Војислав Бубиша Симић, прва нота балканског џеза

У хотелским салама бање у центру Србије средином 1930- их увелико се свирао џез.

На једном од тих наступа лета 1936, у публици је био и 12-годишњи дечак, тада љубитељ фудбала.

До тада непозната музика му се допала, али није ни слутио да ће годинама касније управо он бити заслужан за развој тог жанра у социјалистичкој Југославији.

Дечак је био Војислав Бубиша Симић, један од најзначајнијих српских музичара, композитора и диригената који је 29. септембра 2025. преминуо у 101. години.

„Био је један од утемељивача етно-џеза, али је био присутан и у свим другим сегментима.

„Компоновао је и класичну, духовну и забавну музику. Био је симбол друштва и вредности које данас нестају - прави господин&qуот;, каже Доброслав Предић, аутор филма Првих 100, посвећен управо Бубиши Симићу.

Бубиша Симић је основао и један од првих џез оркестара у бившој Југославији - Биг бенд Динамо непосредно после Другог светског рата, а више од три деценије је дириговао Џез оркестром Радио-телевизије Београд.

Током живота остварио се и као стални гост-диригент у Позоришту на Теразијама, писао је музичке критике, путописне репортаже, а последњих година објавио је и неколико књига.

Био је председник Удружења композитора Србије и Удружења џез музичара.

„Ништа не бих мењао у животу и каријери.

„Бавио сам се оним што сам највише волео, а то је џез, и имао сам срећу да сарађујем са најбољим оркестрима. Ни сто година није довољно за такво задовољство&qуот;, испричао је на прослави 100. рођендана.

„Живите, уживајте у животу и у ономе што радите, будите живахни&qуот;, често је говорио.

• Како је Београд пре пола века пригрлио џез маестра Дјука Елингтона
• Одлазак Матије Дедића: 'Живео је џез који је стварао'
• Балкан џез: Кад се споје саксофон и етно мелос

Хлеб, алева паприка и грамофон

Војислав Бубиша Симић је неколико месеци старији од Радио Београда који је емитовање програма почео у октобру 1924.

Стасавали су паралелно, да би им се путеви укрстили три деценије касније.

Његове тинејџерске дане обележило је кандирано воће у деликатесној радњи Вељковић, хлеб, маст и алева паприка на уличним ћошковима Београда, сладолед са вафлом у посластичарници Глумац у Земуну, Ташмајдан, фудбал и журке на којима је са друговима свирао прве композиције у школском оркестру, преноси Витраж.

У приземљу породичне куће био је пијанино његове мајке на којем је већ са 12 година свирао класичне композиције, а на старом грамофону слушао џез.

Те безбрижне дане прекинули су Други светски рат и немачка окупација.

Џез је опстао и током рата, а „београдски су музичари током окупације стварали мелодију под утицајем америчке музике&qуот;, пише Радина Вучетић у књизи Кока-кола социјализам.

У првим годинама комунистичке власти у Југославији, извођење ове музике сматрало се разузданим и није се уклапало у вредности тадашањег система.

То, међутим, није зауставило стварање нових џез оркестара, указује историчарка.

Управо је Војислав Бубиша Симић са друштвом 1946. формирао аматерски Биг бенд Динамо, којим је и дириговао.

Свирали су, између осталог, и на кошаркашким теренима на Калемегдану, који се често звао - Холивуд - амерички џез у срцу комунистичког Београда.

Биле су то најлепше године, испричаће касније Бубиша Симић Предићу.

„Три, четири пута недељно свирали су на Калемегдану, током дана су се купали у Сави, организовале су се игранке - најупечатљивији период младости за њега&qуот;, прича Предић.

Две године касније, половина чланова бенда Динамо, а међу њима и Симић, одлазе у Забавни оркестар Радио Београда, који ће по оснивању телевизије бити преименован у Џез оркестар РТБ.

• Прославите 100. рођендан Б.Б. Кинга на Стази Мисисипи блуза
• Чак Бери - човек који је поставио темеље рокенрола
• Луј Армстронг: Америчка џез икона и његово контроверзно наслеђе

Саксофон и рупе попуњене хлебом

Исти тај бенд ће дочекати велико име америчке џез сцене - Дјука Елингтона на београдском аеродрому 1971.

Управо под диригентском палицом Бубише Симића одсвирана је Дјукова музика.

„То је било неочекивано&qуот;, присетио се новинар и филмски критичар Милан Влајчић.

Када је Елингтон чуо тактове сопствене нумере Таке тхе А траин, одушевио се, а на кратко и сам преузео дириговање, присетио се Влајчић за ББЦ на српском.

И Бубиша Симић је често говорио о том сусрету.

Елингтон му је по одласку дао слику са посветом - Срећно аеродромском оркестру.

„Мислио је да је Бубиша Симић диригент аеродромског оркестра, а не Џез оркестра РТБ.

„'Боље да му ништа не говорим, нека мисле тамо у Америци како и оркестри аеродрома у Београду свирају супер'&qуот;, препричава Предић Симићеве речи.

Свирао је овај диригент и са другим светским џез именима.

Као директор фестивала Београдско пролеће 1975. био је домаћин оркестру америчког музичара афричког порекла, Каунту Бејзију, којим је Бубиша Симић био опчињен још као тинејџер.

Посветио му је и композицију Поздрав Каунт Бејзију којом је наступао на фестивалу у француском граду Жуан ле Пену 1960-их, за шта је добио и прву награду.

Бејзијев утицај се огледао и у стилу свирања Џез оркестра РТБ, а двојица музичара су се касније срели преко океана - у Лас Вегасу.

Џез оркестар РТБ пратио је и Џозефину Бејкер, америчку глумицу и певачицу, током њене посете Београду.

Бубиша је спремио програм, али је било изазовно пратити покрете ове живахне уметнице.

Забележена је и епизода када је са екипом свирао пред трубачем Дизијем Гилеспијем после његовог концерта у неком омањем клубу у Београду.

Имали су неке старе инструменте, а стране госте је посебно насмејао саксофон чије су рупе биле запушене хлебом.

Смех је заменила неверица када су Симић и остали чланови засвирали.

Погледајте видео о Шабану Бајрамовићу

Првих 100

Уочи Симићевог јубиларног 100. рођендана Доброслав Предић је добио задатак да припреми неколико прилога који би пратили концерт Џез оркестра Радио-телевизије Србије у част диригента.

То се претворило у снимање документарца Првих сто.

„Он је имао невероватно памћење - извучете из гомиле неку фотографију, а он зна и годину и место настанка слике.

„Тада сам увидео да је све што су о њему говорили било тачно - био је непосредан, диван, шармантан&qуот;, описује га Предић.

„Мешавина детета и господина&qуот;, тако га је описао Владимир Скочајић Скоча, музички новинар.

„Званично композитор и диригент, а незванично човек који је донео џез на ове просторе.

„Бубиша је увек био причљив, благ, мио, насмејан и креативан. Он је за мене џез, Београд и музика као таква&qуот;, написао је на друштвеној мрежи Фејсбук.

Предић је последњи пут разговарао са Симићем у марту.

Звао га је поводом 101. рођендана.

Симић је последњи пут био на на сцени, у оделу и са лептир машном, диригујући сопствену композицију „Поздрав Каунту Бејзију&qуот;, годину дана раније, што је публика поздравила громогласним аплаузом.

Сплетом околности, дан пре него што је Бубиша Симић преминуо, приказан је филм Првих 100 у оквиру фестивала музичко-документарног филма - Док'Н'Ритам.

У Косовској улици, у центру Београда, на само 50 метара од куће где је Симић рођен и одрастао.

„Биће упамћен као великан&qуот;, закључује Предић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Габи Новак: Одлазак уметнице 'божанственог гласа и зелених очију'
• Одлазак Душка Гојковића, „вечитог младића са трубом&qуот;
• Преминуо чувени српски композитор Зоран Симјановић
• Преминуо Корнелије Ковач, „неприкосновена музичка громада&qуот; југословенске сцене
• Луј Армстронг: Америчка џез икона и његово контроверзно наслеђе
• Преминуо Ђорђе Марјановић: Одлазак легенде југословенске шансоне

(ББЦ Невс, 09.30.2025)