Локални избори на Косову: Кључне ствари које треба да знате

Политичка ситуација на Косову је ванредна, али су локални избори редовни.

Ни после седам месеци од парламентарних избора, скупштина није конституисана, самим тим ни влада није изабрана, а становнике поново чека гласање - 12. октобра бирају нова руководства на локалу.

За вишемесечно турбулентно стање многе опозиционе партије криве Аљбина Куртија, премијера у техничком мандату, те би резултати локалних избора могли да се читају у контексту политичке кризе, каже Агон Малићи, политички аналитичар.

„Уколико опозиционе партије остваре релативно добар резултат то би могло да сигнализира будуће промене у дубоко подељеном друштву'&qуот;, додаје за ББЦ на српском.

Више десетина политичких партија, покрета, грађанских иницијатива као и 27 независних кандидата учествује на локалним изборима.

На гласачком листићу овог пута биће и кандидати странака представника Срба, које су ванредне локалне изборе у четири општине на северу Косова са већински српским становништвом 2023. бојктовале, претходно напустивши најважније институције.

„Важно је шта ће бити после, да ли ће доћи до инцидената и да ли ће, уколико победе и врате се у институције, поништити одлуке албанских градоначелника што би могло да допринесе јачању анимозитета&qуот;, додаје аналитичар Малићи.

Нешто више од два милиона бирача, међу којима је 100.000 ван Косова, имаће пред собом два листића.

На једном су кандидати градоначелника, где побеђује онај који у првом кругу освоји више од 50 одсто гласова или се два најбоља сучељавају у другом кругу.

Будући чланови 38 општинских скупштина су на другом папиру.

• Како нисам ушла на Косово да извештавам о изборима
• Из 57. пута изабран председник скупштине Косова
• Избори на Косову: Куртијева Пирова победа или нови премијерски мандат

На локалу пријатељи

Покрет Самоопредељење Аљбина Куртија је у фебруару имао најбољи резултат, али не и довољно гласова да формира већину у парламенту.

Председник Скупштине је изабран из 57. рекордног покушаја, али не и свих петоро потпредседника због чега је рад парламента и даље у блокади.

У јеку ове институционалне кризе, Вјоса Османи, председница Косова је почетком јуна ипак расписала локалне изборе.

Они би зато могли да буду прекретница и приказ стварне подршке Покрету Самоопредељења, не само на централном нивоу, већ и у локалним заједницама, пише у анализи словеначког Међународног института за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС).

Имају потенцијала да промене власти у општинама с великим уделом дијаспоре, под условом да се ти бирачи активирају, јер су фаворити за градоначелнике у већим градовима попут Приштине, Призрене, Пећи, Ђаковице и Гњилана управо кандидати Самоопредељења, истичу аутори студије.

Приштину и Пећ од 2021. воде политичари из редова Демократског савеза Косова (ЛДК), Призреном управља ривалска Демократска партија Косова (ПДК), док је у Гњилану градоначелник из Самоопредељења.

Курти се гласачима из дијаспоре и обратио у посебној поруци, наглашавајући да је њихов глас кључан за будућност општина на Косову.

„Вашим гласом, наше победе постају потпуне&qуот;, поручио је.

И локални избори из 2021. били су тест за Куртијеву странку, пошто је претходно убедљиво победио на парламентарним.

Међутим, Демократски савез Косова (ЛДК) победио је у већини општина где је претходно доминирало Самоопредељење и Демократска партија Косова (ПДК) Хашима Тачија, некадашњег лидера Ослободилачке војске Косова (ОВК) и бившег председника, оптуженог за злочине пред Међународним судом у Хагу.

Хоће ли се сличан сценарио поновити или ће доћи до нове политичке панораме?

Приштина, главни град, и Северна Митровица (по површини најмања општина на Косову) имају највише кандидата за градоначелника.

Уз традиционалне странке ПДК, Самоопредељење и ЛДК, кандидате за градоначелнике у готово свим општинама има и Алијанса за будућност Косова (ААК), Рамуша Харадинаја, бившег премијера који је такође био осумњичен за ратне злочине пред судом у Хагу.

Док Демократски савез Косова поручује да „верује у Косово са снажним институцијама, развијеном економијом и бољим животом за сваког грађанина&qуот; из ривалске Демократске партије Косова кажу да њихова „визија, програм и кандидатура гарантују развој, стабилност и благостање за сваку општину.“

Они ће имати кандидате и у општинама на северу са српском већином.

За одборничка места у шест општина бориће се и Социјалдемократска иницијатива (Нисма) Фатмира Љимаја, која је на парламентарним изборима била у коалицији са странком Харадинаја.

• Колико је мање Србије на Косову
• Референдум на Косову: Година када је мржња продубљена
• Две деценије мартовског насиља на Косову које је мењало животе и политике

Нисма је уз Српску листу и ПДК била против избора председника Скупштине из редова Самоопредељења.

И док су на парламентарном нивоу ривали, који месецима не могу да се договоре око формирања централних институција у Приштини, опозиционе албанске партије наступају као Албански савез у оближњој општини Грачаница.

„То није неуобичајена пракса у етнички подељеним друштвима.

„Ова пракса следи деценијску традицију Српске листе која даје приоритет етничкој припадности над политичком и идеолошком, и користи је за јачање подршке бирача&qуот;, објашњава Гзим Висока, ванредни професор Студија мира и сукоба на Универзитету у Даблину.

Кампања је прошла у сенци великих, републичких тема и у албанским и у српским срединама, попут суђења Тачију у Хагу.

• Срби се повукли из свих институција на Косову, Вучић каже да су се десиле „тектонске промене&qуот;
• Шта излазак из институција мења у животима косовских Срба
• Договор Београда и Приштине о личним картама: За преговараче успех, од опозиције критике

Српске странке опет у политичком рингу

Управо се Српска листа вратила у политичку арену после две године ван институција.

Учествовала је и на парламентарним изборима, а имају и кандидате у свим општинама са српском већином.

Због бојкота ванредних локалних избора на северу Косову 2023. четири општине са српском већином водили су градоначелници албанске националности, што је изазвало и неколико инцидената.

„Научили смо лекцију и разумели да немамо времена за кукање. Не смемо поновити исте грешке.

„Зато је одлука да сада учествујемо на изборима једина исправна и треба да доведе до позитивне промене ситуације&qуот;, изјавио је Далибор Јевтић, потпредседник Српске листе и некадашњи градончелник општине Штрпце.

Кандидате за градоначелнике у 10 општина 12. октобра имаће још 11 српских политичких странака и покрета.

Зато је један од важнијих елемената ових избора учешц́е Срба на северу и понашање Српске листе (коју подржава Београд) током и после избора&qуот;, указује професор Висока.

„Ако превазиђу сопствену тактику бојкота и усагласе се да бране интересе и права Срба у оквиру постојец́ег уставног и правног поретка Косова, могли бисмо да видимо позитиван скок у нормализацији етничких односа без потребе за дијалогом Европске уније (ЕУ) или спољним посредовањем&qуот;, додаје.

Погледајте видео: Сукоб на Косову - шта се дешавало у Бањској у 90 секунди

Критика 'верног' партнера

Бурну политичку атмосферу на Косову додатно је уздрмала одлука Сједињених Америчких Држава (САД) да замрзну стратешки дијалог са Приштином на неодређено због „поступака техничке владе (Аљбина Куртија) којима су повећане тензије и нестабилност.&qуот;

Поједине опозиционе партије и за најновији потез, једног од најзначајнијих и економских партнера Косова, криве Куртија.

Да је порука америчких партнера забринула Куртија „показује и његов брз одлазак у Вашингтон, под плаштом одржавања седнице Уједињених нација, иако на њој формално није учествовао&qуот;, указује политиколог Агон Малићи.

„Користећи наратив етничких сукоба он покушава да ојача гласачко тело, те би порука Вашингтона, претпостављам, могла да буде упозорење да неће дозволити да дође до нових сукоба.

„Али свакако није одлучујућа&qуот;, додаје.

Чини се да ће нови сазиви локалних парламената пре бити познати, него што ће се изабрати потпредседник Скупштине из редова српске мањине.

„Косово никада не престаје да изненађује&qуот;, закључује професор Гзим Висока.

Погледајте видео: Отворен нови мост преко Ибра у Митровици

Седамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Како нисам ушла на Косово да извештавам о изборима
• Војни споразуми у региону: Београд и Будимпешта одговорили Загребу, Тирани и Приштини
• Косово: Како се живи јужно од Ибра
• Колико је Курти променио Косово, а колико је Косово променило њега
• Шта за Балкан значи повратак Трампа
• Амерички државни секретари и Балкан: Преко океана, али стално пред очима

(ББЦ Невс, 10.09.2025)