'Из ове коже се не може': Живот испод прага сиромаштва у Србији

Макадамски пут недалеко од ушћа Тамиша у Дунав води до Малог Рита, неформалног насеља на периферији Панчева, чије је и друштвено и привредно средиште велики отпад.

Тамо затичем неколико радника који импровизованим бренером, комад по комад, топе тоне одбачених металних делова аутомобила и кућних уређаја.

У старом тамном радном комбинезону на трегере, онижи мушкарац чије лице прекрива густа црна брада а скоро догорела цигарета виси на рубу усана, делује изненађено што ме види ту, па одлаже алат да сазна зашто сам дошао.

Кажем му да желим да разговарам са сиромашнима, а он ме истог секунда упућује даље.

„Прођи до краја кроз отпад, па одмах десно. Они су ти најсиромашнији“.

Пролазим стазом између две планине метала и пластике, скрећем, и срећем двоје мале деце мусавог лица и неповерљивог погледа, која ме као путоказ воде ка трошној кући испред које седи 31-годишњи Милош Николић са супругом и њеном сестром.

У Малом Риту или Малом Лондону, како га већина Панчеваца назива, сви живе скромно, али Милошева породица „живи најсиромашније од свих“, прича ми, седећи на празној гајби за пивске флаше.

Из металне кутије попут оне у којима се у многим домаћинствима чувају игле и конци, вади домаћи дуван и пажљиво га слаже у машиницу за мотање цигарета.

„Са женом и четворо деце живим овде већ девет година, али кућа није наша, већ је чувамо пријатељу.

„Живимо од дечијег додатка, укупно 19.000 динара, па морамо да идемо по кантама, продајемо хлеб који нађемо за свиње, понеки електрични шпорет, лименке...&qуот;

Николићи су далеко испод прага сиромаштва који је у Србији 2024. године био постављен на 35.606 динара за једночлано домаћинство.

Породице које чине двоје одраслих и двоје деце су у ризику од сиромаштва уколико су им укупна примања 2024. била мања од 74.773 динара.

Републички завод за статистику није објавио висину овог прага за породице са више чланова, .

„Сталне послове немамо, а повремено радим на грађевини, утоварам шут или радим овде на отпаду – без тога не бисмо опстали“, прича Милош показујући руком на високе хрпе метала на неколико десетина метара од куће.

Најчешћи узроци сиромаштва су „незапосленост, неадекватне пензије и различити хендикепи који спречавају људе да се укључе у економски и социјални живот земље“, каже Михаил Арандаренко, професор Економског факултета у Београду, за ББЦ на српском.

Док сиромаштво радно способног становништва „стабилно опада“ услед мање незапослености током претходних година, оно „убрзано расте“ међу старијима, са недовољно високим пензијама.

Око 10 одсто старијих од 65 година у Србији уопште и нема пензију, указује економиста.

„Сиромаштво деце опада, делом због раста запослености, а делом због издашних демографских мера за породице са више деце, код којих је сиромаштво било највеће јер укупан породични приход расте када мајка добије накнаду за треће или четврто дете“, истиче Арандаренко.

Стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености у Србији је 2024. године износила 24,3 одсто и у односу на 2023. годину опала је за 2,9 процентна поена, показују подаци РЗС-а.

• Двоструко више сиромашних у Србији: „Сналази се ко како уме и може&qуот;
• Да ли је компјутерски алгоритам прогутао хиљаде најсиромашнијих у Србији
• Бескућништво у Србији: 'Живим од данас до сутра, па шта буде'

'Ако купим прозор, деца немају шта да једу'

Али национална статистика Николићима не нуди утеху.

Милош и његова супруга годинама немају сталне приходе за издржавање четворо деце, од којих најстарије има шест година, а најмлађе девет месеци.

„Кад год одем да тражим стални посао, одмах ме питају колико имам разреда школе, а кад виде у личној карти адресу 'Мали Рит 59а', одмах кажу 'аха, ти си из Рита'.

„'Ајде, зваћемо те' и никад не позову“, жали се 31-годишњак зелених очију и избораног лица.

Већ неко време не може да ради ни за надницу, јер је повредио ногу и сада је већи терет на његовој супрузи.

„Сад ја чувам децу код куће, а она оде са ћеркицом од три године на канте, пронађе хлеб и лименке, прода их, донесе кући 500-600 динара, да имамо нешто да пазаримо“, прича Милош.

Иза њега, у дотрајалим колицима спава деветомесечна беба, коју не буди ни наш гласни разговор.

Док су им примања годинама врло ниска, цене расту, па је преживљавање породице све већи изазов.

„Само струју плаћам шест хиљада, пошто немам своју. То је за две сијалице и један телевизор.

„Немамо фрижидер, немамо ништа друго. Жена пере веш на руке“, прича Николић, показујући руком на кабл који спроводи електричну енергију од суседне куће до његове.

Питам га зашто у кућу није уведена струја, а он одговара трљањем палца о кажипрст.

„Треба мало више да се посоли тамо негде“, алудира на „везе“ које у панчевачкој општини нема.

Фасада куће у којој живе круни се на више места, на њој је и неколико рупа, а на крову се мешају наранџаста боја црепа и сиви лим.

Иде зима, доба када Милоша чекају још веће главобоље, јер новца за огрев нема довољно.

„Имамо смедеревац, на њему и кувамо, па трошимо и лети“, додаје, па упире прстом ка мени.

Схватам да заправо показује иза мојих леђа, где је наслагано неколико огарављених блокова, чија се наранџаста боја више готово и не види.

„Имам и овај 'цигански шпорет', кувамо и напољу, али не могу ни ту да ложим ципеле, морам дрва“, смеје се 31-годишњак.

Из Јавног предузећа Србијашуме најављено је да ће ове зиме 1.000 најсиромашнијих домаћинстава у Србији бесплатно добити осам кубних метара дрва, а да ће остале сиромашне породице моћи да купе кубни метар за 2.900 динара.

Међутим, када је Милош отишао да се распита за помоћ у локалну шумску управу, добио је другачије обећање.

„Прво је било осам метара дрва, па су смањили на пет, а не верујем да ће бити и толико.

„Задовољан сам и ако добијем два метра дрва. Да се прекрстим на моју славу Свету Петку“, прича и прекрсти се.

И изолација у кући је лоша, „дува ми хладно на ове прозоре“, показује, ка рупама између прозорског оквира и фасаде.

„Али, ако купим прозор, онда деца немају шта да ми једу“, слеже раменима Милош.

• Ко су енергетски сиромашни становници Србије
• Шта су енергетски пасоши и чему служе
• Бебе су гладне - отворена прва јавна кухиња за најмлађе у бившој Југославији

Како се одређује ко је сиромашан?

У европским земљама, праг сиромаштва рачуна се помоћу Анкете о приходима и условима живота (Статистицс он Инцоме анд Ливинг Цондитионс - СИЛЦ), коју у Србији спроводи Републички завод за статистику.

По правилу, поставља се на око 60 одсто медијалних прихода, каже професор Арандаренко.

„Тај медијални приход је мањи од просечног, тако да можемо слободно да кажемо да је у Србији особа сиромашна ако има приходе који су нижи од половине просечних“, каже он.

За разлику од рачунања просечних плата или пензија, где се у обзир узимају само они који имају те дохотке, обрачун прага сиромаштва обухвата све чланове домаћинства, без обзира да ли су запослени или не.

„Деца се не рачунају као 'целе' особе, а ако породица уопште нема приходе и то се рачуна“, објашњава Арандаренко.

Међутим, подаци за прошлу годину не уклапају се у формулу.

Праг сиромаштва за једночлано домаћинство у 2024, 35.606 динара, тек је 47 одсто просечне медијалне нето зараде у Србији - 75.533 динара у тој години.

Био је и за четвртину мањи од просечне минималне зараде, 47.334 динара за 2024.

Пре пет година, праг сиромаштва био је постављен на 19.200 динара за једночлано и на 40.320 за четворочлано домаћинство.

Помера се и стопа ризика од сиромаштва и социјалне искључености, која је 2019. била 31 одсто, а 2024. године 24,3 одсто, објавио је РЗС.

Ова стопа је у Европској унији исте године била 21 одсто - више од 93 милиона људи у 27 земаља чланица било је под ризиком од сиромаштва, показују подаци Еуростата.

Подаци у Србији не одражавају реално стање, јер промена методологије РЗС-а 2018. подразумева да се „кроз питања и процедуре смањи јаз између стварног и декларисаног прихода, али само међу сиромашнима“, сматра Арандаренко.

„Познато је да становништво, посебно оно са већим дохоцима, не пријављује све приходе анкетарима а када би се то узело у обзир, стопа сиромаштва би била још већа.

„Ако је, на пример, код нас сиромашних 20 одсто, а у Шведској 16 одсто, то наравно не значи да смо ми 'сиромашнији' од Шведске само за петину, него да је наша социјална и економска политика мање успешна од Шведске у смањивању сиромаштва, па и неједнакости“, објашњава.

• Шта половина радника у Србији (не) може да купи за плату
• Они немају дом - „Много је путева до улице&qуот;
• Како се живи у Прешеву и Бојнику, најсиромашнијим општинама Србије

Системски проблем без системског решења

На примеру Милоша Николића та социјална политика је заказала.

Сете га се само пред изборе, каже он.

„Обећавају палате и виле, повећање социјалног, само што пирамиде не 'добијамо' кад је гласање. А кад се заврши гласање – ништа.

„Цене скачу, а примања падају“, сликовито ће Милош.

Србија је последњу Стратегију за смањење сиромаштва донела 2003..

Главни узроци сиромаштва су последице ратова и инфлације 1990-их, као и привредне транзиције са почетка 20. века, тврди се у Стратегији.

„То време је одавно прошло и генератори сиромаштва су се потпуно променили“, каже Урош Ранђеловић, правник А11 Иницијативе за економска и социјална права, за ББЦ на српском.

Ни Стратегија социјалне заштите за период од 2025. до 2030. још није усвојена, а предлог је поднет тек у априлу ове године.

„Већ 15 година наша земља нема ова два кључна документа“, што показује да власти у том периоду „нису показале било какву политичку вољу да бар покушају да реше овај проблем“, сматра Ранђеловић.

Влада Србије је током година примењивала социјалне мере, попут дељења новца током пандемије корона вируса, давање статуса енергетски угрожених купаца сиромашнима и предложила измене Закона о извршењу и обезбеђењу.

Али те мере су „ад хоц природе, резултат су политичке калкулације, а не озбиљног и свеобухватног планирања борбе против сиромаштва“, каже Ранђеловић.

Неки правни акти, попут Закона о социјалној заштити „разилазе се са реалношћу&qуот;, упозорава он.

Зато „од скоро пола милиона грађана испод линије апсолутног сиромаштва, само њих 150 хиљада остварује право на новчану социјалну помоћ&qуот; у износу од 12.181 динара, каже правник.

Али да би је угрожени примали, потребно је да њихов доходак буде мањи од тога.

Ранђеловић наводи пример пензионера из Лесковца којем је помоћ ускраћена јер му је пензија 14.000 динара, због чега се у знак протеста ланцем везао за саобраћајни знак.

„Закон који искључује човека нарушеног здравља и у одмаклим годинама из социјалне заштите због пензије од 14.000 динара нема везе са ефикасним, благовременим и адекватним правом на социјалну сигурност које треба да ужива свако&qуот;, сматра Ранђеловић.

Борбу за опстанак без довољне помоћи друштва бије и породица Милоша Николића, коме се „чини да годинама све иде само на горе“.

„Када сам имао 15-16 година, хлеб је био 19 или 20 динара, а сад 60.

„Без пет или шест векни хлеба, ми не можемо да прођемо дан и да деци остане да доручкују сутра ујутру“, каже.

Највише би помогло када би им град пронашао место на којем би имали услова да живе, каже.

„Не да нам поклоне, отплаћивао бих ако треба на 10 или више година“, додаје.

Иако му искуство говори да ће сутра живети лошије него данас, не одустаје.

„Барем неку наду имамо да ће бити боље, па са тим гурамо.

„Шта друго да радимо? Из ове коже се не може“, закључује Николић, увлачећи дим тек смотане цигарете.

Погледајте видео: Ко храни најугроженије у Србији?

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Више од 122.000 деце у Србији не може да задовољи основне потребе, извештај Уницефа
• Пекарска солидарност уз мирис свежег хлеба
• Маркус Рашфорд: Голгетер који није заборавио сиромаштво
• Како преокренути живот у Србији: Од улице до романа првенца
• Постоји ли заштита за подстанаре у Србији

(ББЦ Невс, 10.17.2025)