Trećina kosovskih birača glasala na lokalnim izborima, gužve na severu

Tek što je posle osam meseci konstituisana skupština i Aljbinu Kurtiju dat mandat za sastav nove Vlade, birači na Kosovu izašli su na redovne lokalne izbore.

Birali se nova rukovodstva u 38 opština, dok pravo glasa ima nešto više od dva miliona ljudi.

Na izbore je izašlo 39 odsto upisanih u birački spisak, što je manje od izbora 2021, kada je glasalo 43 odsto, objavila je Centralna izborna komisija.

Najviše birača izašlo u opštinama na severu Kosova i Mamuši, koja je nastanjena većinskim pripadnicima turske zajednice.

Opšta ocena je da su izbori prošli dobro i da „nije bilo ekscesa" koji bi mogli uticati na tok izbora, rekao je Krešnik Radonići, predsednik Centralne izborne komisije.

Preliminarni rezultati za gradonačelnike će biti objavljeni do ponedeljka ujutro, dok će prebrojavanje glasova za odbornike početi 13. oktobra, dodao je.

Glasalo se na 2.571 biračkom mestu i u 910 biračkih centara.

Premijer Kosova Aljbin Kurti je tokom glasanja pozvao birače da izađu, a glasala je i kosovska predsednica Vljosa Osmani, kao i pojedini kandidati i političari srpske zajednice, poput Zlatana Eleka, čelnika Srpske liste, i novoizabanog potpredsednika Skuštine Kosova i predsednika partije Za slobodu, pravdu i opstanak, Nenada Rašića.

Na izborima su učestvovala 93 politička subjekta - 32 političke partije, dve koalicije, 32 građanske inicijative i 27 nezavisnih kandidata, dok je srpskih stranaka i pokreta 12.

Za gradonačelnike se nadmetalo 206 kandidata, od čega je 20 žena, a za opštinske odbornike kandidovalo se njih 5.420.

Glasači su pred sobom imali dva listića.

Na jednom, uokvirenom žutom bojom, bili su kandidati za predsednike opština i gradonačelnika, gde pobeđuje onaj koji u prvom krugu osvoji više od 50 odsto glasova ili se dva najbolja sučeljavaju u drugom krugu.

Drugi listić ima plavi okvir i na njemu su bila imena budućih odbornika, a glasalo se tako što se na levoj strani obeleži jedan politički subjekt, a na desnoj jedan kandidat.

Favoriti za osvajanje vlasti u većim gradovima poput Prištine, Prizrene, Peći, Đakovice i Gnjilana su kandidati Samoopredeljenja, aktuelnog premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtina, navodi se u analizi slovenačkog Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES).

Prištinu i Peć od 2021. vode političari iz redova Demokratskog saveza Kosova (LDK), Prizrenom upravlja rivalska Demokratska partija Kosova (PDK), dok je u Gnjilanu gradonačelnik iz Samoopredeljenja.

Najviše kandidata za gradonačelnika imaju glavni grad Priština i Severna Mitrovica (po površini najmanja opština na Kosovu).

Uz tradicionalne stranke PDK, Samoopredeljenje i LDK, kandidate za gradonačelnike u gotovo svim opštinama ima i Alijansa za budućnost Kosova (AAK), Ramuša Haradinaja, bivšeg premijera koji je bio osumnjičen za ratne zločine pred sudom u Hagu.

Za odbornička mesta u šest opština borila se i Socijaldemokratska inicijativa (Nisma) Fatmira Ljimaja, koja je na parlamentarnim izborima bila u koaliciji sa strankom Haradinaja.

Na glasačkom listiću ovog puta bili su i kandidati većine stranaka srpske zajednice, koje su vanredne lokalne izbore u četiri opštine na severu Kosova 2023. bojktovale, prethodno napustivši najvažnije institucije.

Tada su na čelo Severne Mitrovice, Leposavića, Zubinog Potoka i Zvečana došli gradonačelnici albanske nacionalnosti što je dovelo do nekoliko incidenata.

Srpska lista, najjača partija ove zajednice sa Kosova, koju podržava zvanični Beograd imala je kandidate za gradonačelnike u 11 opština i kandidate za odbornike u 19 opština.

Pored njih, na severu Kosova se nadmetao ukupno 21 kandidat i to – u Severnoj Mitrovici njih sedam, u Leposaviću pet, u Zubinom Potoku šest, i u Zvečanu troje.

Za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića - novoizabranog potpredsednika Skupštine Kosova, Građanska inicijativa „Sever za sve“, Srpska demokratija, Srpski narodni pokret, Novo lice – Narodna pravda i Kosovski savez, samo su još neki srpski politički subjekti koji su učestvovali na lokalnim izborima na Kosovu.

Sedamanest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Lokalni izbori na Kosovu: Ključne stvari koje treba da znate
• Lokalni izbori na Kosovu: Mogu li Srbi da se vrate u institucije
• Skupština Kosova 'konačno konstituisana', izabran potpredsednik iz srpske zajednice

(BBC News, 10.12.2025)