Ko je sve priznao Palestinu kao državu i ko će je još priznati

Grupa zemalja, među kojima i neke od najmoćnijih na svetu i veliki saveznici Amerike, priznali su Državu Palestinu, a neke se spremaju da to učine.

Proteklog vikenda, odluku o priznanju palestinske države objavile su Ujedinjeno Kraljevstvo, Australija, Kanada i Portugal.

U redu za priznanje su i: Francuska, Belgija, Luksemburg, Malta, San Marino i Andora.

„Priznavanje palestinske države danas je jedini način da se obezbedi političko rešenje za situaciju koja mora da prestane", izjavio je francuski predsednik Emanuel Makron za CBS njuz, američkog partnera BBC-ja.

Odmah potom očekujem prekid vatre u Pojasu Gaze, oslobađanje svih talaca koje drži Hamas i obnavljanje humanitarne pomoći koja stiže u palestinsku enklavu, dodao je Makron uoči priznavanja Palestine kao države.

Rekao je i da njegov poziv na priznavanje palestinske države i njegovi prigovori na tekući rat u Gazi nisu antisemitski.

Više od tri četvrtine od 193 članice UN već priznaje palestinsku državu.

Među onima koji to nisu učinili, osim Izraela i SAD, jesu i Italija i Nemačka.

Ovo je prelomni trenutak za palestinsku državnost pošto su najmoćnije zapadne države dugo tvrdile da priznanje treba da bude deo mirovnih pregovora sa Izraelom.

Međutim, sve veći broj dugogodišnjih saveznika menja odnos prema Izraelu kako njegova vojska pojačava ofanzivu na Gazu.

U intervjuu, Makron je rekao i da je neprimereno da ga američki ambasador u Francuskoj, Čarls Kušner, čiji je sin oženjen ćerkom američkog predsednika Donalda Trampa, Ivankom, javno optužuje da ne čini dovoljno da se izbori sa antisemitizmom u Francuskoj.

Još u avgustu, Kušner je rekao da se stav Francuske u spoljnoj politici poredi sa incidentima nasilja nad Jevrejima u Francuskoj.

Francuska je potom pozvala Kušnera na diplomatski protest zbog njegovih „neprihvatljivih" optužbi.

• Priznanje Države Palestine otvara novo pitanje - ko će da je vodi
• Zašto neke zemlje ne priznaju Palestinu kao državu
• Čeka li Izrael potpuna međunarodna izolacija zbog Gaze i koliko je to moguće

Šta kažu iz Izraela?

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu osudio je ovakve poteze nazivajući ih „nagrađivanjem terorista" Hamasa, koji su u napadu 7. oktobra 2023. godine ubili oko 1.200 ljudi na muzičkom festivalu Nova.

„Imam jasnu poruku onim liderima koji priznaju palestinsku državu - to se neće dogoditi, palestinska država neće biti uspostavljena zapadno od reke Jordan.“

„Udvostručili smo jevrejska naselja u Judeji i Samariji - i nastavićemo ovim putem“, rekao je Netanjahu 21. septembra.

Napad 7. oktobra bio je okidač za početak izraelske vojne ofanzive na Gazu.

U ranijem otvorenom pismu Starmeru, porodice otetih u napadu Hamasa napisali su da priznanje „usložnjava napore da se njihovi voljeni vrate kućama".

Sjedinjene Američke Države, najmoćniji saveznik i najveći snabdevač Izraela oružjem, protive se priznanju Palestine, što je ponovio i predsednik Donald Tramp tokom prošlonedeljne posete Velikoj Britaniji, rekavši da se ne slaže sa Starmerom po ovom pitanju.

Pogledajte video: Slavne ličnosti snimile video podrške Palestincima

Od početka rata, u Gazi je, prema podacima Hamasovog Ministarstva zdravlja, ubijeno više od 65.000 ljudi, veliki deo infrastrukture je potpuno uništen, a nedostatak hrane stvorio je jednu od najvećih humanitarnih kriza.

U napadu Hamasa 7. oktobra pre dve godine ubijeno je oko 1.200 ljudi, dok je otet 251 čovek.

Izraelske vlasti veruju da je, od ukupnog broja, još 48 talaca u zatočeništvu u Gazi, od čega 20 njih više nije živo.

• Rešenje o dve države: Da li je to ključ za mir na Bliskom istoku
• Netanjahu: Palestinska država ne dolazi u obzir
• Šta predviđa plan Netanjahua za vreme posle rata u Gazi

Zašto je Velika Britanija priznala Palestinu?

U objavi da Velika Britanija priznaje Palestinu, Kir Starmer je rekao da je kriza u Gazi sve veća.

„Usred sve većih strahota na Bliskom istoku, radimo kako bismo održali mogućnost postizanja mira i rešenja dve države.

„To podrazumeva siguran i bezbedan Izrael pored održive palestinske države - u ovom trenutku nemamo nijedno od toga", rekao je britanski premijer u video obraćanju 21. septembra.

Poručio je i da su „glad i uništenje u Gazi potpuno nepodnošljivi".

Starmer je odbacio izraelske tvrdnje, rekavši da priznanje „nije nagrada za Hamas" i pozvao je na momentalno oslobađanje talaca.

Istog dana, Palestinu su kao državu priznale Kanada, Australija i Portugal.

U Gazu ne stiže dovoljno pomoći, dodao je i pozvao izraelsku vladu da omogući dostavljanje neophodnih stvari.

Izrael je ranije odbacio tvrdnje da ograničava dostavljanje pomoći.

„Danas se pridružujemo grupi od 150 država koje priznaju Palestinu kao državu", rekao je britanski premijer.

Taj potez je „poruka palestinskom i izraelskom narodu da budućnost može biti bolja", dodao je.

Starmer, koji je razgovarao sa britanskim porodicama čije članove Hamas drži kao taoce, rekao je da svi zarobljeni moraju biti odmah oslobođeni i da će se Velika Britanija „boriti za njihov povratak kući".

Rešenje dve države je „potpuno suprotno od Hamasove vizije pune mržnje."

Palestinska uprava, telo koje upravlja delovima Zapadne obale, poziva na priznanje palestinske države već neko vreme.

Starmer je u julu rekao da njegova vlada planira da prizna palestinsku državu ako Izrael ne preduzme „značajne" korake, među kojima i prekid vatre u Gazi.

Britanska vlada našla se pod velikim pritiskom da promeni odnos prema Izraelu.

Svakog meseca hiljade ljudi protestovale su na ulicama, dok anketa javnog mnjenja objavljena19. septembra pokazuje da dve trećine Britanaca od 18 do 25 godina podržava palestinsku državnost.

Istorijat politike Britanije u vezi sa Palestinom

„Britanija snosi poseban teret odgovornosti da podrži rešenje o dve države“, rekao je zamenik britanskog premijera Dejvid Lami tokom govora u UN u julu.

Citirao je Balfurovu deklaraciju iz 1917. godine - koju je potpisao njegov prethodnik na mestu ministra spoljnih poslova Artur Balfur - prva podrška Britanije „uspostavljanju nacionalnog doma za jevrejski narod u Palestini“.

Britanija se duboko uključila u Palestinu posle Prvog svetskog rata kada joj je data kontrola nad teritorijom na osnovu mandata Lige naroda između 1922. i 1948. godine.

Prema ovom aranžmanu, zemlji je zakonski bilo dozvoljeno da upravlja teritorijama koje su nekada pripadale Nemačkom i Osmanskom carstvu - poraženoj strani u sukobu.

Ali Britanija je pokušavala da obavi delikatno žongliranje - s jedne strane, obećala je da će podržati „nacionalni dom za jevrejski narod", kako je navedeno u deklaraciji.

Obećala je da će zaštititi i prava arapske većine koja tamo živi.

Ova suprotstavljena obećanja, u kombinaciji sa rastućim napetostima između jevrejske i arapske zajednice, dovela su do decenija nemira.

Kada je Britanija napustila teritoriju 1948. godine, i pošto je proglašena država Izrael, usledio je rat i raseljavanje mnogih Palestinaca.

Brojni istoričari smatraju da je ponašanje Britanije u to vreme oblikovalo savremeni izraelsko-palestinski sukob - a rešavanje teritorije ranije poznate kao Palestina kao nedovršen međunarodni posao.

S druge strane, pristalice Izraela često su isticale da se lord Balfur nije eksplicitno osvrnuo na Palestince niti je rekao bilo šta o njihovim nacionalnim pravima.

• Gaza posle rata: Ko će se nositi sa 'bezbednosnom noćnom morom'
• Šta je kontroverzni izraelski plan o naseljavanju na Zapadnoj obali
• Izrael planira 'zauzimanje' Pojasa Gaze

Šta ovo može da znači za Palestinu u UN?

Palestinci imaju status države posmatrača koja nije članica, kao i Sveta stolica.

Palestina je 2011. podnela zahtev za punopravno članstvo u UN, ali taj zahtev je propao zbog nedostatka podrške u Savetu bezbednosti UN i nikada nije došao do glasanja.

Međutim, godinu dana kasnije, Generalna skupština UN je glasala za unapređenje statusa Palestinaca na status „države posmatrača koja nije članica“, što im omogućava da učestvuju u debatama skupštine, iako ne mogu da glasaju o rezolucijama.

Odluka iz 2012. godine, koja je pozdravljena na Zapadnoj obali i u Pojasu Gaze, ali kritikovana od SAD i Izraela, omogućila je Palestincima da se pridruže drugim međunarodnim organizacijama, između ostalih Vrhovni sud UN, Međunarodni krivični sud, što su i učinili 2015. godine.

U maju 2024. godine, Generalna skupština UN je unapredila prava Palestine unutar organizacije i pozvala da bude prihvaćena kao članica, posle žestoke debate.

Rezolucija je omogućila Palestini da u potpunosti učestvuje u debatama, predlaže tačke dnevnog reda i da njeni predstavnici budu izabrani u odbore, ali nije dala pravo glasa.

Članstvo može da dodeli samo Savet bezbednosti UN.

U aprilu te godine, Sjedinjene Američke Države, kao jedna od pet stalnih članica, stavile su veto na prijem Palestine kao države, nazivajući taj potez „preuranjenim“.

Rezolucije Saveta bezbednosti su pravno obavezujuće, dok rezolucije Generalne skupštine nisu.

„Postati punopravni član UN dalo bi Palestincima veći diplomatski uticaj, kao i mogućnost da direktno sponzorišu rezolucije, glas u Generalnoj skupštini i moguće mesto/glas u Savetu bezbednosti“, kaže Haled Elgindi, direktor programa za Palestinu i palestinsko-izraelske poslove u organizaciji Institut za Bliski istok u Vašingtonu.

„Ali ništa od ovoga neće dovesti do rešenja o dve države, što može da se dogodi samo okončanjem izraelske okupacije", dodaje.

Međutim, Gilbert Akar, profesor razvojnih studija i međunarodnih odnosa na Školi za orijentalne i afričke studije u Londonu, smatra da „Palestinska uprava ne bi postigla mnogo više“ sa punopravnim članstvom u UN.

„To bi uglavnom ostala simbolična pobeda: priznanje fiktivne 'države Palestine' naspram stvarnosti nemoćne 'palestinske uprave' na manjem delu okupiranih teritorija 1967. godine i potpuno zavisne od Izraela“, kaže.

„To je svetlosnim godinama daleko od 'nezavisne i suverene palestinske države'", zaključio je Akar.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Izrael i Palestinci: Šta je rešenje dve države i zašto nikada nije sprovedeno
• Šta Palestinci kažu o priznanju njihove države
• Kakve su posledice priznavanja palestinske države
• Izrael je počinio genocid u Gazi, saopštila istražna komisija Ujedinjenih nacija
• Putin i Netanjahu - dve najveće Trampove glavobolje
• Hamas objavio snimak Alona Ohela, izraelskog taoca koji ima i državljanstvo Srbije
• Američka antiislamska motociklistička banda čuva punktove za humanitarnu pomoć u Gazi: BBC istraga

(BBC News, 09.22.2025)