BAJKA O ZAVIČAJU

Noć. Noć mesečasta. Ostavili smo kola na oko kilometar od kuće, bujica uništila ionako loš put. Pokupismo najnužnije stvari, pa uzbrdo. Pored mene titra petogodišnji unuk. Mislim, ako ne izdrži strminu da ga metnem u jednu veću putnu torbu. Unuk gleda u prosutu mesečinu, traži električne stubove sa svetiljkama. „Nema uličnih lampi? – pita, a onda i sam odgovara: „Ali ljudi okačili fenjer na nebo.“ – To je mesec, očekuje nas pa da nam osvetli put, – pokušavam da se