Зашто је Америка на опасном раскршћу после убиства Чарлија Кирка

Била је ово брутална седмица у Америци и нисам једина која се пита да ли ће земља успети да се ишчупа а из овог вртлога мржње и насиља.

После једног од најшокантнијих атентата у америчкој историји, гувернер савезне државе Јута апеловао је на Американце да смање политичку температуру.

Али скоро нико са ким сам причала после смрти Чарлија Кирка не мисли да ће то бити пут који ће земља одабрати.

Бар не у догледно време.

Новија историја препуна је примера у којима је Америка изабрала да се не уједини после трагедије.

То се није десило пре 14 година, када је демократска конгресменка упуцана у главу у Аризони.

Ни пре осам година, кад је републикански конгресмен убијен на тренинга бејзбола.

Американци се нису ујединили чак ни током светске пандемије.

Штавише, ковид је само продубио њихове поделе.

• Ко је Чарли Кирк, убијени љубитељ Трампа, и куда иде Америка
• Поруке које је осумњичени за убиство Чарлија Кирка разменио са цимером
• Шоу Џимија Кимела скинут са програма због коментара о убиству Чарлија Кирка

Разлог је једноставан, а опет га је тешко променити.

Подстицаји који покрећу амерички политички живот награђују људе и платформе који узбуркавају страсти, а не оне који их смирују.

У читавој земљи, већа је вероватноћа да ћете бити изабрани на политичку дужност ако водите политику и реторику која се допада вашој политичкој бази, уместо политичкој средини (то је депресивни нуспроизвод „џеримандеринга“, прекрајања граница изборних јединица - првобитног греха америчке дисфункционалне подељене политике.)

Такође, у медијима, људи који изражавају мишљење о политици награђују се ако су екстремнији и изазивају згражавање - то је начин да се привуче већа пажња и, на крају, више долара од реклама.

Ова подстицајна структура је оно што чини гувернера Јуте Спенсера Кокса неком врстом америчког изузетка.

Пошто је Чарли Кирк убијен, он је позвао Американце да се „излогују, искључе, додирну траву, загрле члана породице, изађу и ураде нешто добро за заједницу“.

Звучао је тако разумно, тако здраво - покушај, у мору подела, да се постигне помирење.

Шездесете и седамдесете у поређењу са данас

Поделе и политичко насиље нису нова појава у Америци.

Пре неких 160 година, земља је ушла у рат са самом собом и тај рат се заправо никад није окончао.

У периоду од пет година шездесетих, убијен је амерички председник, па је онда убијен његов брат док је био у предизборној кампањи за председника.

У истом том периоду, два најистакнутија лидера борбе за грађанска права такође су убијена.

Седамдесетих је председник Џералд Форд био упуцан у два различита наврата.

Осамдесетих је Роналд Реган погођен метком док је ишао до његове лимузине.

И наравно, само прошле године, Трамп је био жртва неуспелог атентата у Пенсилванији - и другог наводног покушаја нападача у Флориди, којем је суђење започело у недељи када је убијен Кирк.

Оно што ову еру чини много другачијом у односу на шездесете и седамдесете, међутим, јесте то због чега је гувернер Кокс забринут.

Иако је пазио да не изговара ствари које би додатно поделиле Американце, није био толико увиђаван према компанијама у чијем су власништву друштвене мреже и које очигледно сматра кривцима за ову трагедију.

„Верујем да су друштвене мреже одиграле директну улогу у сваком атентату и покушају које смо видели у последњих пет-шест година“, рекао је Кокс у интервјуу у недељу.

Он је додао да је овај „канцер“ вероватно преблага реч за оно што су оне урадиле америчком друштву.

Већина технолошких компанија је ћутала у званичним обраћањима.

Међутим, Илон Маск, милијадер и шеф Икса, изразио је мишљење, тврдећи да је „радикална левица славила хладнокрвно убиство Чарлија Кирка“, додавши: „јединство је немогуће са злим фанатицима који славе убиство“.

Он се такође осврнуо на забринутост поводом утицаја друштвених мрежа, написавши почетком недеље:

„Иако повремено расправе на Иксу умеју да постану негативне, и даље је добро што се воде.“

'Ово је као лош брак'

Замке овог система, који спаја друштвене мреже са политиком, брину чак и оне који су најстраственији у вези са политиком, без обзира на то кога подржавају.

Почетком ове недеље, Кејтлин Грифитс, 19-годишња председница огранка организације Чарлија Кирка на Државном универзитету у Јути, Турнинг Поинт УСА, рекла је то директно: „Друштвене мреже су дефинитивно веома штетне по наше друштво.

„Не можете чак ни да поведете разговор са неким ко се не слаже са вашим политичким уверењима - а ја искрено мислим да је то трагично.“

Трагично, али и иронично, будући да је Кирк доживљавао себе као заштитника слободе говора, упркос томе што се његови критичари често нису слагали са том његовом представом.

Његова смрт би, међутим, могла још више да удаљи земљу од цивилизоване расправе о питањима од јавног интереса.

Али свега неколико дана после Киркове смрти, политички табори у земљи су се већ ушанчили у сучељеним ставовима.

Многи на левици желе да истраже начине на које је Кирков убица могао бити радикализован у интернет супкултурама и групним четовима.

Многи на десници би више волели да расветле да ли је осумњичени био део левичарске завере.

Ниједна група није претерано вољна да стави приоритет на помирење или исцељење.

Реалност је да они који проучавају екстремизам верују да лево-десно можда чак није ни најкориснији начин да се приступи подели у овом тренутку.

„Боље је погледати шта је то што чини да људи буду необуздани“, каже Рејчел Клајнфелд, виша сарадница Карнегијеве фондације за међународни мир, специјализована за поларизоване демократије.

„Да би се смањила температура потребна је жеља... и од људи тражи мало више храбрости него што је показују.

„Мислим да је корисније усредсредити се на то како ми као друштво да окренемо страну и отворимо ново поглавље, јер је ово као лош брак. И баш као и у лошем браку, можете само да изгубите ако стално окривљујете једни друге.“

Шта би помирење захтевало?

А што се тиче питања да ли Америка може да се ослободи алгоритама који потпирују поделе, за то је потребан вођа огромне снаге са једнако огромном посвећеношћу помирењу.

„Нисам сигуран како ћемо се извући из овога“, рекао ми је политички новинар Дејвид Дракер.

„Помогло би кад би се обе странке - а под странке мислим 'странке', не само политичке личности - сложиле да прекину са оптуживањима и само рекле: 'престаните'.“

„Обично то може да покрене само председник. Уколико се обе стране не сложе око тога да постоје неке границе које се не смеју прећи или уколико следећи председник то не учини, нисам сигуран како ћемо то постићи.“

Трамп није такав председник.

Он често делује као да је најснажнији, у политичком смислу, кад има непријатеља против кога може да се бори.

Моје је мишљење да Трамп заиста верује да људи на левици желе да униште његов покрет МАГА.

А после Киркове смрти, почео је да користи веома другачији тон од гувернера Јуте.

„Рећи ћу вам нешто због чега ћу се наћи у великом проблему, али није ме брига“, рекао је он кад су га питали како нација може да се опорави.

„Радикали на десници су често радикални зато што не желе да гледају злочине... Радикали на левици су прави проблем.“

А отишао је још даље у Овалној соби у коментарима на Кирково убиство (11. септембра): „Политичко насиље радикалне левице је повредило сувише невиних људи и однело сувише живота.“

Основну председникову поставку - да ово није био само чин поремећеног појединца, већ шире радикалне левице - понављају и други званичници Беле куће.

„Нека ми Бог буде сведок, искористићемо сваки извор који имамо на располагању да идентификујемо, осујетимо, разбијемо и уништимо ове мреже“, рекао је Стивен Милер, Трампов заменик шефа протокола.

„То ће се десити и урадићемо то у Чарлијево име.“

Међутим, одређен број студија о политички мотивисаним убиствима у САД - за неколико деценија - показује да су више случајева извршили људи са „десничарским“ идеологијама него са „левичарским“, мада је вероватно неопходно више података како би се извукао чврст закључак.

'Људи кажу да се историја понавља - а никад није'

Неки људи са којима сам разговарала позивају се на мрачна времена у америчкој историји као извор утехе.

„Мало је периода у Америци било политички мрачније или насилније од година - шездесетих и седамдесетих - које су обликовали Вијетнам и Вотергејт“, рекао ми је бивши републикански конгресмен Џо Скарборо, који је постао утицајан телевизијски водитељ.

„Али је земља кренула даље, прославила двестогодишњицу и превазишла насилне поделе. Урадиће то поново.“

Међу оптимистима са којима сам разговарала је и демократски сенатор Рафаел Ворник из Џорџије, један од најстаријих црних званичника у земљи.

Он је осудио политичко насиље као нај „анти-демократскији“ чин, али ме је и подсетио на напредак који је Америка остварила по питањима као што је раса.

„Прича сваке породице је увек много компликованија од прича које причамо самима себи на породичним окупљањима“, рекао ми је он.

„Мој отац је морао да уступи место у аутобусу док је носио војничку униформу тинејџеру, али ја данас седим у Сенату.“

Њихова нада је охрабрујућа - али ја и даље не видим јасан излаз из ове кризе.

У последње време све више размишљам о разговору који сам водила почетком године са историчарем и режисером Кеном Бернсом, док се Америка припремала да прослави 250. годишњицу од оснивања.

„Људи стално говоре да се историја понавља“, рекао ми је Бернс. „А никада није.“

Бернс уместо тога више воли цитат који су многи приписали писцу Марку Твену: „Историја се не понавља, али се често римује.“

Другим речима, чак и ако садашњост подсећа на прошлост - ствари се никад не десе на исти начин двапут.

Овај тренутак напетости делује као да се римује са многим другим периодима немира у америчкој историји, али га не понавља до краја.

Јесте, америчка историја је препуна беса и сукоба - али нисам сигурна да су друштвени и политички систем ове земље брже-боље награђивали компаније и људе који су потпиривали те емоције.

У међувремену, Сједињене Америчке Државе ће само постајати слабије, а не јаче.

Бивши министар одбране Боб Гејтс ми је једном рекао да су три највеће претње по националну безбедност Америке Кина у успону, Русија у паду и унутрашње поделе у самој земљи.

Непријатељи Америке свакако добро знају колико њене поделе шкоде овој суперсили.

И они вредно раде онлајн на томе да још више раздвоје људе.

А Американци им то само олакшавају.

Горња слика: Јустин Сулливан/Гетти Имагес анд Цхарли Трибаллеау/АФП виа Гетти Имагес

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Шоу Џимија Кимела скинут са програма због коментара о убиству Чарлија Кирка
• Шта Трампова политика „два рода&qуот; значи за свет
• Како су тврдње Илона Маска о 'слободи говора' утрле пут Трампу до Беле куће
• Убиство Чарлија Кирка: Ко је осумњичени Тајлер Робинсон и ко га је пријавио полицији
• Убиство Чарлија Кирка: Тужиоци траже смртну казну за Тајлера Робинсона
• Зашто Американци толико воле оружје

(ББЦ Невс, 09.19.2025)