сусретали с Тачијем и другим припадницима ОВК, које му је тужилац предочио, Рубин је прихватио да то није знао и да му Тачијево име није било уопште познато све до конференције у Рамбујеу у јануару 1999. године.
Рубин је сведочио и да му је Олбрајт у Рамбујеу дала задатак да се приближи Тачију, као вођи албанске делегације, и да су тада развили "неку врсту пријатељства" како би Албанци прихватили понуђени споразум који није предвиђао скору независност Косова.
"Ви сте чак Тачију сугерисали како да комбинује одела и кравате", сугерисао је тужилац Паће, предочавајући сведоку да је то у својим мемоарима написао амерички дипломата Кристофер Хил (Цхристопхер Хилл).
Рубин је одговорио да је то "апсолутно нетачно" и додао да је Хил "био пристрасан у корист Демократског савеза Косова (Ибрахима Ругове), а против ОВК".
"То је глупа и детињаста тврдња Хила који је настојао да мене и Олбрајтову понизи као дипломате таквим лажним тврдњама", казао је Рубин.
Рубиновој тврдњи да Тачи у Рамбујеу није имао ни овлашћење ни моћ да прихвати споразум без одобрења зонских команданата ОВК на Косову, заступник оптужбе супротставио је више Тачијевих ранијих изјава да нико не може прихватити решење које није независност Косова, што су Албанци изгласали на претходном нелегалном референдуму.
Тужилац је Рубину предочио и да је он сам, у тексту за Фајненшел тајмс, написао 2000. године да је "већина чланова албанске делегације из редова ОВК у приватним разговорима у Рамбујеу говорила да би прихватила споразум, али да је на Тачију да то прихвати".
Рубин је потврдио да је то написао.
Осврћући се на Рубинову изјаву да Тачи није био на врху ОВК, већ да је то био Адем Демаћи, тужилац је сведока питао да ли зна да Демаћи није био члан Главног штаба ОВК.
Рубин је одговорио да то није знао, али је остао при исказу да је Тачи у преговорима тражио одобрење Демаћија да прихвати неки предлог.
Тужилац је на то узвратио да је Демаћи био против прихватања споразума у Рамбујеу и да је, пошто је Тачи споразум прихватио, Демаћи поднео оставку као политички представник ОВК.
Рубин је казао да зна да је Демаћи био против прихватања споразума, али не и да је поднео оставку.
Унакрсно испитивање Рубина тужилац Паће ће наставити сутра. Рубиново сведочење потрајаће, према најавама, до краја недеље.
Тачијева одбрана најавила је раније да намерава да пред судије изведе 12 сведока.
Уз Тачија, сведоке одбране, њих пет, пред суд ће изводити још једино четвртооптужени Краснићи. Другооптужени Весељи и трећеоптужени Сељими одлучили су да се не бране, зато што су њихови браниоци оценили да тужиоци нису доказали да су они криви.
Тачијев бранилац Лука Мишетић прецизирао је, на једном ранијем заседању, да ће чак девет сведока одбране бити бивши међународни званичници и изасланици на Косову у време обухваћено оптужницом.
Према поднеску који је суду још 2022. године, пре почетка суђења, упутио тадашњи Тачијев бранилац Грег Кихо, у одбрану бившег вође ОВК могли би сведочити амерички генерал Весли Кларк (Веслеи Цларк), који је 1999. командовао нападом НАТО-а на Југославију, некадашњи шеф Унмика Бернар Кушнер (Бернард Коуцхнер) и бивши челник посматрачке мисије ОЕБС на Косову Вилијам Вокер (Виллиам Валкер).
Као своје сведоке Тачијева одбрана је 2022. навела и бившег шефа мисије ОЕБС на Косову Дана Евертса (Даан), Кларковог политичког саветника Мајкла Дуркија (Мицхаел Дуркее), првог заменика шефа Унмика Џока Ковија (Јоцк Цовеи) и званичника ОЕБС Стива Бенета (Стеве Беннет).
Суђење Тачију и саоптуженима почело је пред судом у Хагу 3. априла 2023. године, а тужиоци су доказни поступак окончали 15. априла ове године.
У хашкој судници је сведочило 125 сведока оптужбе, а изјаве десетина других сведока, тужиоци су као доказе увели у писаном облику.
Доказни материјал тужилаштва чини и 3.000 докумената на албанском, српском и енглеском језику.
У процесу учествује и више од 150 жртава, које, по правилима суда, имају право на обештећење, ако оптужени на крају процеса буду проглашени кривим.
Оптужница у 10 тачака терети Тачија (56), Весељија (57), Сељимија (53) и Краснићија (74) за прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, присилни нестанак, мучење (две тачке) и убиства (две тачке).
Према оптужници, припадници ОВК под командом оптужених починили су наведене злочине над Албанцима проглашеним за "колаборационисте", Србима и Ромима у 42 нелегална притвора ОВК на Косову и у Албанији.
Припадници ОВК су починили злочине над приближно 407 притвореника, од којих су најмање 102 убијена, од марта 1998. до септембра 1999, пише у оптужници.
У оптужници је идентификовано 75 жртава - 51 српска, 23 албанске и једна ромска.
Шест тачака оптужнице терети Тачија, Весељија, Сељимија и Краснићија за злочине против човечности, а четири тачке за ратне злочине.
Према оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи били су учесници у удруженом злочиначком подухвату, чији је циљ био преузимање контроле над целим Косовом насиљем над свима које је ОВК сматрала "противницима".
Као саучесници у злочиначком удружењу, у оптужници су наведени и официри ОВК Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сујелман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.
Сви оптужени су изјавили да нису криви. Они су у притвору у Хагу од хапшења на Косову у новембру 2020. године.
Специјализована већа Косова, што је званичан назив суда у Хагу, основала је 2015. Скупштина Косова под међународним притиском, који је уследио након што је 2011. објављен извештај известиоца Савета Европе Дика Мартија о злочинима ОВК на Косову и у Албанији.
Суд је формално део правосудног система Косова, али ради у Хагу. У пресудама и другим документима, суд је утврдио да на Косову континуирано влада клима застрашивања и узнемиравања сведока против оптужених припадника некадашње ОВК.
(Бета, 15.09.2025)
