Ulice kojima ne prolazimo

Smatrala sam njegovu umetnost prejednostavnim i prelakim trigerom koji poput reklame dira niti onog bića koje unutra, ko za inat, uvek pati. Kada god sam čula pesmu ili pročitala stihove uvek sam pomislila "A lako je tako!", verujući da je prava umetnost ona koja se do unutrašnjeg bića probija ipak malo teže. A onda sam shvatila da "više ne prolazim Ulicom Dositejevom". To "Dositejeva" postala su razna mesta, uvek jedno, ali nikad samo ono. Shvatila sam i to sasvim