Berlinski proces: Šta balkanskim liderima predlažu nevladine organizacije

Kada se u oktobru za londonskim diplomatskim stolom budu našli lideri Zapadnog Balkana, Evropske unije i Velike Britanije, pred njima će stajati jedan poseban dokument.

Nevladine organizacije iz šest balkanskih zemalja koje okuplja Berlinski proces sačinile su spisak preporuka političarima na samitu koji ove godine organizuje Velika Britanija.

Ipak, razgovor o njima, vođen u Podgorici, obeležila je neobična reč: frustracija.

„Često se osećate kao zamorče koje vrti točak u kavezu jer stalno insistiramo na istim preporukama, često i više od evropskih zvaničnika.

„Naravno da morate doći u situaciju da se zapitate ima li sve to efekta, ali ako ne bi bilo ni tih kritičkih glasova, ne bi bilo apsolutno nikakvog preispitivanja rada vlasti na Balkanu", kaže Ivana Korajlić, izvršna direktorka Transparentnosti u Bosni i Hercegovini.

Vilijam Midlton, koji je u britanskom ministarstvu spoljnih poslova zadužen za organizaciju Samita, pažljivo je zapisivao šta su u glavnom gradu Crne Gore govorili predstavnici civilnog društva.

„Mi očekujemo da se ovi ljudi zalažu za promene, a sa takvim zalaganjem često dolazi frustracija koja je neizbežna, ali i potrebna.

„U politici je dosta čest taj utisak da su promene nedovoljno brze ili sveobuhvatne."

• Da li Evropska unija menja stav prema Srbiji
• Rudnik litijuma u Srbiji je 'strateški projekat' EU, kažu iz Brisela
• Ruska služba: 'Evropska unija sprema 'Majdan' u Srbiji'; Brisel: 'To nije tačno'

Berlinski proces osnovan je 2014. na inicijativu Nemačke, da bi približio Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Kosovo i Albaniju članicama EU i Velikoj Britaniji, međunarodnim finansijskim institucijama i regionalnim inicijativama za saradnju.

Samit lidera za 2025. godinu najavljen je za 22. oktobar u Londonu.

'Površinske reforme'

Balkan ujedinjuje tema „površinskih reformi", lako su se usaglasili predstavnici organizacija iz šest zemalja.

„Koliko god da svi deklarativno izjavljuju posvećenost reformama, napretku i vladavini prava, na kraju način donošenja odluka i njihova suština vode samo ka interesima elita.

„Mi smo u situaciji da se čak i reformski procesi koriste za učvršćivanje moći i autoriteta lidera u regionu", kaže Korajlić.

Odgovornost leži i na međunarodnim akterima i njihovom tretmanu Zapadnog Balkana, dodaje.

„Sporan je način na koji međunarodni akteri učestvuju u procesu donošenja odluka: ne insistira se na transparentnosti, odgovornosti ili uključenosti, a sve zarad postizanja kratkoročnih uspeha i dobijanja političkih poena.

„Na tehničkom i birokratskom nivou se gleda šta je neka zemlja usvojila, a ne ulazi se u to šta je zaista urađeno, kakav je stvarni način vladanja, demokratije i zarobljenost države."

https://www.youtube.com/watch?v=9myJmho0du0

Preporuke su grupisane u šest oblasti - zajedničko tržište i rast, rod i razlike, pomirenje i odnos prema prošlosti, životna sredina, energija i dekarbonizacija, bezbednost, dobra uprava.

Posebne teme za razgovor bili su i mediji, migracije, mladi, okruženje u kome rade organizacije civilnog društva.

Britanski diplomata kaže da, iako možda nije saglasan sa svim preporukama, postaraće se da se svi glasovu čuju.

„Mislim da je važno da se postavljaju izazovi - političari u Velikoj Britaniji su stalno izloženi različitim stavovima i to je snaga demokratije, a odluke su bolje ako se donose sa većom uključenošću.

„Dobro je da se povremeno osećamo malo nelagodno, jer promene ne dolaze ako se osećate ugodno u statusu kvo", kaže Midlton.

Nezaobilazni protesti u Srbiji

U moru tema i balkanskih problema koji su stariji od Berlinskog procesa, ove godine jedna je ipak potpuno nova.

Studentski i građanski protesti u Srbiji, pokrenuti pre gotovo jedanaest meseci pošto je u padu nastrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu stradalo 16 ljudi, ostavili su dubok trag u čitavom regionu.

Najveću promenu izazvali su među mladima u Srbiji koji, posle godina drugačijih stavova, sada na prvo mesto problema stavljaju stanje demokratije u njihovoj zemlji, kaže Milica Borjanić iz Krovne organizacije mladih (KOMS).

„Sada moramo razgovarati iznova o veoma osnovnim stvarima: da se mladi osećaju bezbedno da uopšte iskažu sopstvene stavove.

„Tek onda možemo preći na sledeći nivo konkretnih mera koje bi se ticale mladih, kojih je inače jako malo u praksi."

• Geopolitički osvrt: Zašto su Evropa i svet tihi po pitanju studentskih protesta u Srbiji
• ''Evropo, podrži nas': Studenti vozili bicikle više od 1.300 kilometara do Strazbura
• Zašto mlade u Srbiji sve više zanima politika

Lideri regiona neće tako u Londonu moći da zaobiđu srpske studentske proteste, iako su studenti uložili velike napore da zaobiđu razgovore i povezivanje sa političkim liderima iz zemlje, regiona, Evrope.

„Koliko god da su srpski studenti govorili da ne žele da razgovaraju sa spoljnim akterima ili da ne žele da ulaze u političke utakmice, ipak su vozili bicikle do Strazbura i Brisela.

„Iako to nije javno rečeno, oni jesu svesni političke moći koja postoji u regionu ili Evropi, a koja može pomoći njihovom cilju", kaže Borjanić.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Zašto u Srbiji opada podrška Evropskoj uniji
• Šta piše u Aneksu sporazuma Srbije i Kosova i da li rešava sva otvorena pitanja
• Šta je Plan rasta Evropske unije za Zapadni Balkan
• Karen Pirs: Šta su prioriteti britanske izaslanice za Zapadni Balkan
• Šta je promenio Berlinski samit
• Londonski samit: Loš trenutak za Zapadni Balkan

(BBC News, 09.25.2025)