Српска атлетичарка Ангелина Топић освојила бронзану медаљу на Светском првенству

Атлетичарка Ангелина Топић освојила је бронзу скочивши 1,97 метара на Светском првенству у Токију у драматичном расплету.

Такмичење је обележила велика неизвесност јер је Топић морала да чека да ли ће Јарослава Махучих из два покушаја прескочити 2,02, и то уз више прекида због јаке кише.

Украјинка на крају није прескочила лествицу, и поделила је бронзу са српском атлетичарком.

Аустралијанка Никола Олислагерс освојила је злато док је Пољакиња Марија Жодзик вицешампионка света.

Обе су прескочиле два метра, али је због рушења на претходној висини Пољакињи припало сребро.

„Почела је киша и, нажалост, нисам успела да прескочим следећу висину (2,00), за коју мислим да сам била спремна, али у овим условима то није било могуће.

„У принципу сам морала да седим два сата и да чекам да видим како ће друге девојке да прођу. Једино што сам могла јесте да се надам да светска рекордерка неће прескочити од 202цм, то се десило и обе смо узеле бронзу&qуот;, рекла је Топић за Спортклуб.

Ангелини Топић је ово било тек друго светско првенство за сениоре пошто је пре две године скакала и у Будимпешти, освојивши седмо место.

У финале СП у Токију пласирала се скоком од 1,92 метра у квалификацијама и за медаљу се надметала са још 15 такмичарки, међу којима и црногорска атлетичарка Марија Вуковић (и она је скочила 1,92 метра).

Поред Топић, медаљу на светским првенствима у атлетици на отвореном донели су Ивана Шпановић, три пута у скоку у даљ, и Емир Бекрић, који је освојио бронзу у трци на 400 метара са препонама.

Иза Ангелине Топић је бурна година.

Ћерка познатог српског скакача увис Драгутина Топића, и мајке Биљане Топић, некадашње троскокашице, отишла је на Олимпијске игре у Паризу 2024. године као једна од будућих нада европске атлетике у дисциплини скок увис.

Али повреда на загревању је коштала учешћа у финалу.

Иако је касније утврђено да јој је напрсла кост у зглобу, Ангелина је стиснула зубе и ипак скакала у квалификацијама, успевши да обезбеди место у финалу.

„Убеђивала сам себе да ми није ништа&qуот;, рекла је после квалификација на ОИ у Паризу, а онда јој је пришла украјинска атлетичарка, пољубила је и у камеру рекла: „Она је шампионка&qуот;.

Међутим, од пеха у Паризу, Ангелина је на Европском првенству у Риму (2024.) освојила сребрну медаљу.

На Светско првенство у Јапану отишла је као европска шампионка у категорији за млађе сениоре и сениорке (У23), победивши у Норвешкој.

Месец дана касније, постала је првакиња Балкана, прескочивши 1,93 метра на такмичењу у грчком Волосу.

хттпс://ввв.иоутубе.цом/схортс/ГQО2аВС5--о

Ко је још представљао Србију на СП у Токију?

Од српских атлетичарки, на Светском првенству су се такмичиле и Ивана Шпановић - није се пласирала у финале троскока - Милица Гардашевић која се такође није пласирала у финале скока удаљ, као и две бацачице копља, Адриана Вилагош и Марија Вученовић.

Једини представник Србије у мушкој конкуренцији, Армин Синанчевић није се пласирао у финале бацања кугле.

Ангелина Топић: Лична карта

• Рођена је 26. јула 2005. у Београду.
• Са 17 година освојила је бронзану медаљу на Европском првенству у атлетици 2022. године, поставши најмлађа освајачица медаље на целом првенству.
• Исте године, Топиц́ је освојила и бронзу на Светском првенству до 20 година.
• Она је српска рекордерка у скоку увис у дворани и на отвореном, а држи и светски рекорд за млађе од 18 година на отвореном.
• Има две медаље на европским првенствима за сениорке: бронзу из Минхена 2022. и сребро из Рима 2024.
• Освојила је и сребро на Европском првенству у дворани у Норвешкој 2025.
• У Дијамантској лиги 2023. освојила је бронзану медаљу
• Такмичила се и у дисциплини скок удаљ
• Мајка је Биљана Топић, српска рекордерка у троскоку, која је била четврта у тој дисциплини на Светском првенству 2009. године.
• Тренер јој је отац Драгутин Топиц́, српски рекордер и европски шампион у скоку увис. Ту титулу је освојио као тинејџер 1990. године.

Ко је обележио Светско првенство у Токију?

• Арманд 'Мондо' Дуплантис (Шведска)

Годинама је Сергеј Бубка био синоним за дисциплину скок с мотком.

Украјинац Бубка 1984. године први пут је поставио светски рекорд висином 5,85 метара.

Био је то први од његових 17 пута када је обарао светске рекорде.

После Бубке, појавио се Француз Рено Лавилени који је 2014. године окончао своју доминацију, подигавши лествицу на 6,16 метара.

А онда се појавио миленијалац Арманд 'Мондо' Дуплантис који је Бубки „отео&qуот; титулу краља скока с мотком и постао симбол не само ове дисциплине него и светске атлетике.

У фебруару 2020., тада двадесетогодишњи Дуплантис оборио је рекорд Лавинелија за један центиметар.

Нови рекорд је био 6,17 метара. Али није дуго био на снази.

Мање од недељу дана касније, Дуплантис је прешао 6,18 метара.

Током наредних пет година, наставио је да подиже лествицу за по један центиметар.

У просеку, он обара светски рекорд три пута годишње.

Овај, сада 25-годишњи Швеђанин, тачније Американац по рођењу, на Светском првенству у Токију освојио је златну медаљу пошто је 14. пут оборио светски рекорд и то са невероватних 6,30 метара.

Отприлике, као да је прескочио троспратницу.

Био је то четврти светски рекорд Дуплантиса у 2025. години, а има и више од 100 скокова изнад шест метара, што је успело да прескочи још само 28 атлетичара у историји.

ББЦ текст о Дуплантису (на енглеском језику) можете да прочитате ОВДЕ.

• Фејт Кипјегон, трка на 1.500 метара (Кенија)

Кипјегон је у Токију освојила историјску четврту светску титулу на 1.500 метара.

Ова 31-годишња кенијска великанка изједначила је рекорд Хичама Ел Геружа у мушкој конкуренцији, као једини други атлетичар у историји који је освојио четири злата на 1.500 метара на светским првенствима.

Прошле године, Кипјегон је освојила злато и на Олимпијским играма у Паризу, што је био њен трец́и узастопни олимпијски тријумф.

Светска рекордерка не само да је непоражена у претходним светским финалима, вец́, изузев квалификација, није претрпела пораз на тој дистанци више од четири године.

• Облик Севил, трка на 100 метара, мушкарци (Јамајка)

Нови најбољи спринтер планете је Облик Севил са Јамајке, који је победио у времену 9,77 секунди, што је његов лични рекорд.

Иза себе је оставио Кишејна Томпсона, свог земљака и Ноу Лајлса, Американца који је важио за великог фаворита.

Ово је прва светска златна медаља за Јамајку у најбржој дисциплини после 10 година.

• Мелиса Џеферсон-Вуден, трка на 100 метара, жене (САД)

Американка Џеферсон Вуден оборила је рекорд светских првенстава, истрчавши 100 метара за 10,61 секунди.

Освојила је злато испред Јамајканке Тине Клејтон и Џулијен Алфред из Свете Луције.

• Колен Кебинатшипи, трка на 400 метара (Боцвана)

Двадесетједногодишњи момак израстао је у јунака Боцване, победивши по киши у Токију у финалу трке на 400 метара, у конкуренцији многих перспективних атлетичара.

Оборио је национални рекорд 43,53 секунди, што је најбрже време сезоне.

Постао је први светски шампион из Боцване у овој дисциплини.

• Сидни Меклафлин-Леврон, трка на 400 метара, жене (САД)

Америчка атлетичарка је оборила 42 године стар рекорд светских шампионата и уједно је поставила други најбржи резултат свих времена.

Али имала је и кога да је погура до рекорда.

У спектакуларној трци, олимпијска шампионка Мариледи Паулино (Доминикана) је натерала ривалку да стигне до злата.

Први пут у историји, две жене су претрчале 400 метара испод 48 секунди.

Меклафлин-Леврон (26 година) је победила у времену 47.78, што је северноамерички рекорд, а Паулино је трчала 20 стотинки спорије - 47,98.

Сада је заиста питање времена када ће бити оборен светски рекорд који већ 40 година држи Марита Кох (47,60), некадашња атлетичарка Источне Немачке.

• Хамиш Кер, скок увис (Нови Зеланд)

Финале скока увис за мушкарце трајало је више од два сата, а на крају се претворио у обрачун, па скоро комшија - Новозеланђанина Хамиша Кера и Јужнокорејца Вуа Сангхјеока.

Кер (29) је узео злато, прескочивши 2,36 метара, чиме је објединио титуле светског и олимпијског првака (тријумфовао је и у Паризу 2024.).

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• 'Човек са друге планете': Дуплантис постао трећи пут шампион света и поставио 14. светски рекорд
• Адриана Вилагош: „Из малог места можемо да направимо нешто велико”
• „Најбоља трка на 100 метара свих времена&qуот;
• Јунаци Олимпијских игара у Паризу: Маршан, Бајлс, Ђоковић, Ангелина и кит
• Да ли ће неко успети да истрчи маратон за мање од два сата
• Да ли је све теже поставити нови рекорд у атлетици

(ББЦ Невс, 09.21.2025)