Од Дизниленда до живог града: Храбра борба Дубровника против прекомерног туризма

Ограничење броја посетилаца, одбијање прихода од крузера и чак забрана кофера на точкиће су неке од радикалних мера које предузима градоначелник Дубровника Мато Франковић.

Циљ је да један од градова у Европи који имају велики проблем прекомерног туризма поново буде место у којем његови становници могу да живе, а посетиоци истински уживају.

Још 2018. године, Грег Дикинсон, новинар британског дневника Телеграфа се није устезао да напише: „Туризам је убио Дубровник&qуот;.

Ова оштра оцена уследила је после упозорења Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) 2016. године да би средњовековни камени бедеми града могли да буду уклоњени са Листе светске баштине уколико се не буде боље управљало туризмом.

Познат као „бисер Јадрана&qуот;, стари град Дубровника који изгледа као са разгледнице, већ годинама је незаобилазно одредиште крузера, туристичких аранжмана, јефтиних авио-линија, али и многих филмских екипа.

За десетине милиона гледалаца серије Игра престола, Дубровник је био Краљева лука, место чувене 'шетње срама' Серсеи Ланистер.

Међутим, ова популарност има цену.

Због односа посетилаца и становника који је чак 27 према 1, Дубровник је постао синоним за прекомерни туризам у Европи.

Последњих година, феномен прекомерног туризма је приморао многа популарна места у Европи да предузму хитне мере заштите.

Венеција је увела наплату једнодневним посетиоцима, Барселона је ограничила број хотелских кревета, а Амстердам ограничава број смештајних јединица које се изнајмљују преко платформе АирБнБ.

Ипак, ниједан град није отишао тако далеко као Дубровник, који је сада увео стриктно ограничење броја људи који у истом тренутку могу да буду унутар градских зидина.

„Прекомерни туризам није добитна комбинација за Дубровник&qуот;, каже Мато Франковић, градоначелник.

„У почетку имате осећај да добијате, али на крају заправо губите квалитет услуге и квалитет живота.

„То је игра у којој сви губе.

„Зато смо све преокренули&qуот;.

• Носталгија летовања у одмаралиштима Југославије
• Јадран прокључао од рекордних врућина
• Владимир Баровић: Контроверзна смрт југословенског адмирала беспрекорне биографије

Од када је 2017. године ступио на дужност градоначелника, Франковић је покренуо низ иницијатива за управљање бројем туриста.

Поред ограничења броја крузера на највише два дневно (у односу на некадашњих осам на врхунцу сезоне), бродови сада морају да буду усидрени најмање осам сати.

На тај начин путници имају више времена да опуштено разгледају град и да потроше више новца, уместо да само 'протрче' кроз знаменитости.

Град такође прати проток посетилаца помоћу камера које су постављене током пандемије корона вируса.

Још један важан начин управљања је Дубровачка пропусница (Дубровник Пасс), која туристима омогућава једноставан приступ музејима и зидинама, а градским властима пружа вредне податке за планирање.

Најрадикалнија мера је план управљања туризмом који је израђен у сарадњи са Универзитетом у Дубровнику, а који ограничава број људи унутар градских зидина на 11.200.

У шпицу сезоне 2019. године, у Дубровник је свакодневно стизало између 9.000 и 9.500 путника са крузера, поред посетилаца који су долазили копном и авионом.

Нови систем већ даје резултате.

Франковић каже да број туриста ове године ни у једном тренутку није био већи од 10.500, пре свега захваљујући мањем броју крузера.

Од следеће године, туристи ће морати унапред да резервишу термине за обилазак зидина и музеја преко Дубровачке пропуснице, која ради на бази система семафора и показује када је гужва, а када је посећеност мања.

Ускоро се уводе и друге промене.

Бука точкића кофера по калдрми биће елиминисана увођењем јефтине услуге доставе пртљага, а нова правила и порези на краткорочни најам смештајних јединица треба да обесхрабре локалне становнике да масовно издају станове туристима.

Због ових мера цена хотелског смештаја би могла да порасте.

Можда најнеобичнија мера је одлука градских власти да купују зграде у старом језгру које затим издају младим породицама, и такође су отворили школу у некадашњој палати.

Циљ нових правила о издавању некретнина је повратак становника у центар и оживљавање града који је готово опустео услед масовног туризма, због чега су га неки прозвали балканским Дизнилендом.

„Ово је дугорочно веома важно&qуот;, каже Франковић.

„Стратешки гледано, корак по корак имаћемо све више кућа унутар градских зидина.

„То је главни начин да вратимо људе у стари град&qуот;.

Ипак, нису сви задовољни овим променама.

Домар у школи Марк ван Бломен, који у кући у којој живи издаје апартмане туристима, сматра да ове мере нису довољне.

Учествовао је на локалном протесту против туризма почетком године, јер сматра да се глас грађана не уважава довољно.

„Стари град је банкомат&qуот;, каже он.

„Због тога се град претвара у тематски парк, а људи који овде покушавају да живе имају утисак да само сметају&qуот;.

Он сматра да је циљ увођења временских термина за посете заправо да привуче више људи у град, а не да управља приливом посетилаца, као и да се не разматрају дугорочни проблеми.

„Преселили смо се овде 1972. године, али данас то не бисмо урадили&qуот;, каже он.

Марко Милош, власник туристичке агенције Дубровник Лоцал Гуидес и становник старог града, има другачији став.

„Према мом мишљењу, сада је много боље него што је било раније&qуот;, каже он.

„Понекад је хаотично и претрпано, али у поређењу са 2017. и 2018. годином, из угла нас локалних водича, ситуација се поправила&qуот;.

Куповина зграда државним новцем и изнајмљивање локалном становништву јесте скупа стратегија, али се чини да даје резултате.

„Живим унутар градских зидина са још хиљаду људи&qуот;, каже Милош.

„Овде сам рођен и одрастао.

„Мислим да градске власти заиста дају све од себе.

„Живот се враћа овде откако је отворена школа прошле године.

„Као неко ко ради у туризму и истовремено је члан локалне заједнице, желим да живимо у граду у којем сви уживамо и где туризам доноси корист свима&qуот;.

Андреа Годфри, менаџерка маркетинга у туристичкој агенцији Регент Холидаис чије седиште је у Бристолу у Енглеској и која организује туре по региону још од 1970-их, поздравља промене, уз дозу опреза.

„Још није јасно како ће функционисати временски термини за посете, можда ће ограничити флексибилност, можда ће узроковати дуже чекање у редовима, тешко је сада проценити&qуот;, каже она.

„Наш продајни тим, ипак, сматра да је увођење временских термина за улазак у градске зидине генерално добра идеја.

„Одрживи и контролисани туризам је свакако добар адут за привлачење посетилаца.

„Али, имајући у виду проблем прекомерног туризма у Дубровнику и околини, данас више наших клијената усмеравамо ка мирнијим местима у Истри и на хрватска острва&qуот;.

С обзиром на већ огромну популарност Дубровника, као и чињеницу да ће у њему ускоро почети снимање нове сезоне серије Спољне обале (Оутер Банкс), посетиоци не би требало да очекују пусте улице.

Ипак, потези Франковића представљају ретку прекретницу у масовном туризму - град одбија приход од туризма зарад добробити његових становника.

У време када већина туристичких одредишта јури раст по сваку цену, Дубровник улаже у супротан приступ: да квалитет, а не квантитет, одређује његову будућност.

Ипак, биће потребно више година да туристичке мере заиста врате равнотежу коју локално становништво прижељкује.

Дубровник је можда поставио модел за свет, али је и даље је препун туриста, а Франковић признаје да ће за успех бити потребно стрпљење.

„За три године видим Дубровник као град у којем живе задовољни људи, који има добре туристичке бројке и као град који заиста живи&qуот;, каже Франковић.

„Сви ће бити задовољни, али то захтева неке тешке одлуке.

„Покушавам да убедим наше грађане да ово радим за добробит свих.

„У почетку су заиста имали мање приходе.

„Сада могу да виде да зарађују много више него раније, јер су им ресторани пуни, кафићи су пуни, људи уживају.

„Дакле, више не значи увек више.

„Понекад је више заправо мање, а мање је више&qуот;, каже градоначелник Дубровника.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Пашки сир: Храна с укусом ветра
• Свети Стефан: Закључано црногорско острво с туристичким благом
• Да ли купачи у Јадранском мору треба да страхују од напада ајкула
• У овом хрватском селу свака друга кућа има брод
• „Та дивна створења&qуот;: Туристи на плажи
• Да ли је туристичка сезона у Црној Гори подбацила

(ББЦ Невс, 09.28.2025)