Локални избори на Косову: Могу ли Срби да се врате у институције

Све исто је к'о некада, све исто је, али ништа исто није.

Кад је недавно преминули Халид Бешлић певао ове стихове, вероватно није мислио на политичку ситуацију косовских Срба, али су сада врло примењиви.

После четири године, 12. октобра одржавају се редовни локални избори за одборнике и градоначелнике на Косову.

На њима у местима са већинским српским становништвом поново учествује Српска листа, најјача партија те заједнице са Косова коју подржава званични Београд и десетине других противкандидата, али су околности сасвим другачије.

У међувремену је било и демонстративног скидања полицијских униформи и повлачења из косовских институција на северу новембра 2022. затим протеста и бојкота избора.

Последњих недеља дошло се до снажне кампање и обећања да ће на предстојећим изборима „ослободити север Косова&qуот;.

Због бојкота, на челу четири општине на северу Косова, где већински живе Срби, две године су били албански градоначелници, први пут од сукоба на Косову 1999.

Вероватни повратак представника српске заједнице у одборничке клупе и у фотеље градоначелника, тешко може да им отвори врата и полиције, судова или тужилаштава одакле су пре три године отишли, указује Александар Шљука, политички аналитичар.

„Повратак на претходно стање није могућ, јер су ово локални избори.

„Домети представника на локалном нивоу су ограничени и све битно ће се решавати на нивоу високе политике, односно одлучиваће Приштина или ће се одлучивати кроз дијалог Београда и Приштине&qуот;, тврди Шљука за ББЦ на српском.

А дијалог који се води под окриљем Брисела дуго већ тапка у месту.

• Како нисам ушла на Косово да извештавам о изборима
• Срби на северу Косова: Избори на сопствену одговорност
• Један дан у Звечану: ББЦ на северу Косова две недеље после најновијих сукоба

Ко учествује на изборима на северу Косова?

У четири општине на северу Косова учествује 21 кандидат српске заједнице: седам у Северној Митровици, пет у Лепосавићу, шест у Зубином Потоку и три у Звечану.

„Сви смо једва чекали да дође овај дан - почетак смене нелегалних и нелегитмних Куртијевих градоначелника и његових послушника.

„Дошло је време да ослободимо наше четири општине на северу Косова и задржимо свих шест општина јужно од реке Ибар&qуот;, поручио је Златан Елек, председник Српске листе на отварању предизборне кампање у Северној Митровици.

Међутим, одлуке на северу Косова не могу да се пониште јер су донете у складу са уредбама и законима Косова, тврди Неџад Угљанин, актуелни председник Скупштине општине Северна Митровица.

Нико од представника Српске листе није желео да говори за ББЦ на српском.

После бојкота ванредних локалних избора 2023, враћају се у политичку утакмицу са кандидатима за представнике у свим општинама где живе Срби на Косову.

Двогодишњи политички пост прекинули су у фебруару 2025. учешћем на парламентарним изборима, што им је донело девет мандата у косовској скупштини.

Ослобађање које Српска листа промовише је попут пропаганде и није могуће, сматра политиколог Шљука.

„Чини ми се да заваравају људе и да покушавају да поправе штету њихове политике и напуштања институција&qуот;, додаје.

Српска листа признаје да је погрешила што је изашла из институција.

Циљ им је био, како су објаснили, да укажу међународној заједници на „тежак положај Срба&qуот;.

„Сада су пред нама да те грешке исправимо.

„Рачунали смо на међународну заједницу, међутим, од ње није било ништа, само јад и беда и ништа нас нису разумели&qуот;, рекао је Срђан Вуловић, носилац листе за Зубин Поток, на предизборном скупу.

Један од кључних такмаца Српске листе је Ненад Рашић, свеже изабрани потпредседник Скупштине Косова, чија је странка За слободу, правду и опстанак и зимус на изборима освојила једно посланичко место.

Некадашњи министар за повратак у Куртијевој влади каже да је кампања „мучна, тешка и бруталнија него пре&qуот;.

„Причам о односу који Београд преко Српске листе спроводи према својим грађанима.

„Нажалост, старе методе условљавања, малтретирања, мобинга и отпуштања с посла поново се дешавају&qуот;, каже за ББЦ на српском.

Упркос томе, очекује да њихови кандидати за градоначелнике, у бар четири од шест општина где имају представнике, оду у други круг.

Кад је реч о повратку представника српске заједнице у институције, каже да постоји политичка воља у Приштини да се то деси, као и „наивна тежња&qуот; Београда, али да постоје озбиљне правно-техничке препреке.

„Кад се изабере градоначелник, чланови његовог кабинета могу да буду именовани, али административно особље се запошљава преко конкурса.

„Уз проблем нострификације диплома, све то може трајати четири или пет година&qуот;, каже Рашић.

Они који су дали отказе „скоро је немогуће&qуот; да се врате на радна места, посебно не у истом броју, додаје.

„Једино се запослени у тужилаштву и судовима могу вратити, јер нису дали оставке у писаној форми, сви остали - посебно полиција су дали отказе и формално затворили врата&qуот;, наглашава Рашић.

Међу кандидатима у Северној Митровици је и Александар Арсенијевић, председник Српске демократије.

Његова странка има кандидата за градоначелнике и одборнике у све четири општине на северу.

„Ко год да каже да ће бити лако и да је могуће вратити стање на нулу - обмањује народ.

„Нове границе и црвене линије које је поставио Куртијев режим, ниједна нова власт не може да промени&qуот;, каже он за ББЦ на српском.

Он власти у Приштини криви за доследно укидање српских институција које су годинама радиле паралелно са косовским.

Сценарио у којем се Срби враћају у институције не може да замисли, јер је како каже, тешко вратити „једног поштара или банкарског службеника, а камоли пошту или читаве банке, а да то буде прихватљиво за већински албанско становништво&qуот;.

„Неће се десити да албански полицајци скину униформе и да се врате Срби&qуот;, додаје.

Слађана Пантовић, испред Грађанске иницијативе „Уједињење“, кандидује се за градоначелницу Звечана.

„Срби на Косову, јужно и северно од Ибра, морају да имају институцију која ће им гарантовати лична, колективна и територијална права у оквиру Косова.

„Ако је Београд, а јесте, из њима знаних разлога, од 1999. постепено повлачио и гасио институције Србије на територији Косова, време је да прекине са ширењем илузија о томе да ми Срби можемо да опстанемо на Косову у сукобима са Албанцима и бојкотом политичког система који су Приштини предали Београд и Европска унија“, поручила је Пантовић.

Шта поручују Београд и Приштина?

Политички представници Србије и Косова не пропуштају прилику за међусобне оптужбе, понекад бирајући недипломатски речник.

Председник Србије Александар Вучић најавио је недавно отварање 400 радних места на Косову у здравственом сектору и скуп подршке Србима с Косова уочи избора.

Касније је позвао људе да гласају за Српску листу.

Аљбин Курти, премијер у техничком мандату, оптужио је Београд за мешање у предстојеће локалне изборе, кроз „обећања о радним местима, мамце кроз финансијску подршку, условљавање и уцене социјалним бенефицијама“.

Ово је одмах негирао Петар Петковић, директор Владине канцеларије за Косово, наводећи да је Косово део Србије.

Србија не признаје независност Косова, проглашену 2008. године уз подршку бројних западних земаља, сматрајући то делом сопствене територије.

Ипак, представници Срба имају косовска документа, таблице за аутомобиле и готово редовно учествују на изборима које организује Влада у Приштини, чији су већ годинама део.

Погледајте видео о новом мосту преко Ибра у Митровици

У међувремену - бојкот, протести, пуцњава у Бањској

На локалним изборима 2021. године Српска листа је победила у свим општинама са српском већином.

Али, градоначелници и одборници нису дочекали крај мандата, јер су представници Срба годину и по дана касније напустили косовске институције на северу.

Уследили су бројни протести, негодовања кад су на наредним изборима са тек неколико процената гласова власт добили албански кандидати.

Регион је посебно уздрмао случај пуцњаве у селу Бањска септембра 2023.

Тада је убијен косовски полицајац, а потом у обрачуну косовске полиције и наоружане групе и тројица нападача српске националности.

Одговорност за напад на полицију Косова је преузео Милан Радоичић, бивши политичар и бизнисмен са Косова.

Годину дана касније Специјално тужилаштво Косова је подигло оптужнице против 45 људи, међу којима је и Радоичић, означен као вођа групе.

Против њега је покренута и истрага у Београду, али нема епилога.

Сукоб је додатно удаљио Београд и Приштину од преговарачког стола.

Међународни званичници су више пута од Београда тражили да одговорни за напад у Бањској морају да буду приведени правди.

Погледајте шта су последице напада у Бањској

Много тога се променило и у свакодневном животу.

Динар више није званично средство плаћања.

Од 2024. године Србија је престала да издаје регистарске таблице са именима косовских градова, а Косово је обуставило пререгистрацију возила са српским таблицама.

Укинуте су и бројне институције којима се управља из Србије: пошта, банка, као и установе социјалних служби.

Почетком септембра 2025. косовске власти обуставиле су и рад Фонда за здравствено осигурање и Фонда за инвалидско и пензијско осигурање, који су функционисали по систему Србије у Северној Митровици.

Овакви потези „ометају интеграцију и ограничавају приступ здравственој заштити и другим основним услугама“, поручили су из мисије Уједињених нација на Косову, УНМИК.

На југу исто тешко

Избори се одржавају и у шест српских општина јужно од Ибра, али је тамошња слика одавно другачија.

Статус општине по плану изасланика УН за Косово Мартија Ахтисарија добиле су 2010. године, којим је предвиђена интеграција свих места у косовске институције и друштво.

Томе су се општине на северу опирале, док су Срби јужно од Ибра прихватили нова правила готово одмах - тихо и без галаме.

Мештани су врло брзо узели и косовска документа, рачуне плаћају комуналним службама Косова, евро је једина валута.

Општине јужно од Ибра и даље воде градоначелници из српске заједнице, јер нису напуштали институције у децембру 2022. као њихове колеге са севера.

Такође, Срби су у овим местима остали запослени у судовима, тужилаштвима и полицији.

Небојша из Грачанице, надомак Приштине, каже да се тешко живи и сумња да би то избори могли да промене, иако прижељкује бољитак за читав српски народ на Косову.

Живи са породицом, нема посао, па не добија чак ни минимални лични доходак.

„Ово што се дешава тренутно је оно 'Мајко Србијо, немој неком да будеш мајка, неком маћеха'.

„Не може један човек да одлучује о мојој судбини, ко буде послушан - добиће, ко не - не добија ништа&qуот;, каже огорчено за ББЦ.

Седаманест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

• Избори на северу Косова 2023: Бојкот Срба и понека критика са Запада
• Косово: Како се живи јужно од Ибра
• Срби се повукли из свих институција на Косову, Вучић каже да су се десиле „тектонске промене&qуот;
• Шта излазак из институција мења у животима косовских Срба
• Избори на северу Косова одложени за април 2023.
• Из 57. пута изабран председник скупштине Косова

(ББЦ Невс, 10.11.2025)