Gardijan: Posle godinu dana protesta, studenti u Srbiji podeljeni oko daljih koraka

Posle godinu dana protesta zbog smrtonosnog pada nadstrešnice u Novom Sadu, studenti u Srbiji nisu uvek jedinstveni oko daljih koraka koje njihov pokret treba da preduzme, piše britanski Gardijan.

List navodi da je gnev studenata prvobitno delovao kao urlik zbog političkog sistema koji su smatrali korumpiranim, represivnim i krivim za loše urađene radove na renoviranju železničke stanice u Novom Sadu, ali da poslednjih meseci sve veći broj studenata poziva na vanredne parlamentarne izbore radi stvaranja nove političke klase.

U subotu, tačno godinu dana od katastrofe, desetine hiljada ljudi okupiće se u Novom Sadu na demonstracijama kako bi poručili autoritarnom predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da su tu i da ne idu nikuda, navodi list i dodaje da je studentski pokret probudio duh generacije koja je nekada bila ubeđena da je politika besmislena i privukao veliki deo srpskog društva.

Međutim, njihova dilema je jasna: uprkos redovnim protestima, Vučić je i dalje na funkciji i demonstrante predstavlja kao "kukavice i jadnike", dok predvodi državni aparat koji u najvećoj meri kontroliše njegova stranka. U takvim okolnostima, studenti razmatraju kuda dalje i ne slažu se uvek jedni sa drugima, piše u tekstu koji potpisuje Ana Milosavljević.

Prošlog decembra, kada su se prvi put okupili na demokratskim plenumima kako bi raspravljali o taktikama i strategiji, jedinstvo je izgrađeno oko zajedničkog odbijanja angažovanja sa etabliranim političkim institucijama. Taj princip je nekada bio izvor snage, ali je sada postao izražena linija razdora, navodi se.

Podele su, dodaje se, bile posebno vidljive prošle nedelje, kada je Evropski parlament usvojio rezoluciju, koja se smtra najoštrijom kritikom Vučićeve vlade do sada. Dok su neki pozdravili to izražavanje podrške, studenti u blokadi na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu objavili su da se protive "očiglednim pokušajima kooptiranja studentskog pokreta".

Još jedno žarište unutar pokreta je zahtev za raspisivanje vanrednih izbora, navodi se i dodaje da su oni koji promovišu tu ideju počeli da grade izbornu listu, za koju tvrde da privlači ljude izvan ukorenjenog partijskog sistema zemlje.

Veliki deo srpskog društva, kako se navodi, podržava taj zahtev i poziva sve opozicione stranke da ne izađu na izbore kako bi pružile podršku kandidatima studenata.

Branislav Manojlović, radnik Elektroprivrede Srbije (EPS), podržava zahtev za izborima i ukazuje da sistem "treba resetovati, nezavisno od političkih stranaka", piše u tekstu.

"A to resetovanje može da se dogodi jedino uz pomoć studentske izborne liste, koja neće biti vođena stranačkim interesima, već principima pravde, solidarnosti i empatije", rekao je Manojlović.

Neki studenti, međutim, upozoravaju da se ulaskom u izbornu arenu rizikuje razvodnjavanje originalnih ideala pokreta. Siniša Cvetić, koji se pridružio blokadama na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti, kaže da je zahtev za raspisivanje izbora došao prerano, navodi londonski list.

Poslednjih meseci vlasti su privele desetine studenata i drugih demonstranata, pokušavajući da slome otpor. Policija je optužena za brutalnost prema demonstrantima, uključujući prebijanja i proizvoljna pritvaranja. Predstavnici vlasti poriču te optužbe, piše Gardijan.

"Studenti su bili iscrpljeni, budući da se suočavaju sa stalnim medijskim manipulacijama, represijom i pokušajima infiltracije (u njihove redove). Poziv za raspisivanje izbora nametnut je kao 'neizbežan sledeći korak', ali je suštinski značio povratak upravo onom sistemu koji su (studenti) prvobitno odbacili", rekao je Cvetić.

Umesto toga, fokus je trebalo da bude na "razvoju struktura direktne demokratije i povezivanju sa drugim sektorima društva, kao što su radnici i poljoprivrednici", naveo je Cvetić.

Drugi su negde na sredini. Sociolog Ivica Mladenović, član uredništva britanskog časopisa posvećenog savremenoj Centralnoj i Istočnoj Evropi, misli da su izbori neophodni, ali da imaju ograničen potencijal, piše u tekstu.

"U kontekstu gde su institucije zarobljene, izbori postaju prostor u kojem se monopol moći bar simbolički dovodi u pitanje. Ipak, taj izazov ima smisla jedino ako je povezan sa borbom za transformaciju društvene strukture putem borbe za autonomne sindikate, besplatno obrazovanje i nezavisne medije. Ako se borba za izbore pretvori isključivo u borbu za promenu vlasti, izgubiće emancipatorski potencijal", kazao je Mladenović.

Vučić se odupire pozivima da raspiše vanredne izbore, dok proteste opisuje kao koordinisanu kampanju usmerenu na destabilizaciju Srbije i optužuje zapadne vlade za mešanje u njena unutrašnja pitanja, ali za to ne nudi dokaze. Demonstranti obećavaju da neće odustati, dodaje Gardijan.

(Beta, 01.11.2025)