АП: Локални избори на Косову у атмосфери политичких тензија и напетих односа са Србијом

На Косову се данас одржавају локални избори на којима владајући левичарски Покрет Самоопредељење (Ветëвендосје!) настоји да освоји место градоначелника главног града, у атмосфери дуготрајних политичких тензија и напетих односа са Србијом, пише данас Асошиејтед прес (АП).

Агенција наводи да највише пажње привлачи трка у главном граду, Приштини, где бивши министар културе Хајрула Чеку из Самоопредељења изазива актуелног градоначелника Перпарима Раму из конзервативног Демократског савеза Косова (ДСК).

Самоопредељење настоји да се надовеже на свој успех са фебруарских парламентарних избора, када је освојило 48 мандата у скупштини од 120 посланика, што ипак није довољно за већину потребну за самостално формирање владе, додаје АП.

Агенција указује да посебну пажњу привлачи гласање на северу, где већину чини српско становништво и где се очекује да Српска листа, доминантна српска партија, за коју се сматра да је блиско повезана са председником Србије Александром Вучићем, задржи контролу над већином својих упоришта.

Дијалог Косова и Србије, уз посредовање Европске уније, и даље је у застоју, подсећа агенција и додаје да су "два суседа у спору још од 2008. године, када је Косово прогласило независност, што Србија и даље одбија да призна".

Подсећа се такође да се локални избори одржавају само два дана након што је косовски парламент окончао осмомесечни политички застој избором комплетног руководства, укључујући и представника из редова српске мањине.

У суботу је вршилац дужности премијера Аљбин Курти, лидер Самоопредељења, добио задатак да у року од 15 дана формира нову владу што ће бити изазов, с обзиром на то да су друге велике партије до сада одбиле да уђу у коалиционе преговоре, додаје се.

Курти је под притиском да стабилизује унутрашњу политичку ситуацију, реши економске проблеме и оживи дијалог о нормализацији односа са Србијом уз посредовање ЕУ.

Независност Косова и даље је тачка раздора на Балкану. Током рата 1998–1999. године погинуло је око 11.400 људи, углавном етничких Албанаца, а сукоб је окончан након НАТО бомбардовања које је довело до повлачења српских снага. Док већина западних земаља признаје косовску државност, Србија, уз подршку Русије и Кине, то и даље одбија, закључује АП у извештају о локалним изборима на Косову.

(Бета, 12.10.2025)