Leto 2025: Jedno od najtoplijih i najsušnijih, sa pet toplotnih talasa

Zvonimir Gelmežanović iz Prahova kod Negotina poljoprivredom se bavi više od 20 godina, ali ovakvu sušu, kaže, ne pamti.

Na njegovim njivama rastu kukuruz, suncokret i pšenica, a ovog leta rod suncokreta gotovo se prepolovio.

„Ovo je prvi put da sam tako malo dobio. Nije bilo kiše od 6. maja", kaže on u septembru za BBC na srpskom.

Kiša je pala tek pre nekoliko dana, ali sada je, dodaje, prekasno.

„Gotovo je, završeno."

On nije jedini sa ovim problemom.

Leto iza nas bilo je najsušnije od kada se meri u Negotinu.

U junu nije pala ni kap kiše, a tek nešto malo padalo je u naredna dva meseca.

Situacija nije mnogo bolja ni u ostatku Srbije, pokazuju podaci koje je objavio Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ).

Visoke temperature u gotovo celoj državi i malo kiše - tako se može opisati leto kom je 21. septembra došao kraj.

Ekstremne padavine, učestale suše i toplotni talasi su sve češći, a glavni krivac su klimatske promene, smatraju naučnici.

Pored posledica po poljoprivredu, postoji rizik i po zdravlje svih građana.

Najugroženiji su hronični bolesnici, trudnice, deca i stari ljudi.

„Vremenske neprilike, a toplotni talas je pojava koja nikome ne odgovara, mogu da imaju štetne posledice na ljude koji rade u tim uslovima", rekla je ranije Marija Marković, specijalista socijalne medicine iz Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, za BBC na srpskom.

• Kad vrućina uzme danak: Presušilo 'Šumadijsko more'
• Svet postaje sve topliji - evo kako to utiče na naš mozak
• Suše u Srbiji postaju 'nova normalnost'

RHMZ prati temperature od 1951. godine i beleži najtoplija leta.

Ovo leto je bilo treće najtoplije, a temperature godinama rastu.

Od najtoplijih 20 leta, gotovo polovina je bila u poslednjoj deceniji.

Toplotni talasi u celoj Srbiji

Kada je pet dana u nizu toplo - veoma ili ekstremno, po kriterijumima RHMZ-a - onda ulazimo u toplotni talas.

Toga je bilo ovog leta.

Usamljeni izuzetak u državi je Palić, na samom severu, jedino mesto gde za tri meseca leta nije bilo toplotnih talasa.

Svuda u ostatku države jeste, negde i nekoliko njih.

Trećina leta u Ćupriji prošla je u toplotnim talasima.

Meštani ovog grada u Šumadiji, njih nešto više od 25 hiljada, bili su izloženi visokim temperaturama 28 dana u četiri naleta.

Slično je bilo i u Leskovcu, gde je 31 dan ovog leta prošao u toplotnim talasima.

Dva rekorda još na početku leta

Leto je počelo ekstremima.

Jun 2025. bio je najtopliji u Srbiji, navodi se u izveštaju RHMZ-a, a obeležila su ga dva toplotna talasa.

To znači da je barem pet dana za redom bilo veoma ili ekstremno toplo.

Ove kategorije određuju se u odnosu na raniji prosek koji se menja s godinama, takozvanu „normalu“ u odnosu na koju poredimo vreme sada.

U skladu sa tim ekstremno toplo ne znači svuda isto.

Na primer, različit je prosek za Beograd i Zlatibor: u glavnom gradu je to 21,9 stepeni Celzijusa, a na Zlatiboru skoro šest stepeni manje.

Oba mesta ovog juna postavila su novi rekord kada su u pitanju visoke temperature.

• Kako klimatske promene utiču na privredu Srbije
• Kada ljudskom telu postaje previše toplo
• Temperaturni inferno: Toplotni talas u Srbiji i širom Evrope

U 16 mesta bilo je najtoplije od kada se meri temperatura.

Dodatan problem pravio je i izostanak kiše.

U delovima Srbije doslovno je nije bilo.

Na osam stanica (od 28 u celoj Srbiji) gde se prati koliko je kiše palo u junu nije zabeležen ni milimetar padavina, ali je sušno bilo svuda.

Zbog ekstremnih vrućina i dugotrajne suše, posledice po životinje i izvore vode zabeležene su i ranije tokom godine.

Na Suvoj planini, nadomak Bele Palanke, krajem avgusta presušili su gotovo svi lokalni izvori.

Stotine konja i krava ostale su bez pristupa vodi, a privremena pomoć u vidu cisterni stizala je svega nekoliko puta - nedovoljno da pokrije potrebe.

Slična situacija dogodila se i samo mesec dana ranije, u julu, kada su životinje bile u sličnoj opasnosti.

Tada su spašene zahvaljujući cisternama koje su poslate iz Niša.

Suša na Suvoj planini: Žedni meštani, krave i konji

Zvonimirove brige dele i drugi poljoprivrednici iz tog kraja.

Kaže da se svi poznaju i da i oni osećaju posledice suše.

Za njega poljoprivreda nije glavni, već dodatni izvor prihoda, ali ni od toga više nema mnogo koristi u poslednje vreme.

Pre dve godine nagli pad cena žita i kukuruza dodatno ga je pogodio.

„Već dve godine radim samo za dugove, ništa drugo."

Dugovi, objašnjava, nisu veliki, pa ih vraća postepeno - samo da bi mogao da nastavi da obrađuje zemlju.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Kako ekstremne vrućine 'tope' naš DNK i ubrzavaju starenje
• Australijski grad u kome ljudi žive pod zemljom, a imaju i srpsku crkvu
• „Ako me vidiš, plači”: Zbog suše se pojavilo kamenje sa zastrašujućim porukama u koritima reka
• Šta je 'temperatura vlažne sijalice' i zašto je važna
• Nemački ratni brodovi i nove plaže „nikli“ na Dunavu zbog niskog nivoa vode
• Šta sve vrućine mogu da urade ljudskom telu

(BBC News, 09.21.2025)