'Peti oktobar je bio bljesak demokratije i slobode': Srđan Milivojević za BBC

„Peti oktobar doneo je bljesak demokratije i slobode, to je najvažniji događaj u drugoj polovini 20. veka u Srbiji“.

Ovako četvrt veka kasnije, kraj vladavine Slobodana Miloševića opisuje Srđan Milivojević, 60-godišnji političar sa višedecenijskim iskustvom aktiviste.

Više stotina hiljada ljudi iz cele Srbije provelo je taj četvrtak 5. oktobar 2000. u Beogradu, ispred i u tadašnjoj Saveznoj skupštini, zahtevajući priznavanje pobede opozicionog kandidata Vojislava Koštunice na izborima za predsednika Savezne Republike Jugoslavije održanih 24. septembra.

Ipak, Milivojević nije bio među njima, bio je na zadatku u Kruševcu, jer niko sa sigurnošću nije znao da li će doći do krvoprolića u Beogradu.

„Na tom izvlačenju mi je zapala takva karta, ne mogu to da prežalim.

„Peti oktobar je pripreman kao ozbiljan događaj, doneli smo odluku da u nekim mestima u Srbiji, u slučaju da u Beogradu stvari krenu naopako, postoje džepovi otpora dok se stvari ne konsoliduju“, kaže Milivojević.

Aktuelni lider opozicione Demokratske stranke u to vreme bio je član pokreta Otpor.

Njihov simbol stilizovane pesnice, postao je prepoznatljivi izraz mladalačkog bunta koji su se nenasilnim akcijama borili protiv Miloševićeve vlasti.

Sa njim razgovaramo u sedištu DS, u centru Beograda.

Dočekuje nas posle posete tužiocu, što za njega nije retkost, kaže da je u karijeri privođen više od 40 puta.

Oči u oči s policijom je bio i 5. oktobra 2000.

U 12 sati su u njegovom rodnom gradu razoružali policiju i obavestili da je u toku „narodna revolucija“, što je naišlo na razumevanje organa reda.

„Niko nije potegao pendrek, ni pušku u unutrašnjosti Srbije“.

Pogledajte video: Šta se dogodilo 5. oktobra 2000?

Policija je tog na prilazima Beogradu pravila barikade, koje su demonstranti razbili, a široki narodni bunt su prethodno podržali rudari Kolubare što je podstaklo i generalni štrajk u zemlji.

„Nije se Peti oktobar desio jer se stvorila kritična masa, već je to proizveo 24. septembar, kad je neko pokrao glasove šest miliona ljudi.

„Kad po drugi put to uradite, prethodno 1996, to znači da predstavnik vlasti ušao u svaku kuću u Srbiji i odabrao ono što mu se sviđa - porodičnu srebreninu, kandilo, uspomene, ono što je svetinja i ljudi su rekli 'e ne može'“, kaže Milivojević.

• „Promenili smo vlast, ali nismo sistem": Sećanje na Peti oktobar
• Dani kad je Srbija stala - generalni štrajk kao uvod u 5. oktobar
• Dan kada je opozicija pobedila Slobodana Miloševića

Mračne devedesete

Vlast Miloševića, predsednika Srbije i SR Jugoslavije, tokom devedesetih obeležili su ratovi na području nekadašnje zajedničke države, potpisivanje Dejtonskog mirovnog sporazuma, ali i nemaština, sankcije i serije višemesečnih demonstracija zbog samovolje i prekrajanja izbornih rezultata 1996-97.

Milivojević je učestvovao u mnogim od njih.

Najsrećniji je, piše Istinomer, bio kao član Gorske službe spasavanja tokom osamdesetih na Kopaoniku.

Staž na ulici započeo je još kao student stočarstva borbom za socijalna pitanja i protiveći se Jogurt i balvan revoluciji 1988. godine, piše Republika.

Tada Milošević dobija kontrolu i u Vojvodini, na Kosovu, kao i u Crnoj Gori stiče ogromnu popularnost, koju je ranije imao jugoslovenski predsednik Josip Broz Tito.

Milivojević je tražio da se iz hola Poljoprivrednog fakulteta skloni Titova bista, predlažući da se stavi bista magarca, što bi bilo srodnije biološkim naukama.

Već na prvim višestranačkim izborima 1990. priveden je, jer je reagujući na izbornu krađu čoveku polomio prst.

Za Miloševića, lidera Socijalističke partije Srbije nastale iz nekadašnjeg Saveza komunista, kaže da nije bio „ni socijalista, ni komunista, ni patriota, ni rodoljub, već ga je samo zanimala neograničena vlast“.

„Milošević je imao šalter gde je mogao da naruči političko ubistvo svakog ko mu je zasmetao, ko mu se zamerio, a da s druge strane tog šaltera stoji činovnik u policijskoj uniformi ili uniformi službe Državne bezbednosti“, kaže Milivojević.

U više slučajeva, poput ubistva nekadašnjeg jugoslovenskog predsednika Ivana Stambolića i novinara Slavka Ćuruvije ili pokušaja ubistva opozicionog lidera Vuka Draškovića sudilo se pripadnicima Službe Državne bezbednosti, ali su mnogi na kraju pravosnažno oslobođeni.

„On nas je uveravao da se neko u Briselu, Londonu ili Vašingtonu budi samo s jednom mišlju – 'šta ću danas da radim onim Srbima'.

„A ti ljudi nisu znali ni gde je Srbija dok na prostoru bivše Jugoslavije nisu počele da se dešavaju strahote koje su kreirali Milošević, Šešelj i Aleksandar Vučić“, kaže Milivojević.

Nacionalističku politiku iz Beograda koja je podsticala sukobe, pored Miloševića, zagovarao je i lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, čiji je blizak saradnik bio današnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

• „Fatalni zaokret“: Od najbližeg saradnika do poslednje žrtve režima Slobodana Miloševića
• Apelacioni sud pravosnažno oslobodio okrivljene za ubistvo Slavka Ćuruvije
• Foto-dnevnik patnje, ratova i sukoba u Jugoslaviji: Šta god se dešavalo, Dragoljub Zamurović je bio tu

Da je i mladi Vučić tokom ratova devedestih držao zapaljive govore svedoče mnogi snimci.

„Kad neko kaže 'za svakog Srbina, ubićemo 100 muslimana', kojom se on upisao u istoriju beščašća, tad ne zaplaču samo majke Bošnjaka, već i mnoge srpske majke i obuku crninu“, napominje.

Šešelj je za podsticanje ratnih zločina u Vukovaru 1991. i progon Hrvata iz vojvođanskog sela Hrtkovci osuđen na 10 godina zatvora pred Međunarodnim krivičnim sudom za Jugoslaviju u Hagu.

Iz zatvora je izašao 2014. godine i od tada je čest gost provladinih medija.

„Osuđujem taj trojac ili trijumvirat zbog svega što su uradili građanima Srbije od 1990. do 2000.

„Da smo uspeli da Miloševića skinemo 1991. nikad ne bismo upoznali Vučića, Srbi bi živeli u Kninu, Vukovaru, Vinkovcima, Prijedoru, Drvaru, Peći, Prizrenu, Uroševcu", kaže Milivojević.

I dodaje da ne bi bili kao danas „statistička greška u Prištini", već bi živeli ravnopravno sa komšijama Albancima.

„Milošević je pao sa vlasti tek kada su se toliko nanizali ti nacionalni porazi da je izgubio podršku u njegovom biračkom telu".

Kraj decenije, doneo je i sukobe na Kosovu i NATO bombardovanje Jugoslavije, uz novi krug sankcija koji su dodatno produbili krizu.

Video NATO bombardovanje: Razlozi i posledice u dva minuta

Milivojević je lično proživeo sve to - dvojica braće su mu mobilisana 1999, jedan se kući vratio kao invalid.

U to vreme, nastaje studentska organizacija Otpor, koja okuplja brojne pristalice među mladima.

Režim odgovara represijom, hapšenjima i prebijanjima.

Iako tada 34-godišnjak, već pomalo razočaran u politiku, odlučuje da se priključi mladima, predlažući da Otpor postane narodni pokret i da se rame uz rame bore za promene sa predstavnicima tadašnje opozicije.

„Tada su studenti otišli pešice za Novi Sad, kao što danas idu, Otpor je isto imao distancu od političkih stranaka, kao studenti danas.

„Nismo želeli da budemo filijala neke stranke, ali smo nastupali na protestima zajedno“, kaže Milivojević.

Otpor su podržale i brojne javne ličnosti - fudbaler Savo Milošević je nosio njihovi majicu i grao fudbal sa demonstantima, uz njih su bili mnogi glumci, poput Nebojše Glogovca, a kantautor Đorđe Balašević im je napisao himnu - 'Živeti slobodno'.

„Koliko god nas prikazivali kao teroriste, mi smo ponosni jer smo ratnog huškača i nasilnika pobedili nenasilno“, kaže Milivojević.

Podseća da je i 5. oktobra bilo sukoba civila sa policijom, ispred policijske stanice u ulici Majke Jevrosime, u centru Beograda, „vodio se pravi mali rat“, iz helikoptera je bacan suzavac.

U demonstracijama je poginula Jasmina Jovanović iz Miloševca kod Velike Plane, koja je pala pod točkove kamiona, a povređeno najmanje 60 ljudi.

Samo je „čudo“, što nije bilo više žrtava, kaže Milivojević.

„Nemojte da mislite da se policija predala, predala se samo na prilazima Beogradu i u Kruševcu.

„U Skupštini su bile izmešane nekoliko policijskih jedinica, obezbeđenje, pripadnici Državne bezbednosti, teško naoružani“.

Danas se, kaže, mistifikuje dogovor lidera DOS sa pripadnicima Jedinice za specijalne operacije DB, kojom je komandovao Milorad Ulemek Legija, čiji su policajci najpre pucali u vazduh bojevom municijom, a tek onda prešli na stranu naroda.

Veoma različite stranke okupljene u koaliciju Demokatska opozicija Srbije (DOS) imale su tada snažnu logističku i finansijsku podršku Zapada, pre svih Vašingtona.

O saradnji i milionskim iznosima koji su stizali u Srbiju, iz kancelarije u Budimpešti, govorio je ambasador Vilijam Montgomeri za dokumentarni film Vremena „Konačni obračun“.

Ipak, Milivojević tvrdi da to nije bilo presudno, opisujući Peti oktobar kao „autentični izraz narodne volje“.

Šestog oktobra uveče Milošević je pred TV kamerama objavio da nije više predsednik i da će se ubuduće posvetiti „porodici i unuku Marku“.

• Od 5. do 6. oktobra - koliko se Srbija promenila za 36 sati
• Gde su i šta rade lideri DOS-a
• Peti oktobar 2000. godine: Šta se dešavalo van Beograda

Odgovornost DOS-a

Ni posle promene vlasti i prve demokratski izabrane vlade premijera Zorana Đinđića, čelnici Otpora nisu želeli ministarske pozicije.

Međutim, stranke DOS-a ubrzo su se razišle oko ključnih pitanja.

Iako je zemlja povratila međunarodni ugled, obnovljeno snabdevanje strujom i naftom i osnovnim potrepštinama, otpisani su dugovi kod Pariskog kluba poverilaca, nije sprovedena lustracija, ni konačni obračun sa pripadnicima Miloševićeve tajne policije i vojske.

Otpor je tražio zakon o lustraciji - zabrani političkog delovanja i zločinačkim organizacijama, ali Đinđićeva DS i još neke manje stranke nisu imale dovoljno poslanika da se to usvoji.

„Druge stranke su zagovarale princip legalizma, odnosno da nastave da važe Miloševićevi zakoni dok se ne donesu novi, ali je legalizam ubrzo postao legijalizam“.

Ubrzo je započela pobuna Jedinice za specijalne operacije Milorada Ulemeka Legije kao početak nove krize u zemlji.

Paraleleno je započet niz spornih privatizacija u sklopu tranzicije u kapitalističku privredu, sa nedovoljno uređenim tržištem, često u korist krupnog kapitala.

Mnoge nacionalno opredeljene stranke protivile su se saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu, gde je već 2001. izručen Slobodan Milošević zbog optužbi za ratne zločine tokom sukoba na Kosovu.

„Čujem često od oponenata politike koju zastupam 'vi ste Miloševića isporučili Hagu'.

„Slobodan Milošević je potpisao u Dejtonu nadležnost Haškog tribunala za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije, to znači da je sam sebe isporučio“, kaže Milivojević.

Dok su haški tužioci još tragali za najznačajnijim beguncima, u martu 2003. ubijen je premijer Đinđić što je u velikoj meri zaustavilo reforme.

U tome je srž još jedne česte zamerke postpetooktobarskim vlastima - da „šesti oktobar nikad nije stigao“.

Milivojević to nijansirano tumači.

Peti oktobar je doneo slobodu, medijske slobode, ali nije urađeno sve što je trebalo, kaže.

Ipak, odgovornost se neosnovano nameće celokupnoj današnjoj opoziciji.

„Neke sadašnje opozicione stranke su tada imale priliku da budu na vlasti, neke su dobile hipoteku za koju nisu uopšte krive, neke iz DOSa više i ne postoje, ali sve se prevalilo na sadašnju opoziciju“, kaže on.

„Ipak, imate ljude koji su učestvovali u petooktobarskim dešavanjima, koji su prešli na tamnu stranu“.

Kao primere navodi aktuelnog ambasadora Srbije u Vašingtonu Dragana Šutanovca, koji je u međuvremenu bio i predsednik DS, kao i doskorašnjeg ministra građevine Gorana Vesića, optuženog za korupciju, nekada jednog od najbližih Đinđićevih saradnika.

Hapšenje Slobodana Miloševića 2001: Sećanja i TV serija

Današnja vlast Aleksandra Vučića, već 13 godina se oslanja na propagandu, kaže Milivojević, koji je često na meti provladinih tabloida.

Iako danas nema redova za osnovne životne namirnice, u Srbiji je razgranat sistem koruptivne vlasti, tvrdi on.

Srbija je nazadovala po stepenu korupcije, pokazuju i analize međunarodne organizacije Transparentnost.

Vlast, kaže, dosledno satanizuje opoziciju, zbog čega se ljudi klone politike, živeći „u malom svetu, porodice i prijatelja".

Ipak, majske tragedije 2023. i pad nadstrešnice 2024. pokazale su da „smrt vreba" svuda i da nema „malih svetova u neuređenom društvu", napominje.

Već mesecima njegova DS podržava studentske proteste pokrenute posle tragedije u Novom Sadu i stavili su kompletnu stranačku infrastrukturu mladima na raspolaganje.

Ne žele na izbore, osim kao podrška budućoj studentskoj listi, jer, kako kaže, sad nije „vreme za borbu za mandate".

„Podržavam zahteve studenata, ne zato što sam bio u Otporu, već zato što znam da su ispravni".

Studenti su i četvrt veka kasnije „vratili nadu", spremnošću da uđu u politiku.

„Od mladih ne treba tražiti da budu čuvari propuštenih prilika Petog oktobra, još manje heroji izgubljenih ratova.

„Potrebno je da se jednom za svagda iskopa rov između mitomanske, pljačkom i ratovima izmučene Srbije i one koja mora da spozna prave vrednosti, zlo mora da bude sankcionisano, da se ne bi ponovilo“, zaključuje on.

Srđan Milivojević – lična karta

• Rođen 1965. u Kruševcu
• Diplomirao stočarstvo na Poljoprovrednom fakultetu u Beogradu
• Radio kao ugostitelj, bavio se i marketingom
• Član Otpora od 1999.
• Član Demokratske stranke od 2004. kada se Otpor priključio DS-u
• Poslanik u više saziva Narodne skupštine
• Od decembra 2024. predsednik Demokratske stranke

Izvor: Istinomer

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Zoran Đinđić: „Prednjačio je u svemu, osim u fudbalu"
• Kakav je bio Đinđićev, a kakav Rugovin plan za Kosovo

Pogledajte video: Kratka istorija poslednje Jugoslavije

(BBC News, 10.03.2025)