Закон о хитној помоћи: Шта када на позив броја 194 нико не одговори

194.

Било је потребно да породица Јовановић из Лесковца три пута позове овај број 29. новембра 2024, пре него што је неко од запослених у Хитној помоћи подигао слушалицу.

„Мом брату се слошило у 12:50, изашао је са посла, сео на кревет и изгубио свест.

„Звали смо Хитну помоћ узастопно, тек трећи пут јавио се техничар и рекао да му измеримо крвни притисак и ниво шећера у крви, што је било потпуно нелогично&qуот;, говори Радован Јовановић за ББЦ на српском.

Амбулантна кола Хитне помоћи нису се појавила испред њихове куће.

Један од пријатеља одвезао је Радовановог брата у болницу у Лесковац, град на југу Србије.

„Тамо је смештен после прегледа и анализа, а седам сати касније је умро&qуот;, каже Јовановић.

После смрти брата, породица је од Министарства здравља затражила проверу квалитета рада медицинских радника.

„После 50 дана, они су утврдили да је разговор на пријему трајао кратко и да је техничар сматрао да се стање пацијента поправило&qуот;, каже Јовановић.

Хитној помоћи је само на територији Београда, између 2020. и 2024. године, упућено око 2,2 милиона позива, од којих на 1,7 милиона екипа није изашла, подаци су покрета Право на живот - Мери, основаног са циљем да се у Србији донесе Закон о хитној медицинској помоћи.

Они су 17. септембра, на Светски дан безбедности пацијената, одржали и протестни скуп испред Министарства здравља тражећи усвајање закона и прецизних правилника.

Рад хитне медицинске помоћи није јасно законски дефинисан, објашњава Милија Милетић, председник Уједињене сељачке странке из Сврљига, који је Предлог закона предао Скупштини.

Први пут 2022. године, а потом и 2024. године.

„Пошто се први пут нико није одазвао, одлучио сам да проследим овај предлог још једном, јер сматрам да је битан, посебно за људе који живе у мањим местима&qуот;, каже Милетић, члан посланичке групе владајуће Српске напредне странке, за ББЦ на српском.

Неуједначен рад доводи до конфузије код лекара, што животно угроженог пацијента додатно излаже ризику, наводи се у образложењу предлога закона.

„Не постоје јединствени протоколи поступања и разликују се од службе до службе.

„Симптоми који се приликом позивања наведу у једном граду и на који ће екипа интервенисати и указати хитну медицинску помоћ не значи нужно да ће и у другом граду исто бити поступљено&qуот;, додаје се.

Из Министарства здравља поручују да „критеријуме за приоритете у пружању хитне медицинске помоћи диктира светска стручна јавност чије водиче добре клиничке праксе примењује и Србија.

„Тријажа пацијената је увек била медицинска доктрина, а никако ствар политике или једноставног чекања на ред&qуот;, наводе у писаним одговорима за ББЦ на српском.

Подсећају да је, између осталог, управо донет Правилник о организацији Хитне помоћи.

„У току је процедура измена и допуна Правилника о ближим условима за обављање здравствене делатности, поставља се мрежа мобилних амбуланти, граде се и опремају нови капацитети здравствених установа&qуот;, набрајају за ББЦ на српском.

• Здравље: „Пацијенти су и даље скрајнути”
• Србија и здравство: Лекара опште праксе ни за лек
• Како извести операцију над здравством у Србији: Лекари дају девет предлога

Зашто је важно да постоји закон?

Више од трећине територије Републике Србије има општине са мање од 25.000 становника.

Постојећим законским оквиром општине немају могућност оснивања службе хитне помоћи, пише у овом документу.

„Тако демографски разуђена подручија са старим становништвом имају много тежи приступ хитној помоћи&qуот;, објашњава Милија Милетић.

Предлог Закона о хитној медицинској помоћи предвиђа да сваки дом здравља једне општине или града има сопствену Службу за хитну помоћ у којој би стално били доступни један лекар и један техничар, односно медицинска сестра.

Истраживање које је спровео Покрет Право на живот - Мери, на основу статистичких података добијених из Завода за јавно здравље &qуот;Милан Јовановић Батут&qуот;, показао је да у Београду на 100.000 становника постоји 1,37 теренских екипа, а у Крагујевцу овај број износи 2,8.

У Београду је екипа изашла на терен на сваки осми позив, док је у Крагујевцу изласком екипе на терен завршио сваки трећи позив.

Због непостојања јасних прописа и протокола приликом позивања на број 194, у зависности од службе до службе, позиваоцима се јављају и доктори и медицински техничари који на основу интуиције и искуства одређују да ли ће изаћи на терен или не, наводи се у образложењу.

Проблем је и у томе што се често ангажује екипа Хитне помоћи на неком комерцијалном задатку попут дежурства на утакмицама, базенима или купалиштима, објашњава Дејан Зејнула.

„Нико не спори да су ту потребна медицинска дежурства, али треба правити разлику шта је Хитна помоћ, а шта је медицинско обезбеђење&qуот;, додаје он.

Зашто су важни подзаконски акти?

Пружање хитне медицинске помоћи помиње се само у неколико реченица Закона о здравственој заштити.

Не постоје обавезна питања која се постављају по пријему позива, нити јединствена процедура о одређивању хитности случаја и изласку екипе на терен.

„Закон је донет 2019. и предвиђао је да се доношење Правилника о начину и организацији обављања хитне медицинске помоћи доврши до 2021. године, што се није догодило.

„Да би се неки закон адекватно примењивао потребни су подзаконски акти, односно правилници и упутства како да се примењују одређене одредбе&qуот;, објашњава адвокат Немања Јеремић за ББЦ на српском.

Правилник о начину и организацији обављања хитне медицинске помоћи објављен је у Службеном гласнику 15. септембра 2025.

Међутим, то није довољно, сматра Дејан Зејнула из покрета Мери за ББЦ на српском.

„У овом документу и даље недостају јасни медицински протоколи, прецизни рокови доласка и минималан број медицинских екипа по јединици локалне самоуправе&qуот;, објашњава Зејнула.

„Постоје места у Србији у којима нема екипа Хитне помоћи, као и оних где Хитна помоћ не излази током ноћи.

„Највећи проблем је недостатак протокола којима би се могао дефинисати степен хитности, као и тачну процедуру од пријема позива до изласка на терен&qуот;, каже Зејнула.

Протокол је документ који садржи процедуре и редослед радњи у конкретној ситуацији.

Ко одлучује да ли ће екипа Хитне помоћи изаћи?

Случајеви попут смрти Срђана Јовановића из Лесковца нису усамљени у Србији, тврди Зејнула.

„Ако хитне медицинске службе не пошаљу екипу и пацијент умре, породица мора да доказује да је у питању било хитно ургентно стање, а то не може да се уради, јер не постоје протоколи и увек запослени могу рећи да није било довољно медицинских индикација&qуот;, објашњава он.

Уколико Предлог закона о хитној медицинској помоћи буде усвојен, примање позива више не би био задатак екипе у амбуланти.

Овај нацрт предвиђа оснивање диспечерских центара по управним окрузима.

Мора да постоји „јасно дефинисан законски оквир рада службеника Хитне помоћи, лекара, возача&qуот;, потребно је да се „пропишу санкције када се не поступа на начин који је предвиђен протоколом&qуот;, указује адвокат Јеремић.

Шта је протокол за тријажу позива?

У Предлогу закона о хитној медицинској помоћи пише да протокол о тријажи позива треба да донесе Министарство здравља, али да мора да садржи:

• Јасно дефинисан начин постављања питања која не смеју бити сугестивна;
• Јасно дефинисане ситуације и стања за која се не постављају додатна питања и за које се ургентна теренска екипа шаље по првом реду хитности;
• Јасно дефинисане симптоме са бодовима за сваки симптом;
• Јасно дефинисана претходна или тренутна обољења са бодовима за свако обољење;
• Збир поена по коме се ургентна теренска екипа шаље по првом или другом реду хитности;
• Савете за указивање помоћи до доласка ургентне теренске екипе.

Како сада Хитна помоћ функционише?

У Србији постоје четири Завода за ургентну медицину: у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу.

Београдска Хитна помоћ има најмање интервенција у односу на број становника у Србији, а и њен број екипа на терену дупло је мањи од прописаног, показује подаци истраживања покрета „Право на живот - Мери&qуот; и Грађанских иницијатива о ефикасности рада у ова четири завода.

Број екипа Хитне помоћи у Србији одређује број становника, кажу из ресорног Министарства.

„Како се демографска и привредна слика Србије мења, неки градови расту, друга насеља имају све мање становника, постојеће норме и распоред ресурса морају да се прилагоде&qуот;.

Ради се на измени аката, додају.

„Стручњаци из социјалне и ургентне медицине даће коначан предлог&qуот;, објашњавају.

Брзина пристизања екипе Хитне помоћи на терен је најчешће оно што лаици мисле да је једино битно кад се говори о квалитету услуга ових екипа, међутим, то је само један од великог броја критеријума, кажу из Министарства здравља.

„Битно је ко стигне, са којом опремом и вештинама, са којим знањем о томе шта даље треба радити.

„Пружање хитне медицинске помоћи се најчешће не завршава на месту где ова служба долази, транспорт у надлежну или најближу здравствену установу где се суштински збрињава ургентно стање је такође важна карика&qуот;, додају.

Шта пише у новом Правилнику?

Правилником о начину и организацији обављања хитне медицинске помоћи које је Министарство здравља објавило 15. септембра обухваћени су пријем позива пацијената и редови хитности, праћење кретања санинтетских возила, пружање хитне помоћи на терену и у медицинским установама.

Најпре оно што је проблематично са правилником јесте то да касни, требало је да буде донет у року од 18 месеци од ступања на снагу Закона о здравственој заштити који је усвојен 2019. године, указује адвокат Јеремић.

„Помињу се чак и комерцијална дежурства екипа Хитне помоћи, али оно што недостаје јесте прецизност и темељност на одређеним местима&qуот;, додаје он.

Механизми за јавно и отворено извештавање и одговорност у случају грешака здравствених радника или пропуста у хитним интервенцијама, нису јасно одређени, указује Јеремић.

Радован Јовановић верује да би законски јасније дефинисан и боље уређен систем могао да помогне многим људима.

„Мог брата то не може да врати, али би могло да сачува многе животе&qуот;, каже он.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Како живе лекари у Србији са најмањим платама у региону
• Један дан са лекаром „медицинске пустиње&qуот; у Србији
• Зашто је Србији потребан закон о хитној помоћи: „Био сам запањен што се нико не јавља&qуот;

(ББЦ Невс, 09.17.2025)