ПКС: Најважнија равнотежа сарадње људске и вештачке интелигенције
Заменик председника Привредне коморе Србије Михаило Весовић је указао на важност равнотеже сарадње људске и вештачке интелигенције, као темеља одрживог развоја модерних организација, саопштила је ПКС.
"Вештачка интелигенција убрзава процесе, одузима репетитивне послове, рад по аутоматизму и кроз свакодневно, живо пословање лако увиђамо значај нових технологија, али је у сектору људских ресурса (ХР), који су од административно-техничког система подршке израсли у стратешку функцију у компанијама, неопходно задржати и лични контакт", рекао је Весовић на конференцији „Синергија људске и вештачке интелигенције у савременом ХР-у”.
Као пример посла у сектору ХР-а у којем вештачка интелигенција може да пружи велику подршку, навео је промене колективних уговора и друге техничке радне процесе, док је регрутација кадрова посао који би требало да задржи човек.
“Није спорно да некакав алгоритам направи селекцију кандидата за позицију у фирми, али је веома важна директна комуникација, јер често управо разговор са кандидатом одлучи о запошљавању”, навео је Весовић .
Учесницима конференције која је окупила стручњаке из области људских ресурса, дигиталне трансформације и пословног управљања обратила се и Амина, АИ асистент.
“Моје дигиталне колеге и ја полако преузимамо техничке послове, али оно што не можемо пружити јесу емпатија, искуство и подршка, сарказам у правом тренутку, здрав разум под притиском…”, поручила је Амина.
Први панел био је посвећен трансформацији радних задатака кроз аутоматизацију и разматрању начина на које вештачка интелигенција може допринети ефикасности пословања. Посебан акценат стављен је на ограничења АИ технологија у доменима који захтевају креативност, емпатију и комплексно доношење одлука.
На питање које гране привреде предњаче у коришћењу АИ-ја, Јелена Радновић Вукчевић, сертификовани експерт за дигиталну трансформацију и АИ менаџер, је одговорила да су компаније из различитих сектора препознале значај нових технологија, као и да коришћење АИ-ја у компанијама не треба посматрати кроз секторе привреде у којима послују, већ кроз послове које обављају, а међу њима предњаче набавка, продаја, логистика и финансије.
Коментаришући примену вештачке интелигенције у туризму, Ненад Тодоровић, директор Централ Бусинесс Апартментс Београд истакао је да АИ преузима радне операције у области продаје, планирања и комуникације и да у великој мери помаже малим хотелима и угоститељским објектима.
"Иако у сектору продаје АИ може да замени једно радно место, срце у туризму је човек, због чега нема разлога за страх да ће бити замењен вештачком интелигенцијом", рекао је он.
Представници сектора осигурања оценили су да је за ХР вештачка интелигенција само квалитетна подршка.
“Када човек пријављује штету, очекује људски контакт – и то је незаменљиво”, навела је Бојана Милошевић из Миленијум осигурања.
Слађана Милојевић, директор Кластера модне и одевне индустрије ФАЦТС, истакла је да је модна индустрија Србије у протекле две деценије део креативне индустрије у свету и да јој нове технологије дају нови замах и снагу.
“Технологија је средство, АИ је савезник у рукама дизајнера, јер преко прототипа може да сагледа боје, текстуру, силуету, али не може одузети људски израз, идеју, емоцију и естетски потпис ствараоца”, навела је Милојевић указујући да је најважнија равнотежа у коришћењу АИ-ја, јер уколико вештачка интелигенција преузме дизајн, изгубиће се аутентичност.
Други панел отворио је питања међугенерацијског дијалога и промена у радним вредностима. Учесници су разговарали о разумевању генерације З, управљању више-генерацијским тимовима, као и утицају страних радника на домаће тржиште рада.
Скуп је организовала Привредна комора Србије у сарадњи са Хрватским пословним клубом, Хеленским привредним удружењем Србије и иницијативом БЕИОНД Бусинесс.
(Бета, 15.10.2025)
