'Годинама смо се плашиле само људи': Зашто је Рускиња живела у индијској пећини са малим ћеркама

Плавокосо босоного дете примећено је како лута шумом близу Гокарне, популарног туристичког града у Индији са више од 25.000 становника.

Ова област је омиљена међу ходочасницима због њених светих локалитета.

Кад су локални полицајци истражили случај, открили су нешто неочекивано: Рускињу по имену Нина Кутина и њене две мале ћерке, са пет и шест година, како живе у пећини, окружене рукотворинама и природом.

„Никад пре нисмо живеле у пећини&qуот;, каже 40-годишња Кутина у интервјуу за ББЦ.

Како је онда завршила тамо?

Кутина каже да су она и њене ћерке живеле у пећини девет месеци.

У то време је њен син, Лучезар, живео са пријатељем у Арамболу, неколико сати даље у суседној држави и тамо похађао школу.

Ово место се налазило у шуми, али довољно близу Гокарне да могу да купују воће, испричала је Кутина.

Нису јеле месо.

Њене ћерке су вегетаријанке од рођења и, захваљујући њиховом природном стилу живота, никад се нису разболеле, рекла је она за ББЦ.

„Много људи иде тамо на ходочашћа. То је једно веома занимљиво место“, рекла је она.

„Дошле смо да истражујемо. Волимо природу и живеле смо на разним местима широм света - у шумама, џунглама.

„Живот у пећини је био сасвим ново искуство за нас.“

Кутина је за ББЦ рекла и да је желела да живи у пећини да би могла да тугује за њеним најстаријим сином Дмитријем, који је погинуо у саобраћајној несрећи у Гои у септембру 2024. године, описујући тај период као време „дубоке жалости&qуот;.

Направила је кревете од дасака, прекрила земљу простиркама и украсила пећину породичним рукотворинама.

Полицајци који су их пронашли признали су да је породица „деловала као да им је пријатно&qуот; у пећини, али су покушали да убеде Кутину да је живот у шуми са децом небезбедан због змија, дивљих животиња и клизишта током кишне сезоне.

„Ниједна змија нам никад није наудила. Ниједна животиња нас није напала.

„Годинама смо се плашиле само људи&qуот;, касније је она написала на њеном каналу на Телеграму.

Али полиција каже да су имиграциони папири Нине Кутине истекли и породица је била смештена у мигрантски центар.

Кутина је за ББЦ рекла да после смрти њеног сина није имала снаге да се избори са обнављањем обавезних докумената.

У септембру су они враћени у Русију - натраг у свет који је некада познавала.

Кутина каже да је рођена у Лењинграду (данас Санкт Петербург) и да је студирала у сибирском граду Краснојарску око осам година.

Потом је путовала по Русији, а касније живела у Украјини, Тајланду, Малезији, Индонезији, Шри Ланки, Костарици, Непалу и, кончано, у Индији.

Стекла је факултетску диплому, али је радила као унутрашњи декоратер у Москви, а Русију је напустила пре 15 година са Дмитријем, њеним најстаријим сином.

„Нисам желела да живим у једноличним зградама у Москви.

„Желела сам да живим поред мора, да би моја деца могла да трче у песку, да виде света, да би могла да имају занимљивији и здравији живот&qуот;, каже Кутина.

У иностранству је родила Лучезара, а касније и њене две ћерке - Аму и Прему.

За ББЦ је рекла да су они сви били рођени код куће, без медицинске помоћи и описала је њихову породицу као веома блиску.

„Проводим 24 сата дневно са мојом децом.

„Имам факултетску диплому из просвете, уметничку позадину и ја сам музичарка&qуот;, рекла је она.

Кутина је испричала како је много година живела „под отвореним небом, у савршеном складу са природом&qуот;.

На њеном каналу на Телеграму ПецхеРНаИа ЗхизН (у слободном преводу Пећински живот), рекламирала је часове из плетења и рекла да је држала часове из цртања и вајања чак и док су боравиле у притворском центру.

Њен познаник из Индије Василиј Кондрашов описао ју је као „легендарну на неки начин&qуот;, рекавши да је прво живела у џунгли у Гои са децом пре око 10 година.

Кондрашов ју је посетио у џунгли у северној Гои и из прве руке се уверио у њен стил живота.

„Између џиновског корења тропског дрвећа, Нина је направила две собе прекривене тканином - једну дневну собу са олтаром, а другу спаваћу собу“, присетио се он.

„Испод свега, одмах поред дрвета, текао је поток творећи природно језерце.

„Околна област је била довршена глином, са руком направљеним седиштима, јамом за огњиште, есцајгом и дечјим играчкама.

„'Зар се не плашиш змија?', питао сам је. 'Две змије живе близу нашег дома и добро се знамо', одговорила ми је.&qуот;

Кутина је рекла да је од власти тражила да је пусте уз кауцију и да јој дозволе да изнајми дом, али је уместо тога била смештена у женски притворни центар близу Бангалора заједно са њеним ћеркама.

Њен син је био смештен у оближњи азил, што она каже да је било узнемирујуће.

Испричала је за ББЦ да су услови живота у центру били много гори него у пећини.

Кутина је описала услове у центру као мучење.

Она је тврдила да запослени краде храну и њихове личне ствари, а пепео њеног сина, који је био чуван у пећини, био је заплењен и никад јој није враћен.

„Полиција нас наводно штити од дивљих животиња.

„А заправо, сместивши нас у тај центар, изложили су нас огромним бубашвабама које трчкарају по људима ноћу и не могу се избећи&qуот;, рекла је она.

„Они мисле да су спасили децу од глади и хладноће. У пећини сам им кувала укусну храну.

„У центру су гладовале и патиле од недостатка витамина.&qуот;

ББЦ је контактирао власти у Индији ради коментара.

„Оптужбе руске држављанке уважене су са крајњом озбиљношћу.

„Питали смо заменика комесара и помоћника комесара дистрикта Тумакуру (од којих су обојица високи званичници у администрацији у дистриктима) да провере ове наводе и пошаљу нам извештај.

„Ако се покаже да су наводи тачни, брзо ћемо предузети све мере да их исправимо&qуот;, рекао је за ББЦ Хинду П. Маниванан, главни секретар у социјалној служби владе Карнатаке.

Други званичник, говорећи под условом да остане анониман, рекао је за ББЦ да је „прелиминарна истрага показала да су наводи о крађи личних ствари крајње преувеличани.

„Сачекаћемо извештај највиших званичника дистрикта&qуот;, додаје.

Према индијском званичнику који је говорио за ББЦ, Кутина је контактирала руску амбасаду да јој помогне да се врати у Русију.

Али тај процес је одложио Дрор Шломо Голдштајн, израелски бизнисмен који живи у Гои, а који је поднео судски захтев тражећи старатељство над Амом и Премом, тврдећи да је њихов отац и тражећи да оне не буду послате у Русију.

„Последњих година постајало је све теже остати у контакту са девојчицама.

„Чак и кад бих их нашао, деловале су одсутно и говориле би ми да сам их напустио пре рођења. Али ја никад нисам престао да их волим&qуот;, написао је Голдштајн на друштвеним мрежама.

Он је за ББЦ рекао да је тражио заједничко старатељство над децом, али да је суд од њега тражио ДНК анализу, коју он није успео да обезбеди пре него што је њихова мајка отишла са њима.

Кутина је одбила да говори за ББЦ о Голдштајну и рекла да није одржавала никакав контакт са „том особом&qуот;.

Она је за ББЦ рекла да тренутно живи у Москви код родбине.

Кутина не планира да шаље децу у школу, већ да их уместо тога школује код куће.

Ужива у шетњама по шуми са ћеркама, додала је, али да је чврсто решена да оствари зацртану будућност, која подразумева нове документе како би она и њена деца могли да наставе да путују на нова места и у нове авантуре.

Додатно извештавање: Имран Куреши

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Мистерија Рускиње и њених ћерки пронађених у индијској пећини
• Мајка и њене две ћерке, пронађене у пећини у Индији, враћене у Русију
• Под велом мистерије: Како је Американка завршила у индијској шуми прикована за дрво
• Зашто је овај човек постао пустињак са 20 година
• Вук самотњак из Шкотске - „многи би хтели овако да живе, али нико се не усуђује&qуот;
• Последњи преживели: прича о „најусамљенијем човеку на свету“

(ББЦ Невс, 10.22.2025)