Историја баркода: Пут у свемир, спасавање живота и страх од Антихриста

Мало људи се обазире на баркодове током куповине, али за 75 година откако су први пут осмишљени, помогли су да се спасу животи, путовали су у свемир и побудили су страхове од Антихриста.

Ласери: то је оно што је потребно особљу супермаркета, инсистирао је Пол Мекинро.

Такође, читачи на каси и мали ласерски пиштољи.

Нанишани, пуцај, продај!

Била је то екстравагантна визија будућности 1969: ласери би очитавали мале необичне црно-беле ознаке које су осмислили Мекинро и његове колеге у ИБМ-у.

Оне ће смањити редове по супермаркетима, тврдио је.

И то решење ће постати познато као баркод.

• Да ли бисте смели да помазите холограм лава: У предворју холограмске револуције
• Послови који не могу да се одрекну папира
• Како помоћи научницима по принципу један одсто

До тада, баркодови никад раније нису били коришћени комерцијално, мада се идеја крчкала деценијама након што ју је један од инжењера који је сада био део Мекинроовог тима патентирао 20. октобра 1949.

ИБМ-ови инжењери су покушавали да оживе баркодове.

Имали су визију будућности у којој купци само пролећу кроз редове на касама са ласерима који скенирају сваки производ који они желе да купе.

Али ИБМ-ови адвокати су имали проблема са том будућношћу.

„Нема шансе”, рекли су они, према Мекинроу, данас пензионисаном инжењеру.

Њихов страх је био од „самоубиства ласером”.

Шта ако људи намерно буду повредили очи читачима и потом тужили ИБМ?

Шта ако запослени у супермаркету ослепи?

Не, не, то је ласерски зрак од свега пола миливата, покушавао је да им објасни Мекинро.

У сијалици од 60 вата има 12.000 пута више енергије.

Али његове молбе нису биле услишене.

И тако се он окренуо резус мајмунима увезеним из Африке, мада данас не може да се сети колико их је тачно било.

„Мислим да их је било шест”, каже. „Али не могу да се закунем.”

Након што је тестирање у оближњој лабораторији доказало да излагање сићушном ласерском зраку не оштећује очи животиња, адвокати су попустили.

И тако је очитавање баркодова постало уобичајено у супермаркетима широм САД, а на крају и у читавом свету.

У неочекиваном обрту, лабораторија коју је користио Мекинро му је накнадно рекла да ће му послати мајмуне.

Они су сада били његов проблем.

„Било је то сулудо”, присећа се он смејући се.

„Пронашао сам за њих зоолошки врт у Северној Каролини.”

Поред мајмуна, сваки људски члан Мекинроовог тима у ИБМ-у такође заслужује признање за настанак Универзалног кода производа (УПЦ), како је њихова верзија баркода постала званично позната.

Међу њима је био Џо Вудленд, инжењер који је осмислио рани концепт баркодова деценијама раније, након што је нацртао линије у песку на плажи.

Он и још један инжењер поднели су захтев за патентирање фундаменталне идеје за баркод још ономад у октобру 1949.

Кључно од свега, Дорџ Лорер и други чланови ИБМ-овог тима потом су узели овај унапред постојећи предлог за ознаке налик баркоду и развили их у сложени правоугаоник црних вертикалних линија које одговарају броју који може јединствено да идентификује сваки артикл у супермаркету.

Од конзерви супе до кутија пахуљица или паковања шпагета.

Прехрамбена индустрија званично је усвојила УПЦ 1973. године и први производ са њим био је очитан у супермаркету Марш у Охају 1974. године.

Од тада па надаље, он је освојио планету.

Како очитати баркод

Сваки пут кад ласерски зрак засветли преко баркода, у року од неколико милисекунди одиграва се замршени, компликовани процес.

УПЦ-ов баркод састоји се од црних вертикалних линија, од којих је свака танка или дебела, да би произвео верзију броја од 12 цифара дуж његовог доњег дела – неку врсту визуелне Морзеове азбуке.

На сваком крају су „линије водиље” које говоре скенеру у ком правцу треба да очитава код, што значи да он може да ради чак и наопачке.

Првих шест од 10 цифара одговара компанији или власнику бренда, наредних један до пет су бројеви артикла, а последња је контролна цифра формулисана на основу претходних 11 цифара.

Једном кад скенер очита број, компјутер га користи да потражи производ у бази података која ће садржати даље информације као што су, кључно, њена цена.

Убрзо је уследила нова врста баркодова, а УПЦ је такође поставио темеље за такозване „2Д баркодове” као што су QР кодови, који могу да енкодирају још више информација.

Али историја ових малих црно-белих знакова много је луђа и бурнија него што можете да замислите.

Можете чак да тврдите да је све започело са Централном обавештајном агенцијом (ЦИА).

„Очитавао сам ствари за ЦИА-у”, објашњава Мекинро.

„Велике, обимне мапе.”

То је био један од његових првих послова за ИБМ, који је подразумевао читаче слика.

Као што објашњава у књизи о настанку УПЦ баркода, то је помогло да га припреми за рад на потпуно новој, али сродној технологији која ће унети револуцију у малопродајну индустрију.

Мекинро је знао да ће се редови на каси у продавницама кретати много брже само ако особље може да очита производе у компјутер уместо да чита цене одштампане на сваком артиклу и потом ручно обрађује продају.

Да би био прихваћен, такав систем очитавања кодова требало би да функционише буквално сваки пут и да очита код правилно чак и ако је производ превучен преко скенера брзином од и до 2,5 метара у секунди.

ИБМ тим се бацио на посао, цртајући дизајн који су патентирали Вудленд и његов колега - међутим, са једном веома важном разликом.

Првобитни приступ ослањао се на очитавање дебљине црних линија.

Конкурентска група је чак израдила један од концепата предложених у патенту - кружни баркод у стилу мете формиране од концентричних кругова.

Али то се показало тешким за штампу и још теже за уредно смештање на паковање производа.

ИБМ-ов тим је открио да је лакше одштампати вертикалне линије и засновати процес скенирања не на мерењу дебљине тих линија, већ удаљености између водеће ивице једне линије и водеће ивице следеће линије.

Другим речима, простор између линија, који је био рефлективнији и лакши за очитавање на скенеру.

На тај начин није било битно ако је штампар ознаке употребио превише боје и исцртао линије које су дебље од планираних - очитавање ће и даље функционисати, практично сваки пут.

И док је први производ обележен баркодом продат у америчком супермаркету 1974, требало је да прође још пет година пре него што су баркодови стигли до британских супермаркета.

Чим се то десило, први очитани артикл била је кутија кесица за чај.

Мекинро наглашава да покретање баркод технологије преко УПЦ-а није прошло без контроверзи.

„Наша прва радња се није отворила”, присећа се он.

Испред ње су се окупили људи који су протестовали због чињенице да цене више неће бити одштампане на сваком производу, већ просто само на полици на којој се производи држе у радњи.

Неки раднички синдикати су у то време сматрали - на крају, исправно - да техника очитавања угрожава нека радна места у супермаркету.

Људи су такође били забринути да баркодови могу да се искористе да замуте цене.

Мекинро се сећа како су, у прошлости, купци понекад тражили застареле артикле у супермаркету јер би они могли да имају старију, нижу цену одштампану на њима.

Кад би преовладали баркодови, прилике за такав лов на багателне цене би нестале.

Ове бриге су све врло брзо избледеле.

Али баркодови су одувек узнемиравали неке људе.

За фанатичну мањину, они су ништа мање него зли.

Године 2023, Џордан Фрит, професор комуникација на Универзитету Клемсон у Северној Каролини, објавио је књигу о историји баркодова .

Током истраживања, пронашао је чланак из 1975. у публикацији званој Госпел кол који је сугерисао да би баркодови могли да буду „Знак звери”, што је референца на библијско пророчанство из Књиге Откривења о смаку света.

У дотичном пасусу из Новог завета помиње се звер - која се понекад тумачи као Антихрист - која присиљава сваку особу да буде обележена на десној руци или челу.

У пророчанству, само онима који прихвате такав знак дозвољено је да продају или купују ствари.

У тексту из 1975. године сугерише се да ће на крају баркодови бити „тетовирани ласером” на свачије чело или надланицу, спремни за презентацију на касама у супермаркетима.

Иако бизарна, идеја се показала изненађујуће истрајном.

Књига из 1982. године „Нови монетарни систем” евангелистичке списатељице Мери Стјуарт Релф додатно је популарисала наводну везу између УПЦ баркодова и Знака звери након што је она устврдила да се број 666 „крије” у линијама или на крају или на средини сваког баркода.

Штавише, ове „граничне линије”, како су познате, служе као референтна тачка која помаже да ласерски читач препозна почетак и крај сваке секвенце УПЦ-а.

Лорер из ИБМ-овог тима, који се сматра једним од изумитеља УПЦ-а, касније је инсистирао да нема ничег злокобног у овоме и да је сличност са обрасцем коришћеним за енкодирање броја шест чиста случајност.

Али ова бизарна теорија и даље може да се пронађе по одређеним ћошковима интернета.

Неки чак предузимају екстремне кораке да избегну баркодове, међу њима припадници православне руске хришћанске групе познате као Староверци.

Једна таква Староверкиња, Агафија Ликов, која живи у посебно забитом крају Сибира, рекла је новинарима из Вајса који су је посетили 2013. године да су баркодови „печат Антихриста”.

Она је додала да ако јој неко да нешто као што је кеса семенки са баркодом на себи, она само извади садржај и спали кесу.

Потом, 2014. године, руска млекарска компанија објавила је саопштење на својој интернет страници објаснивши зашто постоји црвени крст насликан преко баркодова на неким тетрапаковима млека.

Зато што су, „као што је добро познато”, гласило је саопштење, баркодови Знак звери.

Саопштење је у међувремену уклоњено са интернет странице компаније.

Мекинро је свестан неких од тих необичних веровања.

„То није нешто о чему обично размишљам”, каже он, прилично дипломатски.

Фрит истиче другу ствар: „Помало је необично замислити гомилу шефова бакалница како предводе пут до апокалипсе.”

А опет, може се рећи, постоји нешто необично дистопијски у вези са баркодовима.

За неке, они су постали симбол капитализма у његовом најхладнијем облику.

Такође се често појављују у језивим секвенцама у филмовима.

У Терминатору, сазнајемо да заробљеници робота убица у апокалиптичној будућности добијају баркодове на руке ради идентификације.

„Ово је урезано ласерским скеном”, објашњава времепловац протагониста Кајл Рис престрављеној Сари Конор.

„Неки од нас су одржани у животу да би радили - утоваривали лешеве.”

Ознаке баркодова, у овом контексту, подсећају на бројеве истетовиране на рукама затвореника нацистичких концентрационих логора током Другог светског рата.

Понекад људи заиста користе баркодове у зле сврхе.

Нарочито кад су у питању QР кодови, који се, уместо да користе вертикалне линије, састоје од констелација сићушних црних и белих квадратића у обрасцима које могу да очитају дигиталне камере паметних телефона.

Због тога што очитавање QР кода вашим телефоном може да преусмери ваш уређај на малициозну страницу, на пример, QР кодове повремено користе хакери.

Британски Национални центар за сајбер безбедност упозорио је чланове јавности да се чувају QР кодова.

Возачи у неколико енглеских градова такође су били упозорени на превару у којој су лажни QР кодови били лепљени на машине за наплату паркинга у покушају да се украде новац од несвесних возача.

Један код коришћен у јавној гаражи у Лестеру је чак био повезан са Русијом.

А у септембру је либанска оружана група Хезболах оптужила Израел да је бацао летке који садрже опасан баркод, у неким извештајима помињан и као QР код, који може да „извуче све ваше информације” из било ког уређаја којим се очита.

ББЦ није успео да верификује ове тврдње.

Упркос неким подлим употребама баркодова, и претераним тврдњама да представљају Знак звери, ови знаци сада чине саставни део хиљада индустријских и комерцијалних процеса широм света.

Процењује се да се 10 милијарди баркодова очита у свету сваки дан, према ГС1, организацији која прати стандарде УПЦ и QР кодова.

Можда сте приметили баркодове и QР кодове на паковањима артикала које добијате поштом, на пример.

Једно паковање може да се очита више пута на његовом путовању од складишта до вас, каже Фирт.

И зато што баркодови омогућавају малопродаји да прати огромне инвентаре производа, то значи да ове компаније могу да воде огромне продавнице са релативно мало особља.

„Не бисте имали све те супер-радње нити било шта слично без баркодова”, каже Фрит.

„Они су изменили физички изглед малопродаје.”

Ерин Темен, менаџерка рачуноводства у фирми за етикетирање Електроник имиџинг материјалс, слаже се са том проценом.

Њена компанија, попут неких других у овој индустрији, производи етикете са баркодовима који раде у практично било ком окружењу.

То подразумева етикете отпорне на хладноћу које неће отпасти са опреме испуњене течним азотом, на пример.

И етикете отпорне на хемикалије које ће сачувати властити баркод чак и ако буду попрскане неким гадним супстанцама у лабораторији.

Њена фирма такође производи додатно рефлективне етикете са баркодовима.

„То повећава удаљеност очитавања”, каже Темен.

То исто тако олакшава ужурбаним радницима да очитају код на удаљености од и до 14 метара, што га чини препознатљивим чак и ако се баркод на артиклу налази високо на полици, рецимо.

Таква разноврсност указује на широк дијапазон контекста у којима се баркодови заправо користе.

Они помажу да се прате понашање и покрети пчела и птица певачица, тагују јаја и ембриони на клиникама за плодност како би се избегле забуне, и стављају на надгробне плоче да би упутили посетиоце на онлајн споменике покојника.

Америчка војска такође користи баркодове да помогне у праћењу присуства и обуке особља.

Један универзитет у Саудијској Арабији такође је тестирао коришћење баркодова за бележење присуства студената на предавањима.

Баркодови су стигли чак и у свемир.

Астронаути на Међународној свемирској станици користе читаче баркодова за идентификацију опреме и механичких делова, иако су сада углавном замењени таговима радио фреквенције (РФИД).

Баркодови се такође користе за бележење уноса хране и пиће код астронаута, баш као и да идентификују узорке њихове крви, пљувачке и мокраће.

На Земљи, могуће је да су баркодови спасили животе.

Болнице користе систем баркодова за праћење узорака крви, лекова и медицинских уређаја као што су вештачки кукови.

Британска Национална здравствена служба (НХС) има програм Сцан4Сафети за промоцију употребе баркодова ради праћења сличних ствари.

Идентификација уз помоћ машина може да помогне особљу да осигура да клиничари дају одговарајуће лекове одговарајућем пацијенту, на пример.

Према извештају о Сцан4Сафети, увођење ове технологије ослободило је око 140.000 сати радног времена особља за негу пацијената која би иначе била утрошена на административне задатке и пописивање инвентара.

Он тврди и да је очитавања баркодова уштедело здравственој служби милионе фунти.

„Разговарам са клиничарима и члановима особља у болницама задуженим за инвентар – они сви пријављују велику корист од њих”, каже Валентина Лихтнер, виша предавачица дигиталног здравља и доношења одлука у Пословној школи Универзитета у Лидсу.

Она тренутно истражује утицај система праћења баркодова на здравствена окружења.

А у свету у ком су баркодови практично свуда, могуће је правити занимљиве игре и искуства око њих.

Један од најинвентивнијих примера био је Скенерз, ручна видео игра из раних 2000-тих која је имала читач баркодова интегрисан у уређај.

Од играча се тражило да очитају насумичне баркодове на намирницама, на пример, све док не пронађу код који покреће „хватање” ванземаљског чудовишта у игри - нешто што подсећа на игру са Покемонима.

Друге игре, међу којима је јапанска Баркод батлер, такође су се ослањале на навођење играча на очитавање баркодова у склопу „забаве”.

Ништа од овога не би било могуће без Вудлендових линија у песку и рада Мекинроа и његовог ИБМ тима.

Тренутно је у току иницијатива звана Санрајз 2027 да се малопродајни објекти наведу да усвоје кодове у стилу QР-а, у замену за старији дизајн заснован на вертикалним линијама.

То би им омогућило да енкодирају више информација, као што је рок трајања на паковањима хране или инструкције како користити одређене производе за чишћење.

Али Фрит каже да мисли да је врло вероватно да ће традиционални баркод остати са нама још дуго времена.

То је варљиво проста технологија која је, каже он, утицала на небројено много индустрија.

А опет, упркос томе што се налазе свуда, већина људи их ни не примећује.

„Највећа потврда њиховог успеха”, каже Фрит, „јесте то да никад ни не размишљамо о њима.”

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Технолошки сектор туге: Човек који је преминулог оца претворио у четбота
• „Технолошке компаније су зла чудовишта&qуот;: Тужба стотине породица
• Будућност је стигла: Да ли бисте волели да имате електронски нос

(ББЦ Невс, 10.20.2025)