Нови инцидент у Данској: Дронови примећени изнад војних база

Дронови су примећени у близини највећих војних објеката, а могућа присуства дронова пријављена су и у Немачкој, Норвешкој и Литванији.

BBC News пре 23 дана | Ијан Ајкман -

Model aviona ispred Karup vazdužne baze u Danskoj — Дронови су током ноћи примећени изнад Каруп базе (на слице), највеће војне базе у Данској

У близини војних објеката, међу којима је и највећа војна база у Данској, примећени су дронови, после низа инцидената који су раније ове недеље изазвали поремећаје у ваздушном саобраћају.

Летелице су, између осталих, уочене изнад ваздухопловне базе Каруп, због чега је привремено затворен вазушни простор за комерцијални саобраћај.

Могућа присуства дронова пријављена су и у Немачкој, Норвешкој и Литванији.

Ово је најновији у низу сумњивих активности дронова у Данској, што је изазвало забринутост због рањивости земље на ваздушне нападе и подстакло страхове од могуће умешаности Русије.

Данске власти су саопштиле да се инциденти од четвртка могу сматрати „хибридним нападом“, али су нагласиле да немају доказе који би указивали на то да је Москва одговорна.

Инцидент у петак догодио се око 20:15 по локалном времену и трајао је неколико сати, изјавио је дежурни официр Симон Скелсјер за агенцију АФП.

Он је рекао да полиција не може коментарисати одакле су дронови дошли јер нису оборени, додајући да полиција сарађује са данском војском у истрази.

Иако је цивилни ваздушни простор изнад базе био кратко затворен, то није имало утицаја јер у том тренутку није било заказаних комерцијалних летова, навео је Скелсјер.

Данско Министарство одбране потврдило је да су дронови примећени у близини више војних објеката током ноћи, али није прецизирало о којим се локацијама ради.

Министарство је саопштило да неће даље коментарисати.

Други војни објекти нису именовани у извештајима државних медија.

Данске власти нису износиле претпоставке о томе ко би могао стајати иза активности дронова.

Око 3.500 људи ради у ваздухопловној бази Каруп, која је седиште свих хеликоптера оружаних снага Данске, надзора ваздушног простора и делова Команде одбране Данске.

Упади се дешавају само неколико дана пошто су дронови изнад данских аеродрома – од којих су неки такође имали војне објекте – приморали аеродроме да обуставе рад и затворе ваздушни простор.

Аеродроми у Олборгу и Билунду затворени су у среду увече због дронова изнад аеродрома, док су и три мања аеродрома пријавила присуство дронова, али су наставили са радом.

У понедељак је аеродром у Копенхагену био затворен неколико сати након што је примећено више дронова, док су могући дронови привремено затворили и аеродром у Ослу, у Норвешкој.

Немачко Министарство унутрашњих послова саопштило је да је отворена истрага након што је у петак примећено више дронова изнад Шлезвиг-Холштајна, региона који се граничи са Јутландом – делом Данске на европском копну где се налази база Каруп и аеродроми око којих су дронови примећени у среду.

Министар унутрашњих послова Александер Добринт изјавио је да је претња од дронова велика и да ће Немачка следећег месеца разговарати о том питању са европским партнерима.

У међувремену, полиција у Норвешкој је за државне медије саопштила да истражује могуће присуство дронова у ваздухопловној бази Орланд, на западу земље, где су стационирани борбени авиони Ф-35.

Активност дронова у петак је такође изазвала кашњења летова на аеродрому у Виљнусу, у Литванији, која се граничи са руском територијом, према извештајима државних медија.

Постоје сумње да је талас упада дронова у среду можда део руске стратегије индиректне агресије усмерене ка НАТО државама које подржавају Украјину у њеном рату са Русијом – иако та веза није доказана.

Руска амбасада у Копенхагену одбацила је 'апсурдне спекулације' о умешаности, називајући их 'инсценираним провокацијама'.

Министар одбране Данске изјавио је да је 'хибридни напад' дело 'професионалног актера', али да изгледа као да је покренут локално.

Хибридни напад подразумева комбинацију војних и невојних тактика, са циљем да се омета инфраструктура или институције једне државе.

Русија је раније оптуживана за спровођење хибридних напада, а Европа је у стању појачане приправности након што је више НАТО чланица пријавило руске упаде у њихов ваздушни простор.

Естонија и Пољска су прошле недеље затражиле консултације са осталим чланицама НАТО-а, пошто је око 20 руских дронова прешло у пољски ваздушни простор, док су руски авиони МиГ-31 ушли у естонски у одвојеним инцидентима.

Румунија, такође НАТО чланица, саопштила је да је руски дрон повредио њен ваздушни простор.

Русија није коментарисала инцидент у Румунији, али је негирала да је нарушила ваздушни простор Естоније, док је за упад у Пољску рекла да није био намеран.

Након инцидента у Копенхагену у понедељак, премијерка Данске Мете Фредериксен изјавила је да се руска умешаност не може искључити.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков назвао је ове оптужбе „неутемељеним“.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук