Ubijen u potrazi za hranom: Smrtonosni sistem humanitarne pomoći u Gazi

Dia, sredovečni otac i muž, bio je ljubazan domaćin u porodičnom domu u jednom od izbegličkih kampova u centralnoj Gazi.

Ali mogli ste da vidite njegovu bol.

„Molim vas, uđite. Ovo je Abdulahova soba.“

Abdulah je bio njegov 19-godišnji najstariji sin.

On je ubijen 2. avgusta prilikom dnevnog otvaranja jednog od punktova za deljenje hrane koji vodi Humanitarna fondacija Gaze (GHF).

Fondacija je počela sa radom u Gazi u maju, osnovali su je Izrael i Sjedinjene Države, pod zaštitom izraelske vojske i naoružanih američkih članova obezbeđenja koji su veterani specijalnih snaga.

U Abdulahovoj praznoj spavaćoj sobi, Dia je zagrlio školsku torbu njegovog sina.

„Moj dragi dečak. Njegov miris je još na njoj.

„Neka ti se Bog smiluje, sine moj, i prihvati te u najvišim krugovima Raja.

„Uz Božiju dozvolu, odmah pored Gospodara sveta.“

Dia krivi samog sebe.

„Noć pre mi je rekao: 'Tata, želim da idem.'“

„Rekao sam mu: 'Za ime Božje, ne želim da ideš sutra, molim te, nemoj ići.'

On je rekao: „Uz Božju pomoć, sve će biti u redu, tata.“

„Naravno, osećaj je grozan, kao da sam ja taj koji je ubio mog sina, kao da sam ga ja poslao u smrt.“

„Ali bila nam je potrebna ta pomoć.

„Žrtvovao sam najstarijeg sina da bi mogao da prehrani braću i sestre, oca i majku.“

Gazu je zahvatila glad izazvana izraelskim ograničavanjem ulaska hrane i drugih vitalnih potrepština na teritoriju.

Jedini put kad su agencije za humanitarnu pomoć i komercijalni špediteri mogli da isporuče adekvatne zalihe bilo je tokom trajanja primirja koje je započelo 19. januara ove godine.

Ono se naglo okončalo kad je Izrael uveo totalnu blokadu 2. marta i dve nedelje kasnije se vratio u rat.

Svetsko telo koje procenjuje krize sa hranom, IPC, saopštilo je u najskorijem izveštaju iz avgusta da je glad sada zahvatila grad Gazu.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu kaže da u Gazi nema gladi, odbacivši ubedljive dokaze koje je predstavio IPC kao „čistu laž“.

IPC je svetski cenjeno i nepristrasno stručno telo.

Netanjahu kaže da Izrael nije odgovoran ni za kakve „nestašice“.

On za to krivi nesposobnost agencija Ujedinjenih nacija u Gazi i iznova optužuje UN da ne čini ništa u vezi sa Hamasovom sistematskom krađom hrane.

UN negiraju njegove optužbe, tvrdeći da su njihove pošiljke digitalno kodirane i da mogu da se prate.

Izrael, kažu one, nikad nije izneo dokaze za navode o sistematskoj krađi, uprkos stalnim zahtevima UN-a.

• Američka antiislamska motociklistička banda čuva punktove za humanitarnu pomoć u Gazi: BBC istraga
• Kontroverzna humanitarna agencija GHF koja deli pomoć u Gazi - šta se zna o njoj
• Video sam kolege da pucaju na gladne Palestince, kaže humanitarni radnik u Gazi za BBC

Glad je razlog zašto su Palestinci u Gazi, od kojih su mnogi mladi ljudi poput Abdulaha, spremni da rizikuju živote na punktovima GHF-a kako bi došli do hrane.

Prošlo je skoro dve godine otkako je Hamas ubio 1.195 ljudi u južnom Izraelu i uzeo 251 taoca.

Četrdeset osam Izraelaca još je u Gazi.

Veruje se da su možda 20 njih još živi.

Ovo ostaje najveća trauma za Izrael još od sticanja njegove nezavisnosti 1948. godine.

Izraelski odgovor bio je da izazove najveću traumu koju su doživeli Palestinci za istih skoro osam decenija.

Izraelci nastavljaju da tvrde da u Gazi postupaju isključivo u samoodbrani – u uskom pojasu zemlje koji je sada u ruševinama i u kom je Izrael ubio najmanje 65.000 ljudi, prema Ministarstvu zdravlja koje vodi Hamas, u šta spada i više od 18.000 dece.

Izrael negira te brojke, ali se one generalno smatraju pouzdanim među međunarodnim organizacijama.

Abdulah je bio bistar mladić.

Samolepljive beleške iznad njegovog radnog stola predstavljaju podsetnike samom sebi da pokuša da osvoji 95 odsto poena na ispitima.

Sudeći po fotografijama koje nam pokazuje njegov otac, oblačio se elegantno, sa urednom potšišanom kosom i osmehom punim očekivanja.

Mora da je video razne mogućnosti pred sobom u životu, čak i u Gazi, mestu gde je život bio težak čak i pre rata.

Sada je taj život sveden na golu borbu za preživljavanje od izraelskih napada i gladi.

Abdulahov komšija Moaz, prijatelj iz detinjstva, preuzeo je priču o tome šta se desilo onoga dana kad je ovaj poginuo.

Zajedno su otišli do punkta GHF-a broj 4, jedinom u centru Gaze, sledeći uputstva izraelskih vojnika kojim putem da pođu.

Da bi stekli prednost u smrtonosnoj trci za hranom, mnogi Palestinci stižu na punktove GHF-a mnogo pre svitanja.

Moaz i Abdulah su čekali blizu kuće u ruševinama manje od 500 metara od punkta.

Potom je Abdulah rekao da mora da obavi nuždu i premestio se, kaže Moaz, tridesetak metara dalje.

Tad je bio pogođen hicem.

Moaz kaže da je trčao kroz žestoku vatru da bi stigao do prijatelja.

Ovaj je živeo još oko 10 minuta.

Dia nam je pričao o sinu i koliko je teško živeti i ostati živ u Gazi.

„Mi u Gazi smo miroljubiv narod. Abdulah je bio mladić kao i svaki drugi.

„Neka mu se Bog smiluje. Nije dobio priliku da ostvari nijedan od snova.“

• Izrael je počinio genocid u Gazi, saopštila istražna komisija Ujedinjenih nacija
• Porođaj i majčinstvo u Gazi: 'Moja ćerka je svetlo na zemlji obavijenoj tamom'

Pitali smo izraelsku vojsku konkretno za Abdulahovu smrt.

Nisu nam odgovorili, ali su nam rekli da „ne otvaraju vatru namerno na nevine civile“.

GHF-ovi advokati kažu da njegovi plaćeni vojnici takođe ne otvaraju vatru.

Oni kažu da ne znaju ni za jedan kredibilno dokumentovani slučaj da su to učinili i da nikad niko nije bio ubijen na punktu GHF-a ili njegovom vidokrugu.

Abdulahova priča potiče iz filma koji smo upravo emitovali, nazvan Gaza: Umiranje za hranu, snimljen u produkciji Panorame i BBC Oka.

To je istraga o gladi u Gazi i ubistvima oko punktova za deljenje hrane koje vodi GHF.

Umiranje za hranu bavi se samo jednim aspektom humanitarne katastrofe u Gazi.

Utvrdili smo kako toliko mnogo Palestinaca gine dok traži humanitarnu pomoć.

To je zasebna tema koja zavređuje pola sata televizijskog filma.

Iscrpno svedočanstvo iz svakog drugog ugla zahtevalo bi čitavu seriju.

Izveštavanje za film i njegovo snimanje predstavljalo je popriličan izazov.

To je zato što Izrael ne dozvoljava BBC-ju, niti bilo kojoj drugoj novinskoj organizaciji, da šalje timove u Gazu da bi slobodno izveštavali odatle.

Palestinski novinari unutar Gaze obavljaju herojski posao, bez koga bismo znali mnogo manje o tome što se dešava u njoj u poslednje dve godine.

Prema Kancelariji UN-a za ljudska prva, najmanje 248 novinara poginulo je od ruku Izraela.

U Umiranju za hranu, ja sam bio reporter, javno lice velikog tima novinara.

Napisao sam scenario, ali nisam intervjuisao Diu ili Moaza o Abdulahovom ubistvu.

Nisam bio prisutan tokom snimanja mrtvih i osoba na samrti na hitnim prijemima bolnica, kilometara i kilometara ruševina, i palestinskog očaja da se dođe do bilo kakve hrane dok su, prema svedočanstvima, izraelska vojska i naoružano američko obezbeđenje koje radi za GHF otvarali vatru.

Mogao sam pričam sa sagovornicima koji nisu bili u Gazi, licem u lice ili preko video poziva.

To nije način na koji bi BBC, niti bilo koja druga ekipa novinara ili filmadžija, odabrao da radi vlastiti posao.

Fundamentalno pravilo novinarstva je da se što više smanji udaljenost između reportera i priče.

To je bilo usađeno u mene dok sam kao novinar stažista BBC-ja bio dodeljen redakciji za vesti u Belfastu tokom Nevolja u zimu 1984-85. godine.

Sarkastični urednik za vesti, služeći se tonom koji bi ga uvalio u velike neprilike ovih dana, rekao mi je da napustim zgradu i upotrebim vlastite oči i uši i da razgovaram sa ljudima.

Za stranog dopisnika je nemoguće da izveštava o ratu u Gazi na taj način, jer Izrael drži kapije Pojasa Gaze čvrsto zamandaljene.

Izraelska vojska dopušta nekim novinarskim timovima kratke i strogo kontrolisane posete.

Bio sam u jednoj takvoj, na oko tri do četiri sata, u prvom mesecu rata.

To mi je omogućilo da vidim razaranje iz prve ruke i da razgovaram sa vojnicima.

Jedan izraelski oficir započeo je priču tako što mi je rekao da oni vredno rade na tome da zaštite živote civila.

Čak i u prvim nedeljama rata, Izrael je bio optuživan da ignoriše vlastite pravne obaveze da zaštiti civile.

Potom su oficiru odlutale misli i on mi je zgađeno rekao da su svi Palestinci krivi, ne samo jedinice Hamasa koje su predvodile napade 7. oktobra.

Da nisu krivi, rekao je on, već bi našli nekog načina da svrgnu Hamas s vlasti.

Da bismo nekako zaobišli izraelsku zabranu ulaska, mi obično angažujemo lokalne novinare slobodnjake koji još uvek mogu da operišu na terenu.

Naš tim vodio je duge razgovore sa njima o tome gde da snimaju, koga da intervjuišu i šta da pitaju.

Morali smo da saznamo pozadinu i relevantnost za priču potencijalnih sagovornika i gde bi snimanje predstavljalo prihvatljiv rizik u ratnoj zoni u kojoj nigde nije bezbedno.

Iz daljine, novinari BBC-ja upravljali su timovima koje smo koristili u Gazi.

Pregledali smo i verifikovali materijal koji smo dobili, detaljno proučivši podatke ugrađene u video snimke koji pokazuju kada i gde su oni snimljeni.

Sama komunikacija sa ljudima u Gazi je teška.

Digitalne veze se stalno prekidaju.

Trebalo je nekoliko dana da se priča o Abdulahu pošalje u London nakon što je već bila snimljena.

Konektivnost iz Gaze često je slaba ili nepostojeća, jer je Izrael bombardovao tornjeve za mobilnu telefoniju i internet čvorišta.

Aktuelna izraelska ofanziva u Gazi otežala je kretanje i učinila ga izuzetno opasnim.

Jedan od filmadžija sa kojim smo radili u gradu Gazi ućutao se na nekoliko dana dok je selio porodicu negde drugde gde se nadao da će oni biti bezbedniji.

Takođe smo zatražili dozvolu da snimamo na punktovima GHF-a, ali smo bili odbijeni.

Izveštavanje na daljinu nije način na koji želimo da radimo.

Ali imajući u vidu ograničenja koja nameće Izrael, verujemo da smo našli najbolji mogući način da ispričamo priču o tome kako stanovnici Gaze žive i umiru.

Pored intervjuisanja ožalošćenog, dostojanstvenog Abdulahovog oca i prijatelja Moaza, koji je gledao kako ovaj umire, u Umiranju za hranu pričali smo i sa Rem, majkom koja očajnički želi da obezbedi hranu za njenu gladnu decu, a čiji je muž poginuo na početku rata.

I on je tražio hranu, tada dostupniju ali je i dalje bilo opasno izaći da se ona traži dok je Izrael vršio invaziju na Gazu i neprestano tukao po njoj.

Ona je bila intervjuisana u šatoru u gradu Gazi.

Nismo uspeli da stupimo u kontakt sa njom poslednjih nedelju dana ili malo više.

Verujemo da je Rem možda odvela dvoje dece južno od grada Gaze da bi pobegla od žestoke ofanzive koju je Izrael pokrenuo za zauzimanje ove oblasti.

Ako je zaista tako, to će onda biti šesti put da su raseljeni.

Većina od više od dva miliona stanovnika Gaze bila je raseljena više puta.

Jedan od načina da dođete do informacija kad niste fizički prisutni da se uverite rođenim očima je da razgovarate sa svedocima.

Intervjuisao sam doktora iz britanskog NHS-a po imenu Tavfik Omar koji se upravo vratio iz Gaze i koji je vaskularni hirurg u Koventriju.

Tavfik je poreklom iz Egipta, a pričao je naširoko sa pacijentima i njihovim porodicama u Gazi.

Vaskularni hirurzi su naviknuti na to da vide mnogo krvi.

Tavfik je bio šokiran u Gazi napadnim mirisom krvi u bolnicama prepunim mrtvih i onih na samrti koji su bili upucani blizu punktova za deljenje humanitarne pomoći.

„Meštani koji se vraćaju sa punktova GHF-a“, rekao mi je on, „govore nedvosmisleno o tome da mogu da vide kako članovi obezbeđenja GHF-a ili osoblje IDF-a pucaju direktno u masu.“

U Umiranju za hranu pojavljuju se dva uzbunjivača koji su želeli da ostanu anonimni.

Jedan od njih je bio šofer kamiona GHF-ovog podizvođača za logistiku.

Zvali smo ga „Džon“ i prikrili njegov identitet zato što je zabrinut da bi njegova vlastita bezbednost mogla biti ugrožena ako se sazna da je progovorio.

On mi je ispričao da je jedan drugi potencijalni uzbunjivač bio ućutkan pretnjama bivših kolega.

Postoje samo tri punkta GHF-a za deljenje humanitarne pomoći, za razliku od 400 koji su postojali kad su UN delile tu pomoć.

Džon nam je ispričao da su oni više ličili na vojne baze na prvoj liniji fronta, nego na mesta na kojima se deli humanitarna pomoć onima kojima je ona potrebna.

On nam je rekao i da je svake noći dok je radio u pozadini mogla da se čuje žestoka puščana vatra.

Džon je bio toliko šokiran onim što je video da je u tajnosti pravio video snimke na mobilnom telefonu.

Pogledajte video: Upucani u glavu i grudi - istraga o ubistvima dece u Gazi

Njegovi video snimci bili su deo materijala koji smo koristili da utvrdimo obrazac u IDF-ovoj upotrebi oružane vatre za kontrolisanje mase, što je po samoj definicija veoma smrtonosna tehnika.

U danu kada je bilo ubijeno više od 20 ljudi blizu jednog jedinog punkta GHF-a za deljenje pomoći u gradu Gazi, uspeli smo da iskoristimo Džonov video snimljen te noći da lakše utvrdimo šta se dešavalo.

Na snimku se vidi kako žestoka vatra dopire sa položaja IDF-a neposredno iza punkta broj četiri.

Meci pogađaju oblast u kojoj smo utvrdili da se gladni ljudi, u hiljadama, često okupljaju kod mosta nad isušenim rečnim koritom koji vodi do ulaza na punkt.

Iako nismo bili fizički prisutni u Gazi, naš tim je analizirao Džonove video snimke (baš kao i mnoge druge) uz pomoć javno dostupnih obaveštajnih podataka, što je jedan od načina da se provere događaji i potvrde svedočanstva uz pomoć najnovijih tehnika i softvera za prosejavanje obilja podataka i snimaka koji su dostupni onlajn.

Razgovarali smo sa petoricom balističkih eksperata i koristili softver koji analizira zvuk pucnjave na snimcima da bismo lakše ustanovili trajektorije metaka.

Koristili smo satelitske snimke, koji više nisu isključivo domen obaveštajnih službi, i uparili detalje koje su oni prikazivali sa video snimcima.

Satelitski snimci dostupni su komercijalno i posebno su vredni u Pojasu Gaze, koji se proteže 40 kilometara uz istočnu mediteransku obalu gde su oblaci veoma retki.

Video snimci nastali na mobilnim telefonima nose sa sobom meta podatke, u koje spadaju i digitalni potpis vremena, datuma i mesta na kojima su nastali.

Mi znamo datume uzbunjivačevih snimaka, ali ih nismo obelodanili da bismo se postarali da Džon ostane anoniman.

Podaci o broju smrti na punktovima GHF-a potiču od tela zvanog Podaci o lokacijama i slučajevima oružanog sukoba (ACLED).

Ono sakuplja i analizira podatke iz svih ratnih zona sveta, a finansiraju ga, između ostalih, Ujedinjene nacije, Evropska unija, SAD i evropske zemlje u koje spada i Velika Britanija.

Podaci ACLED-a pokazuju da je, otkako je GHF započeo vlastite operacije, ubijeno najmanje 1.300 Palestinaca na njegovim punktovima ili oko njih, uglavnom od vatre IDF-a.

Širom Gaze, Palestinci su ginuli tražeći pomoć pre nego što su otvoreni punktovi GHF-a po stopi od oko trideset ljudi mesečno.

Otkako su otvoreni, ta brojka je skočilo na 500.

IDF negira ova ubistva.

Oni su nam rekli da „ne znaju za stotine smrtnih slučajeva koje su izazvale njihove snage na punktovima za deljenje hrane“.

Oni kažu da su te brojke „preuveličane i netačne“.

Drugi uzbunjivač kog smo intervjuisali bio je izraelski vojnik.

I on je želeo da ostane anoniman, jer je i dalje aktivni rezervista, mada je počeo da sumnja, kao i mnogi Izraelci, u moralnost onoga što se od njega tražilo da radi.

Kad je bio mobilisan posle napada od 7. oktobra, bio je ubeđen, baš kao i hiljade drugih vojnika, da se bori da zaštiti rođenu zemlju.

Sada se brine da se bori da pomogne da se održi rat koji je premijeru Benjaminu Netanjahuu potreban da bi ostao na vlasti.

Zaštitili smo vojnikov identitet i nazvali ga „Majkl“.

On nam se obratio preko izraelske grupe Prekid tišine koja se protivi okupaciji Palestinskih teritorija i pomaže izraerlskim vojnicima koji žele da govore o vlastitim iskustvima u njenom sprovođenju.

Majkl je bio šokiran očajem i glađu koje je video u Gazi.

„Teško je pojmiti koliko smo unizili jedan običan narod do te tačke gladi i pomahnitalosti za hranom.“

On je rekao da su dobili naređenje da ispaljuju hice upozorenja kad žele da potisnu masu.

Oni bi otvarali vatru kad god bi masa prekoračila imagjnarne granice u ovoj oblasti.

Palestinci nisu bili obavešteni o tom sistemu.

„Imate crvenu, imate zelenu granicu. U zelenoj ispalite hitac upozorenja.

„Da shvate da je to zona u koju nema ulaska i da moraju da se okrenu.

„Kad su u crvenoj, to je onda preblizu, suviše je opasno, i onda morate da koristite smrtonosnu silu.“

Majkl mi je ispričao koliko je zabrinut što su izraelski vojnici prenosili svoje želje hiljadama Palestinaca ispaljivanjem pet hitaca bojeve municije.

„Da, to me je mnogo zabrinulo.

„Jer onog trenutka kad se više ne obaziru na pucnje, počeće da trče pravo na nas, a mi onda moramo da odlučimo šta da radimo sa hiljadu ljudi na putu ka bazi.“

Majkl je rekao da je operacija humanitarne pomoći GHF-a bila haotična i loše isplanirana.

On kaže da njegova jedinica nije ubila Palestince koji su došli da traže humanitarnu hranu samo „pukim slučajem“.

Izraelska vojska nije odgovorila na naša pitanja u vezi sa Majklovim svedočanstvom o crvenim i zelenim granicama.

Oni kažu da su naučili lekciju nakon što je „prijavljeno povređivanje civila“ na lokacijama za deljenje pomoći i da su „njenim snagama bila podeljena ažurirana uputstva“.

Folker Tirk, visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava, takođe je govorio za nas.

„Imamo jasne dokaze da su stotine ljudi ubijene dok su pokušavale da priđu punktovima i to uglavnom od izraelske vojske, što je potpuno neprihvatljivo i grubo kršenje, ne samo međunarodnog humanitarnog prava, već i međunarodnih zakona o ljudskim pravima.“

„Izuzetno je važno da oni koji čine ratne zločine, oni koji su činili zločine protiv čovečnosti, odgovaraju za to.

„Oni moraju da budu dovedeni pred lice pravde.“

Folker Tirk je bio intervjuisan putem video linka iz njegove kancelarije u Ženevi.

Uzbunjivača Džona sam intervjuisao lično, a uzbunjivača Majkla na daljinu.

Poslali smo producenta i snimateljsku ekipu do dalekih sagovornika, da bismo dobili širok raspon snimaka za montiranje intervjua i da bi sve izgledalo što profesionalnije.

Javno dostupni obaveštajni podaci, intervjui na daljinu, digitalna tehnologija, upravljanje lokalnim timovima iz daljine u Gazi, mogu da donesu izuzetne rezultate.

Ali ne morate da budete dovoljno stari da biste se sećali mahnitog traženje kovanica po džepovima za zvanje iz telefonskih govornica osamdesetih da biste shvatili vrednost interakcije jednog ljudskog bića sa drugim, kad lično vidite živote koje vode i ponekad načine na koje umiru.

Izrael negira sve optužbe za ratne zločine za koje kaže da su zasnovani na antisemitizmu.

Izraelski ambasador u Londonu odbio je da bude intervjuisan za naš film.

Ambasada nas je uputila na izraelsku vojsku, koji je takođe odbio da bude intervjuisan, ali je poslao pisane odgovore koje smo uvrstili u film i u ovaj tekst.

Primirje u Gazi nije na vidiku.

Mir nije čak ni daleki san.

Rat koji je započeo napadima predvođenim Hamasom 7. oktobra 2023. godine jednako je značajan trenutak u istoriji ovog sukoba baš kao i onaj iz 1948. godine, kad se Izrael borio i osvojio nezavisnost, i onaj iz 1967. godine, kad je zauzeo i okupirao Zapadnu obalu, u šta spada i Istočni Jerusalim i Pojas Gaze, omogućivši mu potpunu kontrolu nad ovom teritorijom.

Rat u Gazi je ogolio ovaj sukob na njegove osnove.

Evropski saveznici, koji su Izraelu pružili snažnu podršku posle 7. oktobra 2023. godine, odlučili su da je jedini način da pokušaju da obezbede bolji način za izlazak iz večnog rata je da priznaju nezavisnu Palestinu, što su Velika Britanija, Francuska i drugi učinili ove nedelje na Generalnoj skupštini UN u Njujorku.

Izrael i njegovi saveznici, predvođeni Amerikom, osudili su ovaj potez kao nagradu za Hamasov terorizam.

Kontra-argument tome je da je najbolji način da se okončaju oružani napadi na Izraelce stvaranje uslova za palestinsku nezavisnost i omogućavanje Palestincima da osnuju državu u Gazi, i na Zapadnoj obali, uključujući prestonicu u Istočnom Jerusalimu.

Okupacija palestinske teritorije ilegalna je prema međunarodnom pravu, po tvrdnji Međunarodnog suda pravde.

Odlučno protivljenje Izraela, uz podršku Amerike, čini viziju palestinske države dalekom.

Isto tako i prisustvo više od 700.000 jevrejskih naseljenika na Zapadnoj obali, uključujući i Istočni Jerusalim, na zemlji koju Velika Britanija i drugi sada zovu država Palestina.

Ali britanski premijer Kir Starmer i francuski predsednik Emanuel Makron tvrde da moraju nešto da preduzmu sada da bi pokušali da održe u životu nadu za mir kroz rešenje o dve države.

Ako Izrael ne bude prihvatio palestinsku nezavisnost, postaće još izolovaniji kad su u pitanju vladavina nad milionima ljudi i uskraćivanje njihovih političkih prava.

Aktuelna ofanziva usmerena je na prisiljavanje i do milion ljudi da napuste grad Gazu.

Planu koji zastupaju tvrdokorni saveznici Benjamina Netanjahua odgovara da zauzmu Pojas Gaze za jevrejske naseljenike - a da se Palestinci silom odatle isteraju.

Jedan ekstremistički lider u izraelskom kabinetu predvideo je bum nekretnina.

Postoje čvrsti dokazi o počinjenim ratnim zločinima s obe strane.

Hamas je činio ratne zločine kad je upao kroz utvrde na izraelskoj granici pre dve godine, i u narednim mesecima dok je još uvek posedovao sposobnost da ispaljuje baražnu vatru projektila na izraelske gradove.

Držanje talaca u jezivim uslovima i pretnja njihovim životima takođe je zločin.

Izrael se suočava sa optužbama za genocidni napad na Palestince u Gazi, ne samo mecima i snažnim eksplozivima, već i korišćenjem hrane kao oruđa rata.

IPC, svetsko telo koje procenjuje vanredna stanja u vezi sa nestašicom hrane, kaže da je glad koju je izazvala izraelska blokada u Gazi prisutna i da se i dalje širi.

Ako bude bilo dokazano da Izrael ove stvari čini sa namerom da uništi Palestince u Gazi kao grupu, u celini ili u njenim delovima, onda će genocid samo biti dodat na spisak ratnih zločine za koje uzbunjivač Džon - i mnogi drugi - kažu da su im prisustvovali.

Izrael tvrdi da ima najmoralniju vojsku na svetu, da nije činio ratne zločine, da vodi pravedan rat u odbrani vlastitih građana.

Benjamin Netanjahu insistira da će aktuelna ofanziva usmerena na zauzimanje grada Gaze doneti do sada nedostižnu potpunu pobedu nad Hamasom koja je uporno obećavana.

On takođe insistira da će spasiti izraelske taoce koji su još uvek u Gazi.

Velika Britanija tvrdi da je napad izraelske vojske na Gazu potpuno nemaran i skandalozan.

Ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper objavila je na društvenim mrežama: „On će doneti samo još krvoprolića, ubiti još više nevinih civila i ugroziti preostale taoce. Potrebno nam je momentalno primirje, oslobađanje svih civila, neograničena humanitarna pomoć i put do trajnog mira.“

Kad je u avgustu IPC objavio izveštaj u kom se kaže da se glad raširila sve do grada Gaze, Izrael je planirao jednu od najvećih ofanziva ovog rata da bi zauzeo grad i naterao oko milion civila u beg na jug.

Izrael je bio otvoren u vezi sa tim planovima, što je dovelo do upozorenja IPC-a o izgledima u septembru.

On kaže da će pojačana vojna akcija i prisilno raseljenje već ionako krhke civilne populacije učiniti glad u Gazi „značajno gorom“.

I to je sada najveći rizik.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• 'Otišao je po hranu i nije se vratio': Priče o ubijenima u Gazi
• Pogođeni u glavu i grudi - istraga o ubistvima dece u Gazi
• Šta je genocid
• Ko je sve priznao Palestinu kao državu i kakav je stav zemalja Balkana
• Gaza posle rata: Ko će se nositi sa 'bezbednosnom noćnom morom'
• Priznanje Države Palestine otvara novo pitanje - ko će da je vodi

(BBC News, 09.25.2025)