'Пети октобар је био бљесак демократије и слободе': Срђан Миливојевић за ББЦ

„Пети октобар донео је бљесак демократије и слободе, то је најважнији догађај у другој половини 20. века у Србији“.

Овако четврт века касније, крај владавине Слободана Милошевића описује Срђан Миливојевић, 60-годишњи политичар са вишедеценијским искуством активисте.

Више стотина хиљада људи из целе Србије провело је тај четвртак 5. октобар 2000. у Београду, испред и у тадашњој Савезној скупштини, захтевајући признавање победе опозиционог кандидата Војислава Коштунице на изборима за председника Савезне Републике Југославије одржаних 24. септембра.

Ипак, Миливојевић није био међу њима, био је на задатку у Крушевцу, јер нико са сигурношћу није знао да ли ће доћи до крвопролића у Београду.

„На том извлачењу ми је запала таква карта, не могу то да прежалим.

„Пети октобар је припреман као озбиљан догађај, донели смо одлуку да у неким местима у Србији, у случају да у Београду ствари крену наопако, постоје џепови отпора док се ствари не консолидују“, каже Миливојевић.

Актуелни лидер опозиционе Демократске странке у то време био је члан покрета Отпор.

Њихов симбол стилизоване песнице, постао је препознатљиви израз младалачког бунта који су се ненасилним акцијама борили против Милошевићеве власти.

Са њим разговарамо у седишту ДС, у центру Београда.

Дочекује нас после посете тужиоцу, што за њега није реткост, каже да је у каријери привођен више од 40 пута.

Очи у очи с полицијом је био и 5. октобра 2000.

У 12 сати су у његовом родном граду разоружали полицију и обавестили да је у току „народна револуција“, што је наишло на разумевање органа реда.

„Нико није потегао пендрек, ни пушку у унутрашњости Србије“.

хттпс://иоуту.бе/рцфЗВИЈцИИИ

Полиција је тог на прилазима Београду правила барикаде, које су демонстранти разбили, а широки народни бунт су претходно подржали рудари Колубаре што је подстакло и генерални штрајк у земљи.

„Није се Пети октобар десио јер се створила критична маса, већ је то произвео 24. септембар, кад је неко покрао гласове шест милиона људи.

„Кад по други пут то урадите, претходно 1996, то значи да представник власти ушао у сваку кућу у Србији и одабрао оно што му се свиђа - породичну сребренину, кандило, успомене, оно што је светиња и људи су рекли 'е не може'“, каже Миливојевић.

• „Променили смо власт, али нисмо систем&qуот;: Сећање на Пети октобар
• Дани кад је Србија стала - генерални штрајк као увод у 5. октобар
• Дан када је опозиција победила Слободана Милошевића

Погледајте видео: Шта се догодило 5. октобра 2000?

Мрачне деведесете

Власт Милошевића, председника Србије и СР Југославије, током деведесетих обележили су ратови на подручју некадашње заједничке државе, потписивање Дејтонског мировног споразума, али и немаштина, санкције и серије вишемесечних демонстрација због самовоље и прекрајања изборних резултата 1996-97.

Миливојевић је учествовао у многим од њих.

Најсрећнији је, пише Истиномер, био као члан Горске службе спасавања током осамдесетих на Копаонику.

Стаж на улици започео је још као студент сточарства борбом за социјална питања и противећи се Јогурт и балван револуцији 1988. године, пише Република.

Тада Милошевић добија контролу и у Војводини, на Косову, као и у Црној Гори стиче огромну популарност, коју је раније имао југословенски председник Јосип Броз Тито.

Миливојевић је тражио да се из хола Пољопривредног факултета склони Титова биста, предлажући да се стави биста магарца, што би било сродније биолошким наукама.

Већ на првим вишестраначким изборима 1990. приведен је, јер је реагујући на изборну крађу човеку поломио прст.

За Милошевића, лидера Социјалистичке партије Србије настале из некадашњег Савеза комуниста, каже да није био „ни социјалиста, ни комуниста, ни патриота, ни родољуб, већ га је само занимала неограничена власт“.

„Милошевић је имао шалтер где је могао да наручи политичко убиство сваког ко му је засметао, ко му се замерио, а да с друге стране тог шалтера стоји чиновник у полицијској униформи или униформи службе Државне безбедности“, каже Миливојевић.

У више случајева, попут убиства некадашњег југословенског председника Ивана Стамболића и новинара Славка Ћурувије или покушаја убиства опозиционог лидера Вука Драшковића судило се припадницима Службе Државне безбедности, али су многи на крају правоснажно ослобођени.

„Он нас је уверавао да се неко у Бриселу, Лондону или Вашингтону буди само с једном мишљу – 'шта ћу данас да радим оним Србима'.

„А ти људи нису знали ни где је Србија док на простору бивше Југославије нису почеле да се дешавају страхоте које су креирали Милошевић, Шешељ и Александар Вучић“, каже Миливојевић.

Националистичку политику из Београда која је подстицала сукобе, поред Милошевића, заговарао је и лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ, чији је близак сарадник био данашњи председник Србије Александар Вучић.

• „Фатални заокрет“: Од најближег сарадника до последње жртве режима Слободана Милошевића
• Апелациони суд правоснажно ослободио окривљене за убиство Славка Ћурувије
• Фото-дневник патње, ратова и сукоба у Југославији: Шта год се дешавало, Драгољуб Замуровић је био ту

Да је и млади Вучић током ратова деведестих држао запаљиве говоре сведоче многи снимци.

„Кад неко каже 'за сваког Србина, убићемо 100 муслимана', којом се он уписао у историју бешчашћа, тад не заплачу само мајке Бошњака, већ и многе српске мајке и обуку црнину“, напомиње.

Шешељ је за подстицање ратних злочина у Вуковару 1991. и прогон Хрвата из војвођанског села Хртковци осуђен на 10 година затвора пред Међународним кривичним судом за Југославију у Хагу.

Из затвора је изашао 2014. године и од тада је чест гост провладиних медија.

„Осуђујем тај тројац или тријумвират због свега што су урадили грађанима Србије од 1990. до 2000.

„Да смо успели да Милошевића скинемо 1991. никад не бисмо упознали Вучића, Срби би живели у Книну, Вуковару, Винковцима, Приједору, Дрвару, Пећи, Призрену, Урошевцу&qуот;, каже Миливојевић.

И додаје да не би били као данас „статистичка грешка у Приштини&qуот;, већ би живели равноправно са комшијама Албанцима.

„Милошевић је пао са власти тек када су се толико нанизали ти национални порази да је изгубио подршку у његовом бирачком телу&qуот;.

Крај деценије, донео је и сукобе на Косову и НАТО бомбардовање Југославије, уз нови круг санкција који су додатно продубили кризу.

Видео НАТО бомбардовање: Разлози и последице у два минута

Миливојевић је лично проживео све то - двојица браће су му мобилисана 1999, један се кући вратио као инвалид.

У то време, настаје студентска организација Отпор, која окупља бројне присталице међу младима.

Режим одговара репресијом, хапшењима и пребијањима.

Иако тада 34-годишњак, већ помало разочаран у политику, одлучује да се прикључи младима, предлажући да Отпор постане народни покрет и да се раме уз раме боре за промене са представницима тадашње опозиције.

„Тада су студенти отишли пешице за Нови Сад, као што данас иду, Отпор је исто имао дистанцу од политичких странака, као студенти данас.

„Нисмо желели да будемо филијала неке странке, али смо наступали на протестима заједно“, каже Миливојевић.

Отпор су подржале и бројне јавне личности - фудбалер Саво Милошевић је носио њихови мајицу и грао фудбал са демонстантима, уз њих су били многи глумци, попут Небојше Глоговца, а кантаутор Ђорђе Балашевић им је написао химну - 'Живети слободно'.

„Колико год нас приказивали као терористе, ми смо поносни јер смо ратног хушкача и насилника победили ненасилно“, каже Миливојевић.

Подсећа да је и 5. октобра било сукоба цивила са полицијом, испред полицијске станице у улици Мајке Јевросиме, у центру Београда, „водио се прави мали рат“, из хеликоптера је бацан сузавац.

У демонстрацијама је погинула Јасмина Јовановић из Милошевца код Велике Плане, која је пала под точкове камиона, а повређено најмање 60 људи.

Само је „чудо“, што није било више жртава, каже Миливојевић.

„Немојте да мислите да се полиција предала, предала се само на прилазима Београду и у Крушевцу.

„У Скупштини су биле измешане неколико полицијских јединица, обезбеђење, припадници Државне безбедности, тешко наоружани“.

Данас се, каже, мистификује договор лидера ДОС са припадницима Јединице за специјалне операције ДБ, којом је командовао Милорад Улемек Легија, чији су полицајци најпре пуцали у ваздух бојевом муницијом, а тек онда прешли на страну народа.

Веома различите странке окупљене у коалицију Демокатска опозиција Србије (ДОС) имале су тада снажну логистичку и финансијску подршку Запада, пре свих Вашингтона.

О сарадњи и милионским износима који су стизали у Србију, из канцеларије у Будимпешти, говорио је амбасадор Вилијам Монтгомери за документарни филм Времена „Коначни обрачун“.

Ипак, Миливојевић тврди да то није било пресудно, описујући Пети октобар као „аутентични израз народне воље“.

Шестог октобра увече Милошевић је пред ТВ камерама објавио да није више председник и да ће се убудуће посветити „породици и унуку Марку“.

• Од 5. до 6. октобра - колико се Србија променила за 36 сати
• Где су и шта раде лидери ДОС-а
• Пети октобар 2000. године: Шта се дешавало ван Београда

Одговорност ДОС-а

Ни после промене власти и прве демократски изабране владе премијера Зорана Ђинђића, челници Отпора нису желели министарске позиције.

Међутим, странке ДОС-а убрзо су се разишле око кључних питања.

Иако је земља повратила међународни углед, обновљено снабдевање струјом и нафтом и основним потрепштинама, отписани су дугови код Париског клуба поверилаца, није спроведена лустрација, ни коначни обрачун са припадницима Милошевићеве тајне полиције и војске.

Отпор је тражио закон о лустрацији - забрани политичког деловања и злочиначким организацијама, али Ђинђићева ДС и још неке мање странке нису имале довољно посланика да се то усвоји.

„Друге странке су заговарале принцип легализма, односно да наставе да важе Милошевићеви закони док се не донесу нови, али је легализам убрзо постао легијализам“.

Убрзо је започела побуна Јединице за специјалне операције Милорада Улемека Легије као почетак нове кризе у земљи.

Паралелено је започет низ спорних приватизација у склопу транзиције у капиталистичку привреду, са недовољно уређеним тржиштем, често у корист крупног капитала.

Многе национално опредељене странке противиле су се сарадњи са Међународним кривичним судом за бившу Југославију у Хагу, где је већ 2001. изручен Слободан Милошевић због оптужби за ратне злочине током сукоба на Косову.

„Чујем често од опонената политике коју заступам 'ви сте Милошевића испоручили Хагу'.

„Слободан Милошевић је потписао у Дејтону надлежност Хашког трибунала за ратне злочине на простору бивше Југославије, то значи да је сам себе испоручио“, каже Миливојевић.

Док су хашки тужиоци још трагали за најзначајнијим бегунцима, у марту 2003. убијен је премијер Ђинђић што је у великој мери зауставило реформе.

У томе је срж још једне честе замерке постпетооктобарским властима - да „шести октобар никад није стигао“.

Миливојевић то нијансирано тумачи.

Пети октобар је донео слободу, медијске слободе, али није урађено све што је требало, каже.

Ипак, одговорност се неосновано намеће целокупној данашњој опозицији.

„Неке садашње опозиционе странке су тада имале прилику да буду на власти, неке су добиле хипотеку за коју нису уопште криве, неке из ДОСа више и не постоје, али све се превалило на садашњу опозицију“, каже он.

„Ипак, имате људе који су учествовали у петооктобарским дешавањима, који су прешли на тамну страну“.

Као примере наводи актуелног амбасадора Србије у Вашингтону Драгана Шутановца, који је у међувремену био и председник ДС, као и доскорашњег министра грађевине Горана Весића, оптуженог за корупцију, некада једног од најближих Ђинђићевих сарадника.

Хапшење Слободана Милошевића 2001: Сећања и ТВ серија

Данашња власт Александра Вучића, већ 13 година се ослања на пропаганду, каже Миливојевић, који је често на мети провладиних таблоида.

Иако данас нема редова за основне животне намирнице, у Србији је разгранат систем коруптивне власти, тврди он.

Србија је назадовала по степену корупције, показују и анализе међународне организације Транспарентност.

Власт, каже, доследно сатанизује опозицију, због чега се људи клоне политике, живећи „у малом свету, породице и пријатеља&qуот;.

Ипак, мајске трагедије 2023. и пад надстрешнице 2024. показале су да „смрт вреба&qуот; свуда и да нема „малих светова у неуређеном друштву&qуот;, напомиње.

Већ месецима његова ДС подржава студентске протесте покренуте после трагедије у Новом Саду и ставили су комплетну страначку инфраструктуру младима на располагање.

Не желе на изборе, осим као подршка будућој студентској листи, јер, како каже, сад није „време за борбу за мандате&qуот;.

„Подржавам захтеве студената, не зато што сам био у Отпору, већ зато што знам да су исправни&qуот;.

Студенти су и четврт века касније „вратили наду&qуот;, спремношћу да уђу у политику.

„Од младих не треба тражити да буду чувари пропуштених прилика Петог октобра, још мање хероји изгубљених ратова.

„Потребно је да се једном за свагда ископа ров између митоманске, пљачком и ратовима измучене Србије и оне која мора да спозна праве вредности, зло мора да буде санкционисано, да се не би поновило“, закључује он.

Срђан Миливојевић – лична карта

• Рођен 1965. у Крушевцу
• Дипломирао сточарство на Пољопровредном факултету у Београду
• Радио као угоститељ, бавио се и маркетингом
• Члан Отпора од 1999.
• Члан Демократске странке од 2004. када се Отпор прикључио ДС-у
• Посланик у више сазива Народне скупштине
• Од децембра 2024. председник Демократске странке

Извор: Истиномер

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Зоран Ђинђић: „Предњачио је у свему, осим у фудбалу&qуот;
• Какав је био Ђинђићев, а какав Руговин план за Косово

Погледајте видео: Кратка историја последње Југославије

(ББЦ Невс, 10.03.2025)