Јововић у отвореном писму Фон дер Лајен затражио да се заузме за слободу политичких затвореника

Посланик Покрета слободних грађана (ПСГ) у скупштини Војводине Радивоје Јововић позвао је у отвореном писму председницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен да се заузме за слободу политичких затвореника и поштовање основних људских права.

Јововић се у кућном притвору налази још од 27. августа, где је пребачен након притвора у Окружним затвору на Клиси.

Ухапшен је 19. августа, током блокаде зграде правосудних органа у Новом Саду, под оптужбом да је спречавао службено лице у вршењу службене дужности, односно физички је спречио јавног тужиоца да уђе у зграду суда.

Он је подсетио да су неки грађани већ седам месеци у кућном притвору — након вишемесечног боравка у затвору, штрајка жеђу и глађу, губитка основног права на слободу и рад.

"Наш једини 'злочин' био је говор. Ми нисмо криминалци. Ми смо угледни грађани, студенти и професори, активисти, а као бројни међу притвореницима, и чланови опозиционе странке која делује у оквиру Народне скупштине Србије и припада европској породици Ренев Еуропе", навео је он.

Јововић је у писму Фон дер Лајен истакао да је режим Александра Вучића већ применио "толико масовно и системско насиље", над грађанима, који само траже правду и поштовање закона, да се "између имена Вучић и Лукашенко почиње стављати знак једнакости".

"Ми, политички затвореници, нисмо опасност по државу, већ сведочанство да у Србији говор против власти постаје основ за казну. Наш случај симбол је урушавања основних политичких права: права да се мисли, говори и поступа у складу са савешћу", навео је Јововић.

Посланик ПСГ је подсетио да је Европски парламент 17. маја усвојио резолуцију којом се изричито тражи хитно ослобађање његових "заточених пријатеља и колега", али да се ни седам пуних месеци касније ништа није догодило.

"Зато Вас јавно позивам на политичку одговорност да питање политичких затвореника буде тема Ваших данашњих разговора са председником Вучићем — не као питање протокола или тактике, већ као питање савести и европских вредности. Јер без слободе политичких затвореника нема европске Србије", навео је он.

Закључио је да Србија не тражи милостињу Европе, већ потврду да је "Европа оно у шта још верујемо — простор у којем се реч не кажњава, где се мисао не затвара, и где достојанство сваког човека има већу вредност од политичке користи".

(Бета, 15.10.2025)