Истраживање: Дупло више грађана Србије у дијаспори спремно да гласа на наредним изборима

Дупло више грађана Србије у дијаспори спремно је да гласа на следећим изборима, када год они буду одржани, показало је истраживање неформалне грађанске иницијативе "Скупштина у расејању" у ком је учествовало 911 српских држављана који живе у иностранству.

На скупу је оцењено и да су смањењу апстиненције у дијаспори допринели студентски протести који се готово годину дана одржавају широм Србије, као и скупови подршке студентима који су одржани у 212 градова у 55 држава широм света - од Европе, преко Америке, до Азије и Африке.

Према подацима истраживања, које је на трибини иницијативе "ПроГлас" у Београду представила професорка новосадског Правног факултета у пензији Маријана Пајванчић, на изборима 2023. године учествовало је 32 одсто испитаника, док је спремност да гласа на следећим изразило њих 69,7 одсто, док би 19,3 одсто испитаника вероватно изашло на те изборе.

На парламентарним изборима 2023. године учествовало је 32.216 српских држављана, што је за око 6.500 мање неко 2022. године, а Пајванчић сматра да је разлог за то што су се 2022. године одржавали и председнички избори.

Према њеним речима, највећа непознаница, односно "најбоље чувана тајна", је колико заправо српских држављана живи у иностранству, а процењује се да их је између 1,5 и 2,5 милиона, потенцијално и више, али званичан податак за то не постоји.

Истраживање је показало и да 53,7 одсто испитаника никада није гласало у иностранству, као и да се сусрећу са бројним проблемима - од административних и техничких препрека, преко логистичких разлога због удаљеног бирачког места, до недовољне информисаности и компликованог процеса пријаве за гласање.

Професор Правног факултета у Београду и члан иницијативе "ПроГлас" Миодраг Јовановић навео је да је циљ данашње трибине да се грађани Србије у дијаспори охрабре да се пријаве за гласање, јер је за отварање бирачког места у иностранству потребно најмање 100 пријављених.

"Важно је да се дође до једног таквог политичког притиска и да се отвори што више биралишта и последично се добије већа излазност", казао је Јовановић.

Навео је да су за пријаве за гласање јако кратки рокови, а поступак траје предуго, што отежава остваривање бирачког права грађана Србије у дијаспори.

Представник невладине организације Црта Павле Димитријевић навео је да грађани као проблеме при пријави за гласање највише наводе саме процедуре, касно долажење до информација о поступку, поједини касно шаљу захтеве, а некад решења локалних самоуправа не стигну на време.

"Нисте уписани да гласате, а истекли су рокови - шта онда? Ништа, ви нећете галсати. Дешавају се и ти случајеви", казао је Димитријевић.

Указао је и на проблем у српским дипломатско-конзуларним представништвима, која не поступају једнако у различитим државама, наводећи да поједина само ставе информације на свој сајт, док друга редовно обавештавају грађане.

Чланица Републичке изборне комисије (РИК), правница Софија Мандић, оценила је да би већ сада требало извршити притисак на Министарство спољних послова које спроводи гласање у дијаспори, као и на сам РИК, наводећи да Министарству већ сада треба доставити јасну листу потреба где треба да буду отворена бирачка места.

Садашња пракса, према њеним речима, таква је да Министарство 22 дана пре отварања бирачких места доставља РИК-у списак бирачких места, која РИК потврђује у наредна два дана, због чега је затражила и да се тај период прошири, како би имало више времена за расправу.

Мандић је оценила да је, због свих проблема који су наведени, бирачима у иностранству угрожено бирачко право, али да они могу да одлуче неке будуће изборе, обзиром да их према проценама има између 1,5 и 2,5 милиона.

"То врло отворено треба да се каже. За кога год они желе да гласају, тај може да победи", казала је Мандић.

Истраживање "Твој глас преко границе" спровела је неформална иницијатива "Скупштина у расејању" у априлу и мају ове године, а у њему је учествовало 911 испитаника.

Највећи број њих долази из Немачке, САД, Холандије, Италије и Велике Британие, а готово половина испитаника више од 10 година живи ван Србије.

(Бета, 24.09.2025)