Пицула: Одлагање решења непроглашеног ванредног стања у Србији може да доведе до трагедије

Одлагање политичког решења "непроглашеног ванредног стања у Србији" може да доведе целу земљу у ризик од неких озбиљнијих сукоба, који могу завршити још једном трагедијом, изјавио је известилац Европског парламента Тонино Пицула.

Коментаришући извештај Европске комисије о напретку земаља кандидаткиња, у разговору за Н1 Загреб, рекао је да очекује да та европска институција "овај пут скине рукавице или барем једну рукавицу када говори о Србији, што није био случај протеклих година".

Истакао је да "ако Александар Вучић не жели или нема капацитете да реализује преко потребне реформе, он има способност да по свом нахођењу производи кризе у неким другим деловима Западног Балкана".

Пицула је констатовао да је Европска комисија та која итекако одлучује о квалитету самих преговора са Србијом, па и на пут Србије према Европској унији.

Оценио је да протести у Србији неће тако лако престати јер је ситуација у земљи све поларизованија, а демонстранте власт види као угрожавајуће.

"Мени се чини да је ово једна од етапа тог грађанског бунта и свако одлагање неког политичког решења ове кризе, непроглашеног ванредног стања у Србији, можда доводи целу земљу у повећани ризик од неких озбиљнијих сукоба, који напросто могу завршити и са некаквом трагедијом", рекао је Пицула за Н1 Загреб.

Он сматра да до овог тренутка политичког решења нема на видику.

"Студенти су врло јасно артикулисали жељу да се избори распишу што пре, међутим они напросто сами изборе не могу расписати, то зависи од власти. А она оклева као да осећа, пре свега Александар Вучић, да избори овог тренутка нису онај инструмент који му је толико пута раније у задњих 5-6 година помагао заправо да остане на власти", додао је.

На питање да ли се у овом тренутку може веровати у поштене изборе у Србији, ако до њих дође пре времена, Пицула је рекао да у овом тренутку постоји много аргумената за негативан одговор.

"У Србији је у овом тренутку и даље потпуна доминација странке на власти, односно једног човека коме сигурно није у интересу да испуни оно што од њега очекују, најприје грађани Србије, али онда и међународна заједница, поготово Европска унија, чији део декларативно Србија жели да буде", навео је.

(Бета, 03.11.2025)