Сукоби демонстраната и полиције на скуповима подршке Палестинцима у Италији

Хиљаде људи на улицама градова широм Италије тражило од владе Ђорђе Мелони да призна Плаестину као државу. Највећи нереди и сукоби у Милану.

BBC News 23.09.2025 | Пол Кирби - ББЦ уредник,

У више градова у Италији 22. септембра избили су нереди на демонстрацијама против владе Ђорђе Мелони зато што није признала палестинску државу.

Десетине хиљада људи окупило се широм државе на протесту који су организовали синдикати.

Највише демонстраната било је у Риму и Милану, где је било сукоба око централне станице, у којима је према извештајима повређено 60 полицајаца.

Италијанска премијерка Ђорђа Мелони осудила је сцене из Милана као срамотне, док је њени политички противници нападају због става о Гази.

Иако у последње време све више критикује израелску војну офанзиву у Појасу Газе, Мелони није отишла тако далеко као Француска, која је одлучила да формално призна Палестину као државу.

Скупови „Против геноцида у Гази&qуот;, како су рекли организатори, у којима је широм Италије учествовало више десетина хиљада људи, завршени су сукобима демонстраната са полицијом у Милану.

За разлику од Велике Британије, Португала, Француске, Белгије и још неколико држава, италијанска десничарска влада саопштила је да још неће признати палестинску државу.

У протестима у Италији заједно су учествовали заједно наставници, лучки радници и студенти у 80 градова и места широм земље.

Јавни превоз није нормално функционисао, биле су затворене велике луке у Ливорну и Ђенови, док су студенти у Болоњи и Торину блокирали приступ учионицама.

На протестима у Фиренци, Барију и Палерму на Сицилији учесници су носили транспаренте са порукама: „Ослободите Палестину&qуот; и „Блокирајмо све&qуот;.

Највише људи се окупило у близини железничких чворишта у Милану и Риму, где је било било око 20.000 демонстраната на станици Термини.

Сукоби испред миланске централне станици избили су пошто су демонстранти позвали на прекид ватре и запалили америчку заставу.

Док су демонстранти покушавали да уђу у станицу, једна мања група људи обучених у црно почела је да баца каменице, димне бомбе и металне греде на полицију.

Полиција је у Болоњи употребила водене топове и сузавац да растера демонстранте пошто су блокирали један од главних путева.

Не постоји оправдање за вандализам и „свакако не помаже Гази&qуот;, рекао је градоначелник Милана Ђузепе Сала.

Ђорђа Мелони је рекла да „насиље и уништавање немају никакве везе са солидарношћу&qуот;.

„То неће променити ниједну једину ствар у животима људи у Гази, али ће имати конкретне последице по италијанске грађана&qуот;, рекла је италијанска премијерка.

У Риму се окупило око 20.000 људи испред главне железничке станице Термини, према подацима полиције.

Окупљени, међу којима је било и студената, носили су палестинске заставе и узвикивали „Слободна Палестина&qуот;.

Једна група демонстраната шетала је ка римском Колосеуму носећи велики транспарент на коме је писало: „Против геноцида. Блокирајмо све.&qуот;

У Милану, на северу Италије, где се према тврдњама организатора окупило око 50.000 људи, запаљена је застава Сједињених Држава, пренела је агенција АФП.

Група демонстраната сукобила се са полицијом.

Демонстранти су разбијали излоге и прозоре, а полиција је користила сузавац.

У Болоњи се на протесту окупило више од 10.000 људи, саопштила је локална полиција. Демонстанти су блокирали аутопут, а затим их је полиција растерала користећи водене топове.

Демонстрације су одржане и у Торину, Фиренци, Напуљу и на Сицилији.

Влада премијерке Ђорђе Мелони, иако идеолошки блиска америчком председнику Доналду Трампу, осудила је израелску офанзиву у граду Гази.

Мелони је саопштила и да Италија није продавала оружје Израелу од 7. октобра 2023. и напада палестинске екстремистичке организације Хамас.

Неке од најмоћнијих земаља, међу којима су Француска, Велика Британија, Канада и Аустралија придружиле су се већини држава чланица Уједињених нација и од септембра 2025. званично признају Државу Палестину.

Италија и Немачка, чланице Групе 7, нису повукле овакав потез.

Израел је оштро критиковао признање палестинске државност као „награду за Хамас&qуот;.

Многе европске земље, међу којима су Шпанија и Норвешка, признале су Палестину још прошле године, а Словенија, чланица Европске уније, то је учинила у јуну 2025..

Влада Ђорђе Мелони недавно је саопштила да би било „контрапродуктивно&qуот; признати државу која не постоји.

Она је разљутила њене политичке противнике из странака левице јер није у парламенту образложила став о Израелу.

Званичници Европске уније све су више критични према Израелу последњих недеља.

Председница Европске комисије Урсула вон дер Лајен позвала је прошле недеље да се зауставе „страшни догађаји који се дешавају у Гази свакодневно&qуот;.

Иако је Немачка један од најближих савезника Израела у Европи, канцелар Фридрих Мерц у последње време критиковао је израелску војну офанзиву у Гази.

Ипак, немачка влада наводи да питање палестинске државности тренутно није предмет расправе.

Погледајте фотографије са протеста у Италији