Јавна дебата у Београду: Србија се одмиче од Европе
Србија се све више одмиче од Европе због потеза њене власти, а за то је делом одговорна и Европска унија (ЕУ), која је током преговора о чланству дозволила да та земља назадује у демократији и слободи медија, оценили су данас у Београду учесници јавне дебате о евроинтеграцијама Србије.
На јавној дебати "Европски час Србије - Изгубљено време или нова прилика?", у организацији Европског покрета у Србији, генерални секретар Европске демократске партије Сандро Гоци рекао је да је "изузтено забринут" због онога што види у Србији - урушавања владавине права и слободе медија, и напада на студенте.
Он је, међутим, навео да "још није прекасно" да се ствари у Србији исправе уз адекватан ангажман Европске уније (ЕУ).
На панелу у Европској кући, Гоци је рекао да је Србија "далеко од поштовања" основних европске вредности и да је недавна дешавања "веома одмичу" од европског пута.
"Србија се одмиче од Европе, али ми стојимо уз Србију. У Бриселу не постоје неки зли људи који су против Србије, већ њу од ЕУ удаљавају потези и изјаве њених највиших званичника. Не дозволите да вам продају причу да ЕУ не жели да прими Србију", навео је Гоци.
Гоци је рекао да је неприхватљив однос власти према мирним демонстрантима у Србији и навео да је неопходно да из притвора буду пуштени сви ухапшени студенти.
"То је заправо лакмус тест који показује да ли је српска власт опредељена за пут ка ЕУ", казао је Гоци, лидер Европских демократа, чији посланици у Европском парламенту припадају либералној групи Обновимо Европу.
Навео је да ЕУ жели да се у Србији успостави демократски дијалог и да власт и опозиција створе услове за слободне и поштене изборе.
Недавно вређање европосланика зелених од председника Александра Вучића и председнице Скупштине Ане Брнабић назаво је неприхватљивим, наводећи да "то није порука плурализма и поштовања".
Поводом одласка Вучића на војне параде у Москви и Пекингу, чији су домаћини били лидери Русије и Кине, Владимир Путин и Си Ђинпинг, Гоци је рекао да то "није нешто што се очекује од земље која је кандидат за чланство у ЕУ".
Додао је да је Вучић, ако следи премијере Мађарске и Словачке, Роберта Фица и Виктора Орбана - "на погрешном путу".
"Надамо се да ће Србија постати чланица ЕУ јер Европа без Србије није Европа у потпуности. Србија је важна и зато сам веома забринут због дешавања. Српски народ заслужује боље и више", рекао је генерални секретар Европских демократа.
Координаторка Националног конвента о ЕУ Бојана Селаковић рекла је да Србија пре свега треба да донесе одлуку да ли жели у ЕУ или не.
Селаковић је казала да је Србија јединствен случај јер је у свим земљама које су јој сличне постојао консензус о спољнополитичком курсу и уласку у ЕУ.
"Од отварања првих поглавља у преговорима са ЕУ, ниво подршке Унији у Србији се рапидно смањио", навела је Селаковић и додала да одговорност за то делимично лежи и на ЕУ, али да је много већа одговорност власти Србије.
Уредник портала Јуропиен Вестерн Болканс (Еуропеан Вестерн Балканс) Немања Штиплија оценио је да у Србији не постоји политичка воља за спровођење реформи, јер је власт задовољна тиме да Србија буде на европском путу, а да никад не уђе у ЕУ.
Штиплија је казао да за спор напредак Србије ка ЕУ део кривице сносе и европске институције и неке чланице Уније, а понајвише Европска народна партија (ЕПП) која је дуго "затварала очи" пред дешавањима у Србији, пре свега по питању стања демократије и стања у медијима.
Навео је да је после наглог раста интересовања ЕУ за проширење на Западни Балкан, које је последица руске инвазије на Украјину 2022. године, Србија "остала ван свих процеса", за разлику од других земаља Западног Балкана, пре свега Црне Горе и Албаније.
"Поставља се питање како је Србија за време преговора са ЕУ уопште могла да назадује у стању демократије и слободе медија", казао је Штиплија.
Председница Форума младих Европског покрета у Србији Катарина Богићевић рекла је да млади у Србији знају да разлог за спор пут ка ЕУ није питање Косова, већ стање демократије и владавине права у земљи.
Богићевић је казала и да млади не доживљавају ЕУ као кредибилног актера зато што је она у њиховим очима "пала на испиту" одбране својих основних вредности у Србији.
"Млади у Србији данас тешко праштају саучесништво, лицемерје и тромост у реаговању", навела је Богићевић, алудирајући на раскорак између нормативног оквира и политичке праксе Уније и на подршку њених челника власти Александра Вучића.
Представница студената Факултета политичких наука у Београду Мила Јовановић рекла је да ће она и њене колеге наставити да се боре за демократију и владавину права, наводећи да Европска комисија "није адекватно одговорила на потезе ауторитарне српске власти".
Генерална секретарка Европског покрета у Србији Драгана Ђурица рекла је да би проширење ЕУ морало да буде и морални пројекат.
"Од ЕУ се очекује да јасно стане уз грађане Србије и њихова права, а не само уз политичке елите. ЕУ мора јасно да покаже да се напредак награђује, а да се његов изостанак кажњава", казала је Ђурица.
(Бета, 18.09.2025)
