Како је Београд прешао пут од 'коњског' до модерних трамваја

Први трамвај у Србији кренуо је са београдског Калемегдана 14. октобра давне 1892. године, са главним одредиштем на Тргу Славија, а уместо данашњих електричних мотора са мноштвом коњских снага, вукле су га две - са гривом и копитима.

После неколико минута вожње, трамвај је застао пред тадашњом друштвеном канцеларијом на Теразијама, „где се слегло доста света да присуствује освећењу&qуот;, наводи се у тексту београдских Општинских новина објављеном после догађаја који је променио саобраћајну историју српске престонице.

Мање од две године касније, Београд је добио и електричне трамваје, а већ 1905. коњска вуча потпуно је замењена погоном на струју.

Београдским шинама су се током 20. века шепурили „Немци, Французи и Чехословаци&qуот;, који су путнике превозили углавном до данашњих централних београдских насеља, а 1984. године први трамвај кренуо је са Калемегдана, прешао реку и по први пут звецкање шина зачуло се и на Новом Београду.

Укупан број трамваја и трамвајских вагона у Београду данас је 231, већина је стигла из Шпаније и Швајцарске, а данас саобраћају на 12 трамвајских линија, показују подаци Градског саобраћајног предузећа (ГСП).

Како је Београд добио 'коњски трамвај'?

Београдска општина је 1891. закључила уговор о концесији за улично осветљење и варошку железницу са Периклесом Цикосом, Грком из Милана.

Наредне године град је добио „Београдску варошку железницу и осветљење&qуот;, односно „коњски трамвај&qуот;, како су га Београђани одмах прозвали, наводи се у монографији 110 година трамвајског превоза у Београду, коју је 2002. објавило Градско саобраћајно предузеће (ГСП).

„Варошка железница&qуот; на линији Калемегдан - Славија свечано је пуштена у промет 14. октобра 1892.

Трамвај који су вукла два коња кренуо је у прву вожњу око 11 часова пре подне, а први путници били су тадашњи председник општине Милован Маринковић, чланови суда и општински чиновници, описано је тада у Општинским новинама, преноси недељник Време.

„Простор између друштвене канцеларије и воза био је заузет радозналим светом, тако да је начињен пролаз из друштвене канцеларије до воза&qуот;, додаје се.

Трамвајска тура била је дугачка 2.300 метара, водила је од Калемегдана, Улицом Васе Чарапића до тадашњег Позоришног трга (данашњи Трг Републике), да би потом кроз Кнез Михаилову улицу и преко Теразија ишла до Славије.

На тој линији возило је осам трамваја с коњском вучом, који су саобраћали на 10 до 12 минута, описују из ГСП Београд у монографији.

Недуго после прве линије прорадила је и друга.

Била је дугачка два километра и водила је од Славије, Улицом краља Милана до некадашње Официрске касине (данас Студентски културни центар).

Трамвај је затим скретао у данашњу Ресавску улицу, потом у Немањину, којом је спуштао до Железничке станице и даље до Савског пристаништа.

Због великог успона у Немањиној улици овом линијом су саобраћала три трамваја са двоструким коњским запрегама, описано је у монографији ГСП-а.

Трећа трамвајска пруга отворена је два месеца касније и водила је од Теразија, преко данашњег Булевара краља Александра (тадашње Фишеклијске улице) и Рузвелтове улице до Новог гробља.

Поред трамваја за путнике, било је предвиђено да ову линију користе и специјални трамваји за погребне спроводе, наводе из ГСП.

Струја уместо коња и веза града са Топчидером

Годину дана после увођења првог трамваја на коњску вучу, Београд је добио електричну централу на Дорћолу, што је био први корак ка увођењу електричне расвете и трамваја на исти такав погон.

Већ 1894. завршена је трамвајска пруга између Теразија и Топчидера, која је била дугачка шест километара и пролазила је улицама Кнеза Милоша и Краља Милана, као и преко Мостарске петље.

Први електрични трамвај прошао је овом пругом 5. јуна 1894, а убрзо је број трамвајских кола која су саобраћала том линијом порастао на шест.

У новембру исте године електрични трамвај почео је да вози и од Душанове улице на Дорћолу до Савског пристаништа, убрзо после тога и до Славије.

Те године пуштена је у рад и трамвајска линија Жагубица - Електрична централа на Дорћолу.

У почетку су том пругом дугачком 2,8 километара возила само два трамваја с коњском вучом, али крајем те године шинама су почели да се крећу и трамваји са електричном вучом.

Са изградњом ових пруга завршен је први део програма успостављања трамвајског саобраћаја у Београду, додају из ГСП-а.

Уследио је застој у развоју трамвајског саобраћаја до 1903, када су послови изградње инфраструктуре поверени Белгијском анонимном друштву, наводи се у публикацији овог предузећа.

У наредне две године сви „коњски&qуот; трамваји замењени су електричним, трамвајске линије у Београду су прилагођене употреби струјног погона, а 1906. изграђена је и нова линија, која се простирала од данашњег Трга републике (тадашњег Коларца), преко Светогорске улице до Ташмајдана.

Две деценије после увођења прве и седам година након електрификације последње трамвајске линије, у Београду је 1912. било осам линија, 24 трамвајских моторних кола и 12 приколица, а град су пресецале трамвајске шине дугачке укупно 21,6 километара, према подацима ГСП-а.

Од Немаца, Чехословака и Белгијанаца, до Швајцараца и Шпанаца

Уочи и током Првог светског рата у Београду, развој трамвајске инфраструктуре је заустављен, а 1919. из руку Белгијанаца прешао је у надлежност градских власти.

Крајем 1932. град је имао 13 линија и 65,5 километара трамвајске пруге, а грађани су могли трамвајем до Вождовца, Сењака, Дедиња или Чукарице.

Београд је у периоду између два рата располагао са 81 моторним трамвајским колима и 42 приколице.

Највећи део њих био је немачке и чехословачке производње из фабрика Шкода и Сименс.

Где су се појавили први трамваји у свету?

Први трамвај на коњску вучу у свету добио је Свонси, данас један од највећих градова Велса.

Пруга Мамблс изграђена је током 1804. и 1805, а већ 1807. први путници возили су се трамвајима кроз град.

Убрзо је трамвај стигао и у Сједињене Америчке Државе, а први градови у којима је заживео били су Њујорк (1832) и Њу Орлеанс (1835).

Француска престоница Париз добио је први трамвај у континенталном делу Европе 1839.

Средином 19. века тада нова технологија стигла је и на друге континенте: у египатској Александрији трамвај се појавио 1850, у чилеанској престоници Сантијагу осам година касније, аустралијски град Сиднеј добио је трамвај 1860, док је у Џакарти у Индонезији прва трамвајска линија прорадила 1869.

Електрични трамвај изумео је руски проналазач Фјодор Пиротски у Санкт Петербургу 1880, а основни принципи технологије коју је осмислио користе се и данас.

Прва редовна линија трамваја на електрични погон почела је са радом 1881. у Лихтерфелдеу, предграђу немачке престонице Берлина.

Извор: Траин Хистори

После Другог светског рата трамвајски возни парк Београда био је „застарео&qуот;, са возилима набављеним између 1923. и 1940, а само 40 одсто је било у функцији, описано је у публикацији ГСП-а из 2002. године.

Послератни опоравак обележило је увођење тролејбуса 1947. године, који је функционисао попут трамваја, али је имао точкове и кретао се по путу, а не по шинама.

Градска власт је 1952. купила пет ПЦЦ трамваја из Белгије, што је била прва набавка трамваја после рата.

Од 1960. године почело је „највеће обнављање возног парка&qуот; ГСП-а у послератном периоду, а првој половини седме деценије 20. века купљено је више трамваја него за претходних 25 година, наводе из тог предузећа.

У српску престоницу је потом стигло 18 моторних трамваја ПЦЦ ИИ и осам марке Бреда&qуот; ИИИ, што је омогућило старим Сименс трамвајима, који су више од 40 година превозили Београђане, да оду у пензију.

Током последње две деценије 20. века београдским шинама доминирали су трамваји Татра из Чехословачке, а у том периоду купљено је укупно 195 ових трамваја.

Једно време ово је био једини тип трамваја који се могао видети у Београду, подсећају из ГСП-а.

Поред нових возила, Београд је током 1980-их добио и нову везу између старог и новог дела града - 30. августа 1984. године прорадила је линија између Калемегдана и Новог Београда.

Са новим веком у Београд су стигли и нови трамваји, овога пута из Швајцарске.

У периоду од 2001. до 2016, Швајцарски државни секретаријат за економске послове (СЕЦО) донирао је Београду 113 возила (65 трамваја и 48 приколица) марке Диваг, који су из Базела стигли у српску престоницу.

Године 2012. у Београд је стигло 30 Шпанаца, како их мештани називају у жаргону.

Све до 2025. године, када је набављено 25 нових трамваја из Турске, што је и последњи корак у модернизацији трамвајског саобраћаја у Београду.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Дневник из Риге: 'Да куцнем у дрво' и провозам се плаво-белим распеваним трамвајем
• 'Круг двојке': Шта би за Београђане значило укидање култне трамвајске линије
• „Хало, како се зауставља трамвај - возач је пао у несвест&qуот;
• Свакодневник: Како су новобеоградски солитери и трамваји отишли на море
• Шта је Шапићева „београдско, немањићко, византијско плава”
• Хоће ли тролејбуси нестати са улица Београда

(ББЦ Невс, 10.13.2025)