BBC vesti na srpskom

Расељења у Гази 'неупоредива са било чим деценијама уназад'

Становници Газе су се више пута били приморани да се селе, често у густо насељеним подручјима. Нису имали како да побегну од рата.

BBC News 11.10.2025  |  Сара Ибрахим и Ахмед Нур -
Deo grada Gaze prepun šatora i oštećenim zgradama sa obe strane puta
Кхамес Алрефи/Анадолу виа Гетти Имагес
Приобално подручје града Газе било је препуно шатора почетком септембра, али је Израел сада позвао људе да оду

Расељење са којим се суочило становништво Газе „до сада је невиђено&qуот; и „неупоредиво са било чим од Другог светског рата&qуот;, рекли су стручњаци за ББЦ.

Мали број безбедних места на којима би људи могли да се преселе и стална расељавања у оквиру мале и густо насељене области крајње су необични, кажу историчари и академици специјализовани за сукобе, присилне миграције и међународно право.

Девет од десет становника Газе од укупно 2,1 милиона побегло је од куће током двогодишњег рата, подаци су Уједињених нација.

Границе палестинске енклаве буквално су остале запечаћене.

Израел је изнова издавао наређења људима да напусте одређене области, што је довело до масовних покрета становништва.

Тврди да су наредбе део „ванредних мера&qуот; за заштиту цивила док му је на мети Хамас.

Неке групе за заштиту људских права кажу да се ситуација своди на присилно расељење.

Породице у Гази су се у просеку селиле шест пута током сукоба, а неке и до 19 пута, показује истраживање Данског савета за избеглице из 2024. године.

Последњих недеља, најновија израелска офанзива у граду Гази је још једном присилила стотине хиљада људи у бег.

међутим, сада се хиљаде враћају назад после договора о примирју које су постигли Хамас и Израел.

Соха Муслех, медицинска сестра са двоје мале деце, као и многи други становници Газе, нагурана је у једну област за другом док је Израел ширио операције, сравнивши са земљом читаве четврти.

„Расељење у Гази је неупоредиво са било чим што смо видели од Другог светског рата, не само због бројки расељених људи, већ и због услова“, каже Дон Чети, професорка антропологије и присилне миграције на Универзитету у Оксфорду.

„Палестинци у Гази немају куда да оду. Људи су присиљени да беже са једне небезбедне локације на другу&qуот;, додаје.

Израел често шаље летке, СМС поруке и објаве на друштвеним мрежама поручујући становницима Газе да се „евакуишу“ из одређених области.

Он их је позивао током читавог рата да се преселе у Ал-Маваси, малу пешчану обалску област са врло мало погодности коју је Израел прогласио „хуманитарном зоном&qуот;, али ју је стално бомбардовао.

Наредбе за евакуацију коју се шаљу широм Газе спроводе се „да би се заштитили цивили&qуот;, а „становници могли да се евакуишу ради властите безбедности путевима и коридорима за евакуацију&qуот;, рекли су из израелске војске за ББЦ.

Оне тврде да поступају у складу са међународним правом.

Израелска војска оптужује Хамас да „улази у цивилна окружења&qуот; и тврде да не гађају хуманитарне области, али ће реаговати против претњи и војних активности у оквиру њих.

Расељења у таласима

Утицај таквих наредби је видљив на сателитским снимцима кроз поновљено пребацивање великих кампова са шаторима и приручним склоништима у неким деловима Газе.

Четврт града Хамада близу Ал-Мавасија почела је да се пуни шаторима у мају 2024. године, јер је била проглашена делом „хуманитарне зоне&qуот;.

До јула исте године, земљиште претходно празно било је густо насељено (види испод).

У међувремену је Израел двапут издавао наређење да становници оду.

Област је оба пута била очишћена од шатора, али је касније поново попуњена, пошто ју је Израел опет уврстио у „хуманитарну зону“.

То је једном било у августу 2024. године, кад је израелска војска рекла да се оближња област користи за испаљивање ракета на Израел.

Други пут је било око годину дана касније (види испод).

raseljavanja ljudi u gradu Hamad na jugu Pojasa Gaze
ББЦ

Соха и њена породица прошли су поред града Хамада у пролеће 2024. године, на путу до оближњег Деир ал-Балаха.

„Понекад је све што понесеш твој властити живот, а онда са свим мораш да кренеш испочетка&qуот;, каже она.

Нека од њихових осам расељења пратила су масовне покрете становништва током рата: са севера Газе у раним недељама после Хамасових напада на Израел од 7. октобра, до града Кан Јунис, а потом до Рафе на југу, све док Израел није тамо покренуо копнену инвазију.

Ова расељења у таласима довела су до тога да се становништва градова и региона у Гази смањују и повећавају.

Два северна гуверната у Појасу изгубила су три четвртине становништва у првих четири месеци рата.

Рафа је на неколико месеци почетком 2024. године угостила скоро четири пута више људи него што је имала пре рата, све док Израел људима није поручио да поново иду.

Овај град је сада готово потпуно уништен и тамо је остало врло мало људи.

Већина се упутила у две централне области Газе, Кан Јунис и Деир ал-Балах, чије се збирно становништво потом скоро утростручило.

kretanje ljudi u gazi
ББЦ

'Заточени у запечаћеном појасу'

Расељење у Гази разликује се од других у свету због „заточености, понављања и смртоносних услова&qуот;, каже Данијел Блатман, историчар специјализован за Холокауст на Хебрејском универзитету у Јерусалиму.

„У Гази, цивили су заточени унутар запечаћеног Појаса, наређује им се да се изнова и изнова пребацују у пренасељене џепове назване 'хуманитарним' упркос томе што се непријатељства дешавају у близини&qуот;, указује.

Ситуација у Гази је „до сада невиђена&qуот; због „немогућности огромне већине цивилне популације да потпуно напусти зону сукоба&qуот;, каже Јувал Шани, професор међународног права, такође на Хебрејском универзитету.

Додаје и да Израел и Хамас „угрожавају цивилну популацији у властитим операцијама&qуот;, а да је одсуство међународног притиска на Израел и Египат да отворе границе „невероватно&qуот;.

Ове врсте „изазиваних расељења&qуот; су за Нормана Года, професора студија Холокауста на Универзитету на Флориди, „несрећне&qуот;, али верује да би „алтернатива била да Израелци нападну положаје Хамаса без икаквих упозорења за цивиле&qуот;.

„Безбедне зоне&qуот; захтевају пристанак свих страна у сукобу, додаје.

Хамас је „могао да уважи безбедну зону&qуот; коју је Израел покушао да успостави у Ал-Мавасију, али је „наставио да је користи за операције&qуот;, указује.

Последњих месеци, више од 80 одсто Појаса Газе било је или под израелском војном контролом или под наређењима становницима да иду, а у јулу је достигао 88 одсто, према УН-у.

У најмањем делу, преостала област је еквивалентна појасу од око девет километара ширине и пет километара дужине - мања од њујоршког Менхетна.

Њени делови су прекривени рушевинама и кршем, додатно ограничавајући животни простор и отежавајући услове за живот, истиче УН.

militarizovane zone u gazi
ББЦ

Расељени становници Газе суочавају се са екстремним пренасељавањем.

Људи који живе у шаторима и склоништима широм енклаве имају у просеку пола квадратног метра простора под заштитом по особи, према подацима групе агенција које раде са УН на склоништима у Гази.

То је поређења ради, када око 40 људи живи у соби од четири пута пет метара.

Народне кухиње, пунктови за дељење воде и пољске болнице раде у тој области, али агенције за хуманитарну помоћ кажу да је велики проблем намирити убрзано нарастајућу потражњу за услугама, оптуживши Израел за „систематску опструкцију&qуот; уласка хране и помоћи у Појас Газе.

Израелска војска је за ББЦ рекла да појачава испоруке хране, медицинских залиха и опреме за склоништа у Газу, истичићу да је „хуманитарна инфраструктура на југу спремна за очекивану величину становништва&qуот;.

Dve žene sa maramama na glavi, jedna od njih nosi smotani dušek na glavi, u daljini natoverana kola stvarima
ЕИАД БАБА/АФП виа Гетти Имагес
Око милион људи је побегло из Рафе на југу Газе у мају 2024. године, када је Израел покренуо копнену инвазију

За многе Палестинце, ситуација има одређене паралеле с оним што они називају Накба (Катастрофа), кад је око 750.000 Палестинаца побегло или било протерано из њихових домова у рату из 1948-1949. године за настанак Израела.

Многи становници Газе су њихови потомци, а међу њима и Хусам Зомлот, шеф Палестинске мисије у Великој Британији.

Зомлот каже да они „знају врло добро шта се десило“ 1948. године.

„Једном кад се од њих затражи да се евакуишу под силом израелске војске, они више никад неће моћи да се врате у властити град.

„Ово се десило у Накби, а то им се сада поново дешава&qуот;, објашњава.

Израелци „уништавају све што је остало од Газе“ да расељени људи у Појасу „не би имали где да оду&qуот;.

„То је планирано расељење&qуот;, додаје он.

Погледајте колико је разорена Газа после скоро две године сукоба

'Озбиљна питања'

И Хјуман рајтс воч и комисија УН која је закључила да Израел врши геноцид рекли су у извештајима да се присилно расељење одиграва у облику који се своди на ратни злочин.

Амнести интернешенел и Канцеларија за људска права УН (ОХЦХР) рекли су за ББЦ да и они заступају тај став.

Комуникација „не испуњава строга правила законске евакуације“, наводећи разлоге као што су „масовна, униформна и поновљена природа наређења која не одговарају непосредним војним потребама или безбедности цивила&qуот; и удари који су погађали цивиле у бекству, указује портпарол ОХЦХР-а за ББЦ.

Неколико стручњака са којима је разговарао ББЦ кажу да су расељења присилна и да нису у складу са међународним правом.

Постоје „озбиљна питања&qуот; око тога да ли они испуњавају правне критеријуме за евакуације, указује доктор Шани.

Израелска амбасада у Лондону за ББЦ рекла да категорички одбацује наводе о присилном расељењу, ратним злочинима и геноциду.

„Израел предузима ванредне мере да умањи штету, чак и по цену изгубљеног војног изненађења&qуот;, поручили су.

Евакуације су „привремене и примењене тако да заштите животе цивила&qуот; и „строго поштују међународне хуманитарно право“ и Израел „нема намеру да влада Газом&qуот;, додали су.

Žena sedi između dvoje dece, jednog predškolskog uzrasta i starijeg dečaka. Oni se smeštaju na gomilu dušeka i stvari ispred improvizovanog skloništa napravljenog od platna i komadića trave. Stariji dečak se oslanja na jastuk kao da pokušava da zaspi, žena naslanja glavu na ruku sa tužnim, umornim izrazom lica. Ostaci uništenih zgrada mogu se videti sa obe strane skloništa. Snimljeno u oblasti al-Mavasi, 17. septembra 2025.
Хани Алсхаер/Анадолу виа Гетти Имагес
Породице које су побегле из града Газе сада траже уточиште у Ал-Мавасију

Израелска војска је покренула рат у Гази као одговор за незапамћени напад Хамаса на јужни Израел 7. октобра 2023. године, у којем је погинуло 1.200 људи, а више од 250 је узето за таоце.

Више од 66.000 људи је погинуло, а око 170.000 рањено у израелским нападима у Гази који су уследили, према Министарству за здравље које на овој територији води Хамас, а чије бројке УН сматра поузданим.

УН такође процењују да је око 92 одсто домова у Гази, око 436.000 њих, уништено или оштећено после 7. октобра 2023. године.

Ово је засновано на бројкама локалног Министарства за становање.

Соха, њен муж и њихово двоје деце сада живе у Нусеирату у централној Гази, заједно са њеним родитељима, и породицама њеног брата и сестре, нагурани у оштећени двособни стан њиховог рођака.

„Живимо у њему и некако се сналазимо.

„Ипак је боље него у шатору&qуот;, каже она.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.11.2025)

BBC News

Повезане вести »

Кључне речи

Друштво, најновије вести »