Митровић: Београдски сајам и Генералштаб кључни просторни репери српског културног идентитета

"Њихова будућност мора се разматрати кроз отворене, међународне и анонимне конкурсе, јер једино тако можемо добити решења која су одговорна, дугорочна и достојна њихове вредности", навео је академик Митровић у ауторском тексту за недељник Радар.Оценио је да су анонимни архитектонско-урбанистички конкурси најбољи пут до квалитетних пројеката.

"Конкурс је темељни инструмент струке, методологија преко које професија показује шта мисли, афирмише стручни и професионални дијалог и ствара оквир за одговорно одлучивање о простору. Наравно, конкурс не чине само аутори који у њему учествују, већ и одговоран мултидисциплинарни жири, који баштини и заступа најстроже професионалне критеријуме. Без таквог жирија тешко је досегнути и афирмисати оно најбоље што струка може да понуди у одлучивању о квалитету", навео је Митровић.

Како је додао, одговорна конкурсна процедура – од програма, преко учесника, до жирија – неминовно води ка највреднијим решењима за најдрагоценије просторе и објекте.

"Београдски сајам, са својом конструкционом смелошћу и просторном снагом, симболизује време када су архитектура, инжењерска иновација и јавни интерес били нераскидиво повезани. Његова вредност је препозната кроз апел струке и реакцију од стране обрађивача плана, што нас обавезује да га очувамо и прилагодимо савременим потребама, чувајући идентитет и посебност", казао је Митровић.

Истакао је да захваљујући ангажману и иницијативи целокупне стручне јавности и апелу Одбора за архитектуру, одељења уметности САНУ, тај драгоцени простор је препознат као културно и техничко наслеђе које заслужује очување и прилагођавање савременим функцијама.

"Сајам својим просторним квалитетом потврђује да добро осмишљена архитектура и конструкција могу трајати и служити генерацијама, остајући драгоцени репер у урбаном и друштвеном животу града. Београдски сајам није само једна инжењерска и архитектонска структура, то је културно-историјски симбол времена када су архитектура, конструкција, техничка решења и јавни интерес деловали заједно", сматра Митровић.

Очување тог комплекса, како је навео, није питање политичких странака, већ питање идентитета и одговорности према будућим генерацијама, а посебно је важно да се Сајам очува и интегрише у будући развој приобаља реке Саве, како би његова вредност била доступна грађанима и простор функционално одговарао савременим урбаним потребама.

Стога је, по његовим речима, важна заштита Сајма и прилагођавања савременим функцијама, које би потврдиле његову функционалну и просторну виталност.

"Београдски сајам представља једно од највреднијих послератних остварења српске и југословенске архитектуре, сведочанство техничког, технолошког и креативног узлета крајем 50-их и почетком 60-их година 20. века. Његова улога превазилази функционално и симболичко значење – спој архитектонске иновације и конструкторског умећа обликује његов идентитет и посебно место у урбаном и културном ткиву Београда", рекао је Митровић.

Очување Сајма, оценио је, показује како архитектонска и конструкциона целовитост доприносе дугорочном планирању и одрживом развоју града. 

Митровић је подсетио са је Хала 1 била пионирски подухват у југоисточној Европи, а и шире. Архитекта Милорад Пантовић, у сарадњи са конструкторским тимом Бранка Жежеља и Милана Крстића, створио је простор са куполом која је тада била највећа у том делу континента. Преднапрегнути бетон и рационално димензионисана купола омогућили су простор без унутрашњих носача, што је у то време представљало техничку револуцију првог реда.

"Хале 2 и 3 неодвојиви су део урбанистичке целине и чине интегрални део комплекса. Модуларни системи, галерије и полукуполе омогућавају флексибилне конфигурације простора, прилагођавајући га изложбама, конгресима и културним догађајима", навео је Митровић.

Истакао је да је Београдски сајам неодвојиви део слике Београда, да грађани користе његове просторе за културне и едукативне догађаје, изложбе и конгресе, и да очување тог комплекса није само технички задатак – то је подршка културној и друштвеној виталности Београда.

"Упоређујући Београдски сајам са светским сајмовима у Милану, Паризу, Франкфурту или Хановеру, јасно је да очување архитектонског и конструкторског идентитета има вишеструку вредност. Адаптација и мултифункционална пренамена простора, уз очување оригиналних конструкција, доприноси културном наслеђу, урбаном животу и доступности јавних површина.

Сматрам да овако сачуване хале један, два и три могу да доживе нови живот адаптацијом, пренаменом и програмском надградњом кроз анонимни урбанистичко-архитектонски међународни конкурс и стручни дијалог који гарантује континуитет културног наслеђа", навео је Митровић.

Сваки компромис који би угрозио интегритет и вредност објеката, по његовим речима представљао би ненадокнадив губитак, јер сачувати Сајам значи сачувати део историје, културе, идентитета и вере у сопствене могућности.

"За мене је Сајам симбол храбрости и трајне вредности, место где се иновација и традиција преплићу. Управо зато јако је важно што је и држава препознала вапај струке и уважила мишљење стручне јавности о тој значајној културно-историјској и просторној целини и што је имала капацитет да стопира и каналише претеране захтеве инвеститора", навео је Митровић.

Како је додао, он се нада да ће се и многи други осетљиви архитектонско-урбанистички проблеми, као што је случај са зградом Генералштаба, решавати кроз одговоран и конструктиван дијалог.

"Поготово што су и Генералштаб и Београдски сајам просторни репери нашег културног идентитета. Очување тих вредности значи и очување континуитета града, његовог сећања и његовог достојанства", навео је Митровић.