Шта за Србију значи предлог Брисела о руском гасу

Гас не мирише, али се његова политика јасно осети, нарочито када Европа одлучи да заврне вентил.

Сама помисао на гас и нафту становницима Србије изазива језу и у летњим данима, углавном због цене, а камоли у периоду кад креће сезона грејања.

Нацртом нове регулативе Европске уније (ЕУ) постепено се забрањује увоз природног гаса из Русије и предвиђа потпуно одрицање до 2028. године, унео је немир у Србији.

Међутим, иако су највиши званичници Србије најаву мера из Брисела оценили као „катастрофалну&qуот;, у тексту документа из Брисела не постоји одредба о изричитој забрани транзита руског гаса из земаља ЕУ ка трећим земљама, у овом случају ка Србији.

„Србија је у веома тешкој и готово безизлазној ситуацији&qуот;, изјавила је министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић после најава из Брисела.

Мрачним прогнозама придружила се Ана Брнабић, председница Скупштине Србије, али и Александар Вучић, председник државе, који је запитао одакле држава да набави гас, ако не из Русије.

„У предлогу нема забране транзита руског гаса, већ већа и строжа контрола.

„Али за Србију је најбитније да смањи његову потрошњу и да улаже у енергетску ефикасност, па да системи за грејање користе отпадну топлоту из електрана, топлотне пумпе, биомасу или неки други обновљиви извор енергије, а не гас&qуот;, каже Александар Ковачевић, стручњак за енергетику, за ББЦ на српском.

Коначан текст нове регулативе биће познат после консултација Европског парламента и Савета ЕУ.

„Тек када буде договорен коначан текст регулативе формално ће се гласати за њу&qуот;, напомиње Пипа Галоп, саветница за енергетску политику за Југоисточну Европу, невладине организације Банкватцх Нетворк, за ББЦ на српском.

Према објављеном предлогу, од 1. јануара 2026. биће пооштрена контрола и уведен ригорозан административни поступак у вези са транзитом руског гаса из земаља ЕУ ка трећим земљама.

„Сваки гас који је, пре него што је увезен из ЕУ, био извезен из Русије, било директно или посредно преко треће земље, требало би да буде обухваћен забраном, осим у случају транзита&qуот;, наводи се у предлогу Регулативе ЕУ.

Да би гас из Русије стигао у Србију биће потребно да се докаже порекло, рута и крајње одредиште сваке пошиљке како неки кубик (1.000 литара) не би завршио у ЕУ.

• Америка увела санкције Нафтној индустрији Србије
• Шта за Србију значи гасна веза са Бугарском
• Зашто Русија продаје Србији гас тако јефтино

'Србија неће остати без руског гаса'

Јелица Путниковић, уредница портала Енергија Балкана, каже за РТС да Србија неће остати без гаса.

„Представница из Брисела је рекла да Србија није обухваћена јер није чланица ЕУ, што значи да ће нама руски гас бити дозвољен.

„Нешто слично је рекла и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен током посете Београду, истичући да Србија неће моћи само да реекспортује гас и продужи транзит гаса према Мађарској&qуот;, указује Путниковић.

Сличног мишљења је и Мартин Владимиров, директор Програма за енергетику и климу Центра за проучавање демократије у Бугарској.

„Не постоје технички или економски ризици по безбедност снабдевања Србије.

„Најрањивија је Република Српска, један од два ентитета у Босни и Херцеговини, јер сав природни гас добија из Србије&qуот;, каже Владимиров за ББЦ на српском.

Регион, међутим, користи веома мало гаса у целини, јер привреда није гасификована и постоје алтернативе, додаје.

• 'Дошао је и тај дан': Трамп одложио сусрет са Путином и увео санкције руским нафтним гигантима
• Санкције НИС-у: Како ће утицати на мене
• Шта се све плати када се купи литар горива у Србији

Шта тачно пише у предлогу Регулативе ЕУ?

У предлогу се јасно прописује како се постепено укида увоз руског природног гаса на тржиште ЕУ.

Циљ је, кажу из Брисела, да до 2028. године земље чланице ЕУ потпуно обуставе коришћење руског гаса, а да до тада припреме планове диверзификације.

Предвиђен је и прелазни период за постојеће уговоре са Русијом.

Купци из ЕУ неће моћи да потписују нове уговоре о увозу руског гаса после 1. јануара 2026., а постојеће ће морати да прекину најкасније до краја 2027. године, пише у предлогу.

Према предлогу, краткорочни уговори о набавци руског гаса, потписани до 17. јуна 2025. могу да се примењују до истог датума следеће године, а дугорочни до 1. јануара 2028.

Колико је Србија зависна од руског гаса?

Укратко, много.

„Србија троши 2,8 до три милиона кубика гаса годишње, од чега индустрија троши 1,3 милиона.

„Све западне инвестиције рачунају на те стабилне и јефтине енергенте. Градови који се греју на гас троше око 650, а домаћинства скоро 300 милиона кубика&qуот;, каже Милош Здравковић, стручњак за енергетику за ББЦ на српском.

Удео гаса из Русије у укупном увозу у Србију у 2024. био је 89 одсто, подаци су Републичког завода за статистику Србије.

У 2025. тај проценат је био мањи.

Има ли Србија алтернативу руском гасу?

Србија има више алтернатива руском гасу, а најпре треба да смањимо потрошњу, каже Ковачевић.

Турско тржиште гаса је велико, има много различитих извора и истим путем може да дође као и руски гас, додаје.

„Ту је и Бугарска, која може да реекспортује све врсте гаса, међу којима и течни природни гас ЛНГ и азербејџански гас у Србију, преко Бугарско-српског гасног интерконектора&qуот;, каже енергетски стручњак Владимиров из Бугарске.

„То је количина од око 1,5 милијарди кубних метара годишње, а ту је и 10 одсто расположивог капацитета на Турском току које Гаспром није резервисао, па се то може понудити српским трговцима&qуот;, додаје Владимиров.

Уз то, каже, Србија има капацитет да увози гас из Мађарске који долази из Западне Европе.

Ковачевић верује да је потрошња Србије мала и неефикасна и да није катаклизма ако нема руског гаса.

Милош Здравковић, стручњак за енергетику, међутим не мисли тако.

„Инфраструктура Србије је таква да нема алтернативу да увезе неки други гас, јер је та трговина најсложенија и најкомпликованија.

„Теоретски имамо један интерконектор који није у руском власништву и преко којег би могли да купимо гас који није руски, а то је између Бугарске и Србије, капацитета 1,8 милијарди кубика“, каже Здравковић.

Међутим, Грци и Бугари још нису проширили капацитет цеви између њих.

Постоји могућност да се ЛНГ купује преко Мађарске и Румуније, али би то било скупље, објашњава Здравковић.

„И за то је предуслов да имамо складишта.

„На крају неће бити питање да ли је гас скупљи из других праваца, него хоће ли га имати за продају&qуот;, каже Здравковић.

Куповина гаса није као одлазак у продавницу, то су количине које се унапред резервишу, објашњава.

Пипа Галоп сматра да зависност од гаса, не само руског, треба смањивати.

„Забрињавајуће је што Србија планира да повећа потрошњу гаса изградњом нове гасне електране у Нишу, граду на југу Србије, у време када треба да смањи потрошњу&qуот;, каже она.

Хвали политику ЕУ, која је, каже, успела да претходних година смањи потрошњу гаса за 18 одсто.

Важно је инвестирати у алтернативе гасу, као што су топлотне пумпе, соларна термална и геотермална енергија, додаје.

• Шта су топлотне пумпе и јесу ли будућност грејања у Србији
• Обновљива енергија у Србији: Много планирано, нешто започето, циљ далеко
• Нуклеарна електрана у Србији: Колико је атомска будућност далеко

Шта је Јужни гасни коридор и куда пролази до Србије?

Јужни гасни коридор (Соутхерн Гас Цорридор, СГЦ) је највећи пројекат гасовода на свету од 2017. године, писао је раније ББЦ на српском.

Краком Трансјадранског гасовода (Транс Адриатиц Пипелине, ТАП), гас са налазишта у Каспијском језеру, пред обалом Азербајџана, преко Грузије, Турске, Грчке из Албаније, Јадранског мора, стизаће до југа Италије.

Један крак, ТАНАП, иде преко преко Грчке, Бугарске и улазиће у Србију, захваљујући новом интерконектору.

Јужни гасни коридор је подржавао и амерички председник Доналд Трамп, јер ће преко њега до потрошача у јужној Европи стизати и амерички гас с терминала у Грчкој, а на њега су прикључени и терминали у Турској.

Изградња Јужног гасног коридора коштала је око 40 милијарди долара.

Изградња интерконектора између Србије и Бугарске почела је у фебруару 2022, а трошкови су премашили 94 милиона евра, речено је листу Данас у Министарству рударства и енергетике.

Гасовод у Србији је дужине 109 километара, укупна дужина двосмерног гасовода кроз обе државе је 170 километара, а пројектован је за капацитет од 1,8 милијарди кубних метара гаса годишње.

Делом је финансиран из српског буџета, делом кроз бесповратну помоћ ЕУ, а Србија је уз то узела кредит од 25 милиона евра од Европске инвестиционе банке.

• Гаспром у Србији - од нафте и гаса, преко спорта, до Гуче и Егзита
• Може ли свет опстати без руске нафте и гаса
• Ко је одговоран за цурење у руском гасоводу ка Европи

Чија су гасна складишта у Србији

Подземно складиште гаса Банатски двор отворено је 2011. године, поставши једно од највећих у Југоисточној Европи.

Гаспром и Србијагас су сувласници предузећа Банатски двор Д.О.О. које управља складиштем.

„Србија је требало још одавно да направи већа складишта, као Мађарска.

„Да смо то урадили сада не бисмо били у проблему, али нисмо јер су нам министри енергетике били од струке&qуот;, каже иронично Здравковић.

Када имате гасна складишта онда имате не само безбедност, већ можете да тргујете њиме.

„Да имамо складишта већа не бисмо имали кризу и не би могла Русија да нас уцењује.

„Србија нема излаз на море и без околних земаља нема алтернативу за гас&qуот;, каже.

Србија је могла да прошири складишта у Банатском двору, независно од Руса или да то направи на неком другом месту, али није, додаје.

„Складиште у Банатском двору је у већинском власништву Нафтне индустрије Србије и практично није српско&qуот;, указује.

НИС је у већински руском власништву, а од октобра 2025. је под америчким санкцијама.

• Ветар као енергетска револуција коју треба пажљиво водити
• Колико кошта уградња соларних панела у Србији и да ли се исплати

Србија без гасног уговора са Русијом

Нови гасни аранжман који је Русија понудила Србији, односно продужетак постојећег само до краја године „веома је разочаравајућа вест&qуот; и „веома, веома лоша порука&qуот;, изјавио је недавно Вучић.

Рекао је да је очекивао потписивање трогодишњег уговора о снабдевању гасом још у мају, тврдећи да је српска страна у преговорима била „више него фер и поштена&qуот;.

„Они желе тиме да нам кажу, 'ако ви будете кренули у национализацију НИС или било шта друго, ми можемо да пресечемо гас 31. децембра'.

„То је за мене веома, веома лоша порука у сваком смислу, не зато што смо ми планирали да национализујемо, јер да јесмо ми и даље не би имали санкције&qуот;, изјавио је Вучић.

Он је у више наврата одбацивао идеје о национализацији НИС-а.

„Дугорочни уговори су најповољнији и то не може да се пореди ни са чим&qуот;, каже Здравковић.

Ипак, уколико дође до потпуног отказивања уговора о транзиту руског гаса, биће веома тешко одржавати снабдевање у Србији, верује Владимиров.

„То је разлог што руски Гаспром оклева да обнови уговор са Србијагасом и дражи су му месечни споразуми&qуот;, додаје он.

Могу ли Европа, али и Србија без руског гаса

Пре рата у Украјини било је незамисливо да ће се Европа одрећи руског гаса, у моменту када је ова земља снабдевала са око 40 одсто тржиште ЕУ, рекао је Раша Којчић, бивши помоћник министра за енергетику и нафту, за Радио телевизију Србије.

Сада је тај удео, било да је реч о течном или природном гасу, од седам до 14 одсто, додао је.

„Европа се окренула другим тржиштима, па природни гас сада стиже из Норвешке, Алжира и Катара&qуот;, каже.

Тврди и да Србија има стабилно снабдевање природним гасом до 31. децембра.

„У овом тренутку пуно је подземно складиште у Банатском двору. Постоје и додатне залихе ускладиштене у Мађарској.

„Улазимо спремно у целу ову ситуацију&qуот;, изјавио је Којчић.

Снимак шведског дневног листа који показује штету насталу експлозијом на Северном току 1

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.23.2025)