Какве ће ефекте на зараде у Србији имати раст минималца

У процентима 37 одсто, у парама око 150 евра - толико ће порасти минимална зарада 1. јануара 2026. у односу на крај 2024.

Минималац ће од нове године износити 64.554 динара (550 евра), али да ли ће овај увећан износ погурати и остале зараде нагоре?

И шта ће више пара у новчанику заиста значити када се крочи у продавницу?

„Овим мерама смањујемо сиромаштво и помажемо грађанима нижег слоја средње класе, као и онима који и даље живе у сиромаштву, којих је све мање, али их још има&qуот;, рекао је председник Србије Александар Вучић.

Поред раста минималца једна од мера државне помоћи је и Уредба о ограничењу трговачких маржи, чији ће се ефекти тек видети наредних месеци.

Иако поздрављају раст најнижих плата, невладине организације за заштиту радних права истичу да минималац ни са повећањем није довољан за основне животне потребе.

„Минимална зарада би требало да буду гарант да радници и раднице не буду у ризику од сиромаштва, а то није случај - минимална зарада и даље није довољна да задовољи основне потребе људи&qуот;, саопштио је Центар за политике еманципације.

Према процени ЦЕП-а, два и по пута већа плата од 150.000 била би „довољна да покрије основне социјалне и егзистенцијалне потребе&qуот;.

Минимална зарада једина је на коју држава може да утиче, објашњава професор економије Љубомир Савић.

Сваке године о њој преговарају синдикати и послодавци.

Када се не договоре, као што је то сада био случај, износ одређује држава.

„Већа минимална зарада је власти важна због задовољства потенцијалних гласача и јер се тиме шаље политичка порука да се у земљи бољи живи.

„Али је и суштински важно да они на које се та мере односи буду задовољни&qуот;, каже Савић за ББЦ на српском.

Минимална зарада повећана је 1. јануара ове године за 13,7 одсто, у октобру се очекује ванредно повећање од 9,4 одсто, а потом и у јануару 2026. за 10,1 одсто.

• Шта половина радника у Србији (не) може да купи за плату
• Како се живи у Прешеву и Бојнику, најсиромашнијим општинама Србије
• Двоструко више сиромашних у Србији: „Сналази се ко како уме и може&qуот;

Коме (не)ће расти плате?

Око 90.000 људи примало је минималну зараду од 308 динара по радном сату током 2025.

Много је више радника који добијају нешто мало изнад најниже плате.

„Велики број послодаваца увећа зараду запосленима тек за 1.000 динара да не би били на минималцу, јер минималац не могу трајно да држе.

„Према подацима Републичког завода за статистику, у априлу је око 300.000 зарађивало зарађивало до 55.000 динара&qуот;, каже Љиљана Павловић из Уније послодаваца.

Свима који су зарађивали до 64.554 динара, колико ће бити минимална зарада од 1. јануара, плата би требало да скочи.

Павловић верује да повећање минималне зараде неће нужно довести до тога да од почетка следеће године у Србији буде већи број запослених са минималцем.

Пре ће доћи до извесног гурања плата на горе, сматра.

„У приватном сектору, раст минималних зарада увек услови раст других зарада.

„То повећање иде линеарно, јер послодавци не могу да дозволе да плате расту брже за нискоквалификоване у односу висококвалификоване раднике. Посебно сада када је тржиште рада такво да се компаније суочавају са дефицитом кадрова&qуот;, говори Павловић.

Исти случај неће бити и у државном сектору, кажу синдикати.

„Све је мања разлика у платама између ниже и више квалификованих.

„Губи се распон између ниско и високообразовних, са и без искуства, и то ствара велико незадовољство&qуот;, говори Сања Пауновић, економисткиња Савеза самосталних синдиката Србије, за ББЦ на српском.

хттпс://твиттер.цом/ббцнасрпском/статус/1959548832909287932

Постоји ли опасност од већих отпуштања?

Према анкети Уније послодаваца, већина њихових чланова се сложила да постоји простор за раст минималне зараде.

„За велики број послодаваца раст најнижих плата није проблем, јер они у својим компанијама и не исплаћују минималну цену рада.

„Међутим, једна трећина послодаваца је рекла да ће за њих ово бити велики терет, због чега се Унија није сагласила са повећањем минималне зараде&qуот;, каже Љиљана Павловић.

Ради се пре свега о нископрофитним фирмама са истока и југа Србије, које не могу да увећају ни цене, ни промет да би биле у стању да исплате увећану минималну зараду.

Зато може дођи до отпуштања или и гашења, додаје.

Ипак, велики број најмање плаћених радника запослен је у страним компанијама.

Оне су у Србију дошле привучене државним субвенцијама, добром инфраструктуром, одговорним радницима, али и ниским зарадама, каже професор Љубомир Савић.

Питање је како ће они реаговати на повећање минималне цене раде, додаје.

Претходних месеци било је више већих отпуштања на југу Србије, али професор Економског факултета то не доводи у везу са растом минималне зараде.

Мањи број је отпуштао због раста минималца, а већи због проблема у коме су се нашле матичне компаније у свим индустријама ЕУ, говори.

Како би преузела део терета на себе, држава је планирала и да подигне неопорезиви део зараде са садашњих 28,423 динара на 34,221 динара.

Послодавци су тражили и да се разговара о смањењу других намета, пре свега доприноса, али представници државе то нису прихватили.

• Субвенције страним фирмама у Србији: Лек или болест привреде
• Колико српска привреда зависи од страних инвеститора
• Како живети од минималца у Србији: „Одрекли смо се свега да бисмо имали за основно“

Колики је минималац довољан?

Минимална зарада требало би да буде усклађена са минималном потрошачком корпом, предвиђа Закон о раду.

Почетком године најнижа плата престигла је минималну потрошачку корпу, да би потом пала испод ње или се кретала на сличном нивоу.

У минималну потрошачку корпу улазе међутим мале количине основних животних намирница.

У мају ове године, она је износила 55.869 динара, и у њу је између могло да стане 5,8 килограма меса за троје људи за месец дана, али и рачун за комуналије од 1.025 динара.

„Минимална зарада је релативно добро расла и у ранијем периоду од 2020. до 2024. - за те четири године, њен номинални раст био је 57 одсто.

„Када се узме у обзир колики је био раст потрошачких цена, онда видимо да је заправо порасла за 15 одсто, а ако узмемо у обзир само раст цена храна, јер највећи део минималне зараде одлази управо на храну, онда је тај раст био свега 2,9 одсто&qуот;, каже Сања Пауновић, економисткиња Савеза самосталних синдиката Србије.

Она не може са сигурношћу да каже колико ће инфлација појести увећани минималац од јануара следеће године, али подсећа да долази раст цена струје и вероватно скупљи пољопривредни производи због суше.

„Стално се вртимо у круг - сустигнемо или престигнемо минималну потрошачку корпу, па се вратимо уназад&qуот;, говори.

И поред значајних повећања, минималац у Србији и даље је при дну европске лествице.

„Чак и у државама где је минимална зарада мања, попут Северне Македоније људи за те паре могу да купе више&qуот;, каже Пауновић.

Погледајте видео: Шта значи кад зарађујемо просечну, медијалну или минималну плату

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Шта су трговачке марже о којима прича Вучић и како утичу на ваш џеп
• Радна права у Србији: Плата минимална, сатница прековремена
• Генерација З: Колико се променила радна етика
• Чека ли нас деценија рекордних цена хране
• Шта за потрошаче у Београду значе нови рачуни за грејање
• Како раде паметна бројила и утичу ли на рачуне за струју
• Зашто је поскупела кафа у Србији

(ББЦ Невс, 09.16.2025)