Ustavni sud odbio Dodikovu apelaciju, potvrdio presudu Suda BiH i odluku CIK-a da mu oduzme mandat
Ustavni sud Bosne i Hercegovine (BIH) odbio je apelaciju bivšeg predsednika Republike Srpske (RS) Milorada Dodika i potvrdio pravosnažnu presudu Suda BiH, kojom je osuđen zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika u BiH, objavljeno je na zvaničnom sajtu Ustavnog suda BiH.
Na današnjoj sednici Ustavni sud BiH odlučivao o meritumu žalbe Dodikove odbrane na pravosnažnu presudu Suda BiH, kojom je Dodik osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane obavljanja javne funkcije.
Ustavni sud je potvrdio i odluku Centralne izborne komisije BiH (CIK) da Dodiku oduzme mandat predsednika Republike Srpske po osnovu pravosnažne sudske odluke.
Ustavni sud je Dodikovu apelaciju protiv presude Suda BiH odbio kao neosnovanu, dok je njegovu apelaciju protiv odluke CIK-a odbacio kao nedopuštenu.
"U konkretnom slučaju CIK je po službenoj dužnosti proveo postupak utvrđivanja prestanka apelantovog mandata predsednika RS. Taj postupak je proveden u skladu s relevantnim odredbama Izbornog zakona BiH, nakon što doneta drugostepena presuda Suda BiH, odnosno pošto je osuđujuća presuda protiv apelanta postala pravosnažna", navodi se u obrazloženju odluke Ustavnog suda BiH.
Navode iz Dodikove apelacije Ustavni sud je nazvao "inkompatibilnim s Ustavom BiH i Evropskom konvencijom".
U vezi sa navodima iz Dodikove apelacije da visoki predstavnik u BiH nema ovlaštenja da donosi zakone, uključujući i izmene Krivičnog zakona BiH, na osnovu kojih je Dodik presuđen, Ustavni sud je konstatovao da je već ranije u više svojih odluka izrazio svoj stav da ovlašćenja visokog predstavnika proizlaze iz Aneksa 10 Dejtonskog sporazuma, relevantnih rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) i Bonske deklaracije, čija ovlaštenja, kako su istakli, nisu podložna kontroli Ustavnog suda BiH.
"Ustavni sud je utvrdio da su neosnovani apelantovi navodi koji su se ticali osporavanja pravnog statusa visokog predstavnika i njegovih ovlaštenja u kontekstu propisivanja krivičnog dela iz Krivičnog zakona BiH, za koje je apelant proglašen krivim", navodi se u obrazloženju odluke.
Prema mišljenju Ustavnog suda, o tome su se detaljno izjasnili redovni sudovi, što je bila i okosnica celokupnog krivičnog postupka.
Isto tako, navodi se, suprotno Dodikovim tvrdnjama, Ustavni sud smatra i da je krivično delo za koje je on osuđen bilo na snazi u vreme kada je Dodik potpisao ukaze o proglašenju spornih zakona.
Ustavni sud je odbacio i Dodikove navode da dvoje sudija u postupku protiv njega nisu bile nezavisne i nepristrasne, zbog čega je ranije tražio njihovo izuzimanje.
"Ustavni sud je utvrdio da u konkretnom slučaju nije došlo do kršenja apelantovog prava na nezavisan i nepristrasan sud", ističe se u obrazloženju odluke.
Odlukom Ustavnog suda stavljena je tačka na sve pravne mogućnosti kojima bi Dodik osporio osuđujuću presudu Suda Bih, ali i odluku CIK-a da mu oduzme mandat predsednika RS i raspiše prevremene predsedničke izbore u tom entitetu BiH za 23. novembar.
(Beta, 04.11.2025)
