Na pola puta
Danas pre 8 sati | Veselin Marković
Neodlučno je podigao ruku, zastao na pola puta, zagledan u šaku, a zatim je vrhove prstiju spustio na donju vilicu, pored uha, i polako klizio niz vrat, sa zebnjom, isprva ga jedva dodirujući.
Proverio je i drugu stranu vrata, brže i odlučnije, a na kraju pazuha i prepone. Koža je ravna i glatka, ništa ga ne boli. Stavio je dlan na čelo. Nema groznicu. Kleknuvši, nagnuo se nad bačvu s vodom i posmatrao kako se lice mreška. Sve izgleda uobičajeno. Pomolio se za sebe, Anju i čitavo mesto, a zatim je izašao pred kuću. Obišao ju je sporo i oprezno, pažljivo gledajući oko sebe, ali uzaludno je tragao za znakovima. Beličasto nad njim, nebo postaje modro kako
