Четири велике пљачке музеја у Србији

Некада ни најозбиљнији безбедносни систем не може да спречи лопове у намери да однесу вредне предмете.

Тако је маскирана банда за седам минута однела осам крунских драгуља и комада накита из Лувра, једног од најпосећенијих музеја на свету у Паризу 19. октобра 2025.

ОВДЕ погледајте графички приказ велике пљачке Лувра која је запрепастила Француску.

„Ако су били изложени оригинали, питање је зашто јесу, јер се тако вредан накит углавном чува у трезорима или специјалним коморама, а код нас је то трезор Народне банке.

„Углавном се излажу копије накита, јер их је најлакше направити&qуот;, говори Дијана Васиљевић, историчарка уметности за ББЦ на српском.

Последњих четврт века из музеја широм Србије украдено је на десетине уметничких слика и цртежа, златни сатови и накит владајућих династија.

Ретко који предмет је пронађен и враћен.

„Слике је теже изнети, али све зависи какав је систем надзора и колико дела вреде на црном тржишту.

„Грчка има најбољи закон о заштити артефаката, мада и наши музеји сада већ озбиљно раде на обезбеђивању и чувању колекција&qуот;, указује историчарка уметности.

Стручњаци су за ББЦ рекли да се вредан накит, попут украденог у Лувру, врло брзо расточи у комаде, како би их лопови лакше продали.

Стога верују да драго камење и накит из Лувра можда никада неће ни бити пронађени, док је са вредним сликама ствар другачија јер се много теже продају на црном тржишту, те стога и нису главна мета пљачкаша.

Ово су четири највеће пљачке последњих четврт века у Србији.

• Пљачка у Лувру: За седам минута украли накит 'непроцењиве' вредности
• Украдени драгуљи у Лувру, круна испуштена током бекства и озбиљна питања о безбедности
• Може ли Француска да поврати непроцењиве крунске драгуље или је већ касно

Музеј примењене уметности: И даље без епилога

О једној од највећих сазнало се тек две године касније.

Музеј примењених уметности у Београду опљачкан је у лето 2019. - када је однет 41 предмет.

Нестао је златни накит из 19. и прве половине 20. века.

Вредност украдених добара процењена је на око 300.000 евра, писало је у медијима тек 2021.

Међу украденим предметима била је и наруквица са цветом од плавог полудрагог камења, израђена у Минхену 1887, а за коју се претпоставља да је припадала династији Обреновића.

Само један предмет је враћен, а за осталима се још трага у шта је укључен и Интерпол, кажу из Музеја за ББЦ на српском.

Осумњичен је ноћни чувар, а полиција је потом и поднела кривичну пријаву против њега.

Наводно „кључ од депоа са тако важним предметима стајао је у обичној фиоци у писаћем столу&qуот;, изјавила је Маја Гојковић, тадашња министарка културе.

Музеј је раскинуо уговор са фирмом која је пружала физичко обезбеђење зграде, ангажована је друга компанија и успостављене су нове мере безбености кроз четири прста заштите, наводе из ове институције у писном одговору.

После ове пљачке, Министарство културе је затражило од музеја и галерија широм Србије да доставе о информацијама о свим украденим експонатима.

Из министарства нису одговорили на питања ББЦ новинарке колико је тачно културних предмета нестало нити колика је њихова вредност.

У Музеју примењене уметности (МПУ) у строгом центру Београда, основаном 1950, чува се око 45.000 предмета.

Најстарији датира још из 4. века пре нове ере и део је нумизматичке збирке (новац старе Грчке).

Музеј Југославије: Личне ствари Јосипа Броза Тита

Пре 20 година, у Београду је опљачкан и Музеј Југославије.

Колекцију ове културне установе чине фондови некадашњих Музеја револуције народа и народности Југославије, Музеја 25. мај и Меморијалног центра „Јосип Броз Тито&qуот;.

Била је то највећа крађа, каже Радован Цукић из ове установе.

Двоје непознатих, наоружаних људи су, однели су 21 часовник - ручни и камински.

Припадали су Титу, доживотном председнику Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ), а били су део изложбе Покретна слика вечности.

Случај је пријављен београдској полицији.

Управа криминалистичке полиције (УКП) поднела је и кривичну пријаву против непознатог извршиоца за кривично дело разбојништва, наводи Цукић у писаном одговору за ББЦ на српском.

Годинама касније, Гојковић, министарка културе, изјавила је да је „окривљени признао кривично дело тешке крађе и да је правоснажно осуђен&qуот;.

Реч је о раднику обезбеђења, а фирма преко које је био запослен уплатила је више од 3,2 милиона динара Управи за трезор Министарства финансија.

Сви украдени предмети су у Интерполовој бази несталих уметнина, али ниједан још није враћен Музеју Југославије, каже Цукић.

Из београдске полиције су 2020. Музеј обавестили да је један од сатова понуђен на аукцији у Хонгконгу.

Тада су достављени сви докази о власништву како би аукција била стопирана, али до данас ни овај предмет није враћен музеју.

„Материјална вредност украдених предмета је изузетно велика јер су углавном златни сатови реномираних произвођача.

„Историјска вредност је вероватно још и већа, јер су припадали Титу, а неке од њих добио је на поклон од светских државника, попут вијетнамског лидера Хо Ши Мина и некадашњег председника Финске Урха Кеконена&qуот;, додаје Цукић.

Матица српска: Нема више Саве Шумановић

Међу нерешеним случајевима је и крађа два цртежа сликара Саве Шумановића из сталне поставке у Галерији Матице српске у Новом Саду 2003.

Реч је о музеју основаном још 1847. године у оквиру Матице српске, најстарије националне установе културе.

Ова пљачка је подстакла Галерију да побољша систем обезбеђења, изјавила је 2021. Тијана Палковљевић Бугарски, управница установе.

„Увели смо алармни систем и видео надзор, а уз то имамо и службу заштите која је у објекту 24 сата&qуот;, рекла је Палковљевић Бугарски.

У овој галерији се чувају уметничка дела настала између 16. и 21. века.

Да ли су предмети у међувремену враћени из ове установе нису одговорили ББЦ-ју на српском.

Народни музеј Аранђеловац: Слике Паје Јовановића

Током 2001. опљачкан је и Народни музеј у Аранђеловцу, у централној Србији.

Од 47 изложених дела чувеног сликара Паје Јовановића, украдено је 15, а њихова вредност процењена је на око 380.000 тадашњих немачких марака (данас би то било отприлике 190.000 евра).

Тог дана је у музеју била и Панчевка Наташа Антић, по очевој препоруци.

„Било нам је лепо и сећам се да сам са пријатељима коментарисала да нам се допало&qуот;, присећа се Антић готово четврт века касније за ББЦ на српском.

Није могла ни да претпостави да ће неколико дана касније бити у полицијској станици на информативном разговору.

Неколико дана касније деда јој је поменуо да су опљачкали музеј, уз опаску: „Добро је што сте слике ипак видели&qуот;.

Када су је тражили инспектори у цивилу, деда се нашалио:

„'Да није због слика Паје Јовановића?'.

Испоставиће се да није била шала.

„Сви смо прошли информативни разговор, морали смо да сетимо сваког детаља&qуот;, препричава Антић.

Погледајте како изгледа када фотографи оживе „Сеобу Срба&qуот; и друга дела Паје Јовановића

Непуне три године касније, полиција је пронашла свих 15 украдених слика у околини Аранђеловца.

У време крађе музеј је чувао само ненаоружани портир којег су лопови претукли и везали.

Музеј је у међувремену појачао систем заштите, уградио алармни систем и видео, а вредне експонате сада чува професионално обезбеђење.

• 'Неочекивано': Остаци дрвених утврђења из бронзаног доба на југу Србије
• Шта су археолози нашли у Србији у 2023: Римски водовод, славолук и магични тинтинабулум
• Мистерије Винчанске културе - шта све мучи научнике

Али не пљачкају се само музеји и галерије.

„Можда немамо толико вредних слика, али имамо наше артефакте важне за културно наслеђе, који се и даље краду, не само по музејима, већ по археолошким налазиштима којима је Србија изузетно богата&qуот;, указује Васиљевић за ББЦ.

Међу тим локалитетима и даље има оних који се истражују те су погодно тло за крађу, због потенцијалних вредних предмета, пре свега злата које се крије дубоко у земљи, додаје Васиљевић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Колико је лако украсти предмете из музеја
• Украдена Пикасова слика пронађена у Атини после девет година
• Крај трогодишње потраге: Украдена слика Ван Гога донета на кућни праг холандског детектива
• Вредна слика коју је украо нациста пронађена у Аргентини после 80 година
• Највеће пљачке у Србији - у 100 и 300 речи
• Печат Стефана Немање: Историјски музеј за 12.000 евра откупио део културно-историјске баштине Србије

(ББЦ Невс, 10.22.2025)