Шта се променило у градњи после пада надстрешнице у Новом Саду

„Нема тог мајчиног сина који ће сад нешто потписати, па и да је све чисто&qуот;, пожалио се председник Србије Александар Вучић три дана после после пада надстрешнице у Новом Саду.

Због трагедије на Железничкој станици, у којој је погинуло 16 људи, а једна девојка тешко повређена, ухапшени су високи функционери, али и инжењери који су учествовали у пројекту.

Они су на крају најдуже и остали у притвору, што је инжењерска заједница оштро критиковала тражећи њихово ослобађање.

Стручњаци су сада опрезнији када треба именом и презименом да стану иза грађевинске документације, али и даље постоји притисак да потпишу папире са којима нису сагласни, каже грађевински инжењер Александар Караџић из Новог Сада.

„Кад потпишу, њихова је одговорност.

„Неки имају изграђен ауторитет да напуштају пројекте, а неки немају, па морају да потпишу&qуот;, говори.

Није се само променио однос струке према градњи, већ и шире јавности, сматра архитекткиња Александра Конески из Београда.

Људи су схватили значај поштовања процедура и сада их много пажљивије прате, па је и притисак на власт снажнији, каже.

Као одговор, држава је последњих недеља поједноставила кораке којима се гарантује безбедност објеката, указује.

Законске измене

У недељи пред обележавање годишњице пада надстрешнице, посланици су усвојили измене Закона о планирању и изградњи и лекс специјалиса за међународну изложбу Експо (ЕКСПО).

Тако је омогућено да се објекти изграђени за специјализовану изложбу користе без употребне дозволе.

Министарство грађевинарства образложило је измене „специфичношћу објеката&qуот; који се граде, пре свега изложбених павиљона, као и „потребом обезбеђивања правовремене изградње&qуот;.

Изменама се „не одступа од правила којима се регулишу стабилност, безбедност и сигурност&qуот;, тврде из власти.

Божена Стојић, урбанисткиња из невладине организације Министарство простора, која окупља урбанисте и архитекте, међутим каже да „нико не може да тврди да ће неки објекат бити безбедан или небезбедан&qуот;.

Овим изменама изостаје гаранција јавних институција, Министарства грађевинарства или локалне самоуправе, указује.

У редовним околностима, надлежне државне институције издају употребну дозволу, на основу обимне документације, којом се гарантује безбедност објекта, објашњава.

Усвајањем лекс специјалиса за Експо, објекти не морају да имају употребну дозволу већ могу да се користе на основу извештаја о обављеној техничкој контроли.

„Извештај о техничкој контроли само је један од низа корака за добијање употребне дозволе.

„Њега припрема комисија коју ангажује инвеститор, а не јавна институција, што значи да сада ни одговорност не носи јавна институција&qуот;, додаје.

• Шта је употребна грађевинска дозвола у Србији и чему служи
• Зашто падају плафони јавних објеката у Србији
• Колико ће Србију коштати Национални стадион

Посланици су усвојили и више измена Закона о планирању и изградњи, међу којима је и могућност да путеви буду пуштени у пробни рад - без употребне дозволе.

Дешавало се да изграђене саобраћајнице не могу да се користе јер су остали нерешени имовинско-правни односи над парцелама којима пролазе или зато што нису завршени приступни путеви, објаснили су представници Министарства ове измене.

Пуштање у пробни рад не значи да се на било који начин одступа од безбедносних услова за коришћење саобраћајнице, тврде.

За Божену Стојић све су ово начини да се одступи од прописа.

„Контрола се сужава и повлачи се да би се изградња убрзала и олакшала&qуот;, додаје.

Инспекцијске контроле

Док су измене прописа начин да се озаконе ствари које би иначе биле недозвољене, државне службе које контролишу градњу активније су од пада надстрешнице, указује Александар Ковачевић на позитивну промену.

После 1. новембра 2024. године, новосадска инспекција је прегледала стотине јавних објеката.

Утврђено је да 83 објекта имају недостатке, а да 89 немају употребну дозволу, подаци су градске управе достављени ББЦ на српском.

Прво су прегледане школе, и за неке је донето решење о забрани коришћења, али само одређених делова, и дат је налог за прибављање употребне дозволе.

Поред делова школа, забрањено је коришћење и делова фудбалског стадиона Карађорђе и Соколског дома.

„Инспекција је изрекла велики број безбедносних мера.

„Много су чешће на терену, а оно за шта се раније гледало кроз прсте, сада се строго контролише&qуот;, каже Александар Караџић.

Преглед јавних објеката организован је и у другим градовима Србије.

Грађевинска инспекција утврдила је да је у Нишу небезбедно 49 објеката, а у Крагујевцу 36, пренела је Радио телевизија Србије у фебруару 2025.

Међу њима су школе, вртићи, зграде општина, мостови.

Инспекција је била активна и у Београду, где је између осталог затворен део наткривеног пролаза Безистан у центру града због небезбедности по пролазнике.

Из београдске инспекције нису одговорили на питања ББЦ-ја на српском о објектима који су контролисани.

• Некадашња главна Железничка станица у Београду: Од светске даме до напуштене старице
• Вуков споменик некад и сад: Велелепна београдска железничка станица као „млада госпођица у ритама&qуот;
• Од порушеног Генералштаба до могућег Трамповог хотела уз низ контроверзи

Учешће јавности и струке

Локацијски услови, идејни пројекат, грађевинска и употребна дозвола - неки су од појмова који су до пада надстрешнице у Новом Саду остајали у оквирима разговора инжењера.

Од 1. новембра 2024. и постепеног откривања пропуста у реконструкцији Железничке станице, људи који немају везе са грађевином почели су да уче шта значе.

Јавност се све више укључује и видели смо да притисак може да буде делотворан, говори Александра Конески.

Министарство простора од оснивања пре десет година ради са локалним заједницама, и Божена Стојић говори да од несреће у Новом Саду јасно уочава промену.

„Људи нам се обраћају и са питањима о урбанистичким плановима за њихово насеље, што показује да не желе само да реагују на неки проблем него да сазнају шта се планира у будућности како би заузели заједнички став&qуот;, објашњава.

И стручњаци се више удружују да би указали на неки проблем, што се најбоље видело на захтевима за очување Генералштаба и Београдског сајма, додаје.

Погледајте видео: Студентски „Протест за Генералштаб&qуот; - сећање на НАТО бомбардовање и борба за споменик културе

Иако је било и ширих захтева, под крилатицом да се 'политика не меша у струку', за сада још нема јасно формулисаних и јединствених предлога.

„Веома је тешко у нашим околностима да се 'политика не меша у струку'.

„Сличне захтеве смо чули у вези са образовањем, али је садашњи режим политику убацио у све поре нашег живота. Грађевина је само један од области&qуот;, говори Александар Караџић.

Инжењерска комора Србије формирала је радну групу која би требало да сарађује са Министарством грађевинарства на изради новог Закона о планирању о изградњи.

Ова струковна група није учествовала у последњим изменама закона.

ББЦ на српском није успео да добије саговорника из коморе.

„Однос струке и даље није какав би требало да буде, али промене постоје.

„Доласком млађих генерације и нових стручњака у будућности ће бити још већи притисак, јер они могу да оставе по страни личне размирице и уједине се око заједничког циља&qуот;, верује архитекткиња Конески.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Неформална анкетна комисија: Спорне тачке око изградње комплекса ЕКСПО
• Каква је судбина железничке станице у Новом Саду после трагедије
• О надстрешници и каменолому: Може ли корупција да убија и како
• Нове или запечаћене судбине грађевина порушених у НАТО бомбардовању
• Генералштаб: За тужилаштво фалсификат, за Вучића не
• Београдски сајам: „Инжењерско чудо&qуот; које је променило грађевинарство и архитектуру

(ББЦ Невс, 10.30.2025)