Новак Ђоковић: 'Збогом, шјор Нико, мој тениски оче'

Никола Пилић, великан хрватског, југословенског и светског тениса, преминуо је у 87. години у Ријеци.

Био је један од најважнијих људи у каријери Новака Ђоковића, једног од најбољих тенисера свих времена, освајача рекордних 24. гренд слем титула.

Као селектор, Пилић је водио Хрватску до највећег репрезентативног успеха - освајања Дејвис купа 2005. године.

Исти успех је направио и са још две репрезентације - три пута са Западном Немачком (1988., 1989. и 1993.) и са Србијом 2010.

Пилићев допринос освајању трофеја или такозване 'салатаре' са Србијом био је немерљив јер је био у улози саветника селектору Богдану Обрадовићу.

У финалу, Србија, за коју су играли Ђоковић, Виктор Троицки, Ненад Зимоњић и Јанко Типсаревић, победила је Француску.

„Пресрећан сам. Моји играчи су то заслужили, као и Тениски савез Србије.

„Играли смо добро, пуним срцем, они су за ове боје заложили све&qуот;, рекао је тада Пилић који се ошишао 'на нулу', као и сви играчи и стручни штаб српског тима, што су једни другима обећали у случају тријумфа.

Пилић је тада српске играче назвао „мускетарима који играју под мотом - сви за једног, један за све&qуот;.

До победе у Дејвис купу, Србија је тада играла и против Хрватске у Сплиту.

Ђоковић је у многим интервјима често истицао двоје људи који су пресудно утицали на његов тениски развој - Јелену Генчић и Николу Пилића.

Управо је у Пилићевој тениској академији, уз многе друге играче, стасао и Ђоковић.

Хрватски стручњак је био и један од ретких из света тениса који је гласно и јасно стао на страну Ђоковића после чувене аустралијске саге, када су га власти те земље депортовале јер се није вакцинисао против корона вируса.

Пилић је оставио дубок траг и изван терена.

Сматра се једним од кључних за стварање Удружења професионалних тенисера (АТП) и модерног тениског система, чиме је снажно обележио професионализацију белог спорта, подсећа Индекс.хр.

Новаков емотивни опроштај од Пилића

Новак Ђоковић се емотивном поруком на друштвеним мрежама опростио од Пилића.

Назвао га је: „Шјор Нико, мој тениски Отац&qуот; (реч шјор значи господин и користи се као израз поштовања према старијем мушкарцу особи, углавном у далматинским крајевима, слично као и барба).

„Твој утицај на мој развој као човека и тенисера остаје неизбрисив.

„Осећам вечну захвалност теби и твојој дивној жени Мији што сте ме прихватили као вашег рођеног сина када сам имао 12 година&qуот;, написао је Ђоковић.

Додао је да су Пилића сви Ђоковићи доживљавали као члана породице.

„Када су нам готово сви окренули леђа и док је наша земља разарана у бомбардовању, Мија и ти сте нам пружили руку подршке и урадили све што у вашој моћи да би моја браћа и ја могли да наставимо да живимо наш сан и да се бавимо спортом који волимо.

„Хвала ти за све тренутке које сам данас изнова у глави доживљавао и који ће остати урезани у мојем памћењу док сам жив&qуот;, пише један од најбољих тенисера света свих времена.

Истакао је да ће Пилићев легат трајати.

„Сва твоја достигнућа као играч, тренер и селектор су исписана златним словима у књигама спортске историје Балкана и светског тениса.

„За мене, ипак, оно најважније је да те са поносом могу звати 'Шјор Нико, мој тениски Отац'&qуот;.

• Никола Пилић за ББЦ: „И Новак је правио грешке, али су га позвали, па га третирају као криминалца&qуот;
• 'Сваки дан је финале Вимблдона': Бјорн Борг о борби са раком простате
• 'Видела сам две лоптице': Моника Селеш открила да болује од ретке болести

Пилић о Новаку Ђоковићу: 'Одувек је био невероватан'

Јелена Генчиц́ је водила летњи тениски камп у српском скијалишту Копаоник, када је приметила дечака који је пажљиво посматра кроз ограду.

Позвала га је да дође и игра следец́ег дана, и наредних шест година неговала је Ђоковиц́еву каријеру и упознавала га са класичном музиком и књижевношц́у.

Непосредно пре Новаковог 13. рођендана, Генчиц́, која је преминула 2013. године, сматрала је да би Ђоковиц́у користио боравак у Пилиц́евој академији у Минхену.

„Дошао је са његовим стрицем. Стигли су веома рано, прескочили су ограду и чекали су ме“, присетио се Пилић у ранијем интервјуу за ББЦ.

„Никада ништа није заборављао. Ни пешкире, ни рекет, ни лоптице - увек је био ту најмање 20 минута пре тренинга и радио је вежбе и загревао се пре почетка игре.

„Што сам више разговарао са њим, имао сам осец́ај да је тај момак невероватан у усредсређивању у ономе што ради&qуот;, испричао је тада.

„Чак и када смо играли фудбал, а и у томе је био веома добар, био је свуда где је била лопта.

„Приметио сам у раним годинама да је имао тај спортски ИQ [квоцијент интелигенције] који је био веома, веома висок.

„Новакова способност да тренира је била невероватна&qуот;, рекао је Пилић.

Никола Пилић рођен је 27. августа 1939. у Сплиту, а припада генерацији која је обележила почетке професионалног тениса на овом простору.

Каријеру је градио у раздобљу када тенис још није био популаран као данас, али је успео је да остави дубок траг и као играч и као тренер-ментор.

Играчку каријеру започео у сплитском тениском клубу, а први озбиљнији пробој на међународној сцени направио је 1960-их.

Био је међу најпознатијим југословенским тенисерима тог времена и пионир у представљању тадашње државе на светском нивоу.

Највећи успех у синглу је забележио 1973. године када је дошао до финала Ролан Гароса.

На париској шљаци зауставио га је легендарни Румун Илие Настасе, један од најбољих играча тог времена.

Пилић је у каријери освојио пет титула у појединачној конкуренцији и 11 у паровима.

У дубловима је имао више успеха, а неки од најпознатијих партнера су му били управо Настасе и Стен Смит.

Пилић је био и први југословенски тенисер који је ушао у финале једног гренд слема у синглу.

Афера Вимблдон и један од највећих протеста у историји тениса

Каријера му је била обележена и контроверзама.

Југословенски тениски савез га је суспендовао из свих такмичења 1973. године зато што је одбио да игра за југословенску Дејвис куп репрезентацију.

Тај случај је оставио велике последице на светски тенис.

Због суспензије националног савеза, челници планетарне тениске организације нису ималу куд него да Пилићу забране да игра на турнирима широм света.

То је значило и да не може да игра ни на престижном Вимблдону, али је то изазвало протест десетине играча - чак 81 играч је бојкотовао турнир у Лондону.

Био је то један од највећих спортских протеста и скандала у историји тениса, подсећа Фејсбук страница Југоносталгија.

За Николу Пилића је та 1973. година била једна од најбољих у каријери.

У Паризу је после одличних игара остварио највећи успех у каријери у сингл конкуренцији, када је стигао до финала Ролан Гароса у којем је поражен од Настасеа.

Пре те 1973, Пилић је пуних 12 година играо веома успешно за репрезентацију Југославије у Дејвис купу, а ни те године његова жеља да игра за национални тим у Дејвис купу није мањкала.

Планирао је да наступи у дуелу против Новог Зеланда у Загребу, али пошто се исте недеље када и Дејвис куп играо и Мастерс турнир дублова, Пилић је ипак одлучио да предност да Мастерсу.

О томе је на време обавестио челнике савеза, али иако су људи из савеза унапред знали његову одлуку и у први мах је прихватили, све се променило када је југословенски дубл Франуловић-Јовановић поражен од Новозеланђана, што је разљутило челнике савеза, који су сву кривицу за тај пораз свалили на Николу Пилића и његово неиграње у том мечу.

Иако му је суспензија на крају смањена са девет на „само&qуот; месец дана, то је и даље значило да Пилић не може да учествује на Вимблдону.

У знак солидарности са Пилићем, чак 81 тенисер је бојкотовао Вимблдон, а међу њима 13 играча из првих 16 (нису га бојкотовали само они који то „нису смели“ и они који су се надали да ће бојкот искористити да дођу до важног трофеја).

У тексту Гардијана о том догађају пише да је ИТФ (који организује Дејвис куп и Фед куп, репрезентативна такмичења за тенисере и тенисерке) тиме желео да се супротстави синдикату играча, који је, како наводе „показивао чврсте и захтевне ставове о томе када ће, где и за колико новца његови чланови играти&qуот;.

Клиф Драјсдејл, тадашњи председник АТП-а, изјавио је да се Пилић тада ни на који начин није обавезао да наступи за Југославију против Новог Зеланда, као и да за то имају доказе.

Међу онима који су бојкотовали најпознатији тениски турнир на свету био је и Стен Смит, тада актуелни шампион Вимблдона и двоструки финалиста.

„Сви који су остали само су хтели да искористе ту ситуацију и освоје Вимблдон&qуот;, рекао је једном приликом Пилић.

„Илије Настасе, Јан Кодеш из Чехословачке и поједини су причали да им њихове власти њихових земаља нису дозвољавале да наступе, имали су алиби&qуот;, додао је.

Тај Вимблдон се сматра најслабијим у историји престижног турнира на трави.

Победио је Јан Кодеш, којем је то једини трофеј на Вимблдону у каријери.

Бојкот је ипак донео на крају велике користи играчима.

Удружење професионалних тенисера (АТП) је ојачало и од те године има већи утицај на светски тенис од националних савеза.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Повлачење Рафаела Надала: Десет најбољих тренутака велике тениске каријере
• Опроштај у сузама: Федерер одиграо последњи меч
• Опроштај Ендија Мареја од тениса и жеља: „Да Новак освоји олимпијско злато&qуот;
• „Шефињо, хвала за све, волим те&qуот;: Новак се растао са Гораном Иванишевићем
• Новак Ђоковић - човек који је ујединио Балкан
• Новак Ђоковић: „И даље осећам трауму због депортације&qуот;

(ББЦ Невс, 09.25.2025)