Svakog jutra štampati onih šesnaest imena
Danas pre 5 sati | Radiša Dragićević
U romanu „Daleko je sunce“, cenjenog i osporavanog Dobrice Ćosića, deseta glava počinje opisom zasede koja, pritajena i ukopana u snegu, drhteći od studi (zašto ne i straha), očekuje nemilosrdnu poteru koja, u višemesečnoj potrazi, preti da je uhvati ili uništi.
A onda se oglasi Munja svojim lavežom, i dok svi očekuju da će time otkriti zasedu, on trči ka poternim psima i, hvatajući se sa njima u neravnopravan koštac, odvodi ih mudro na drugu stranu, sve dalje od zasede. Neumitno se i polako približava dan u kome će se navršiti prva godina od dana kada se nečijom (pišem nečijom, a zna se dobro čijom je) krivicom, srušila tonama teška i smrtonosna nadstrešnica od betona, i ugasila šesnaest života u deliću sekunde. Godina
