Filmska kritika: Poimanje prošlosti koje daje nadu i vedrinu
NIN pre 1 dan | Nevena Daković
Dva filma koja su obeležila za srpski film izgubljenu, oskudnu i neostvarenu godinu, „Kako je ovde zeleno?“ (2025, Nikola Ležaić) i „Sunce nikad više“ (2024, David Jovanović), vezuje tema istraživanja prošlosti, porodice, korena, identiteta i, posebice, emotivno složenog i snažnog odnosa očeva i sinova.
Zajedničke odlike labavog diptiha, kome se može pridružiti i „Jugo florida“ (2025, Vladimir Tagić), metaforički određenog kao „u ime oca“ (1993, Džim Šeridan) i porodice jesu zavičajna i lična tematika proživljenog iskustva koliko i impresivni debi na svetskim i nacionalnim festivalima. Zajedno sa „Za danas toliko“ (2024, Marko Đorđević) i „Vetre, pričaj sa mnom“ (2025, Stefan Đorđević) govorimo o, skoro generacijskoj, estetici optimističkog preispitivanja i
