Има ли лека за 'Апотеку Београд'

Хладан мермерни под у централном градском локалу, и тек по која штедљива сијалица обасјава савршено изрезбарене дрвене пултове и полице.

На њима су понегде распоређене кутије лекова.

Кроз одшкринута улазна стаклена врата до уличног шеталишта једва допире мирис чајева, пеницилина и слаткастих витамина.

Апотекарска установа Београд сада мирише на пропаст.

Тамо где су се некад водили разговори са пацијентима о терапијама, сада се све гласније прича о дуговима и отказима.

Вишегодишњи проблеми у неравноправној утакмици са приватним апотекама, као и лоше управљање довели су дотле да тренутно нема новца ни за исплату зарада, ни набавку лекова.

„Више немамо услове да достојанствено обављамо посао за који смо се школовали.

„Немамо лекове које издајемо на рецепт.

„Блокирани су нам рачуни и неизвесно је када ћемо моћи да набавимо лекове и медицинска средства због дугова“, каже Јелена Боро, фармацеуткиња запослена у Апотекарској установи Београд, за ББЦ на српском.

Због деценијског занемаривања проблема у апотекарском сектору, запослени су у више наврата протестовали, а последњи пут су обуставили рад на један дан и изашли на улицу 30. октобра.

Запослени Апотеке Београд саопштили су 4. новембра да очекују да ће их председник скупштине Београда Никола Никодијевић до краја недеље примити на разговор о налажењу решења за проблеме са којима су суочени.

Кажу да су онемогућени да обављају основни посао установе - издавање лекова и медицинских средстава на рецепт - због нередовног снабдевања основним лековима и медицинским средствима, попут инсулина, антибиотика, цитостатика, аналгетика, саопштили су.

Запослени наводе да је Град Београд као оснивач предузео је мере за реструктурирање у априлу, али да су оне биле „закаснеле и недовољне“ за решавање нагомиланих проблема.

О ситуацији у којој је установа „Апотека Београд&qуот; говорио је и градоначелник Александар Шапић.

„Апотеке Београд су годинама у проблему, субвенционишу се директно из градског буџета.

„Пре годину дана сам предложио да се, као у Новом Саду, уђе у концесију или приватизацију, али су сви моји предлози одбијени“, казао је Шапић на недавно одржаној конференцији за новинаре.

Апотеке Београд имају у свом власништву само седам или осам објеката, а сви остали простори у којима послују узети у закуп, додао је.

„Лаж је да се та фирма уништава како би се у њеним просторијама отвориле коцкарнице&qуот;, тврди.

Јелена Боро, међутим, каже да су они здравствени радници, не бирају директора и самим тим не могу ништа да прихвате, нити да одбију.

„Град поставља управни одбор и директора и немамо никакав утицај на пословање апотека.

„Ко их поставља, треба и да контролише њихов рад. 'Апотеке Београд' дуго показују пад пословања, сигурно последњих 15 година“, каже Боро и наглашава да им плата касни пола године.

Верује и да је пропадање могло да се заустави раније, али да то нико није хтео, па ни Град као њихов оснивач.

„То је окоштали систем из бившег времена и много има нерационалног трошења.

„Велики број апотека није могао рентабилно да послује.

„Заостали су и требало је да се реорганизују на време, али је то више политичка, него економска прича“, каже Драгован Милићевић, економиста за ББЦ на српском.

На питања о ситуацији и стању у „Апотеци Београд&qуот;, ББЦ на српском није добио одговоре од Министарства здравља, Републичког фонда за здравствено осигурање, али ни од Града Београда.

Како је дошло до пропасти?

Запослени у „Апотеци Београд&qуот; уверени су да је пропаст почела 2012. године, када је држава увела централизован систем јавних набавки за куповину лекова на рецепт.

Док приватне апотеке имају могућност да слободно бирају добављаче на тржишту и уговарају услове куповине и одлагање плаћања, за Апотеку Београд то ради Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО).

„Али РФЗО тај посао не обавља за приватне апотеке које исто издају лекове на рецепт.

„Тиме нам је онемогућено да правимо преговоре са добављачима, да тражимо повољније услове и постали смо неравноправни у тржишној борби“, каже Боро.

Следећи корак ка пропасти, додаје, јесте то што није усвојен Закон о апотекарској делатности.

„Овим законом би се регулисале битне ствари на тржишту лекова, између осталих и минимално растојање између апотека које могу да се отворе.

„У Београду оне постоје једна до друге и то нема нигде“, каже Боро.

На тај начин, наглашава, долази до ширења и експанзије апотека, што доводи до гушења тржишта.

„Гасе се мале приватне апотеке, државне више нису конкурентне са ценама лекова, једино услугом коју пружмо“, каже она.

У Апотеци Београд у свакој смени дежура један магистар фармације, што је по закону, а то не поштују све приватне апотеке, додаје.

Апотека у власништву државе у Београду је било око 112 до пре годину и по дана, а данас их је 59, подаци су синдиката „Опстанак&qуот;.

Шта ако се угасе државне апотеке?

У том случају, остаће само приватне и држава би могла да изгуби контролу над снабдевеношћу лековима, објашњава Боро.

„Остаће само приватне апотеке које ће се такмичити међусобно, док не формирају монопол на тржишту.

„Тада ће наплатити за све ове попусте које сада дају, јер неће имати конкуренцију“, упозорава Боро.

Без државних апотека остали су и други већи градови у Србији, из истих или сличних разлога, додаје.

Шта кажу надлежни, а шта тражи синдикат

Град Београд ће у сарадњи са Владом Србије покушати да што пре реши проблем пословања и плата у установи „Апотеке Београд“, рекао је у септембру Никола Никодијевић, председник Скупштине Града Београда.

„'Апотекама Београд' је неколико пута уплаћивана једнократна помоћ, неколико стотина милиона динара, али ни то није било довољно, они су у проблему.

„Покушаћемо што пре да решимо проблем, а да не угрозимо систем снабдевања лековима у Београду, као и да решимо материјални статус запослених, они морају да приме плату“, казао је.

То се, међутим, још није догодило, па су запослени недавно одржали једнодневни штрајк испред Скупштине Града.

Чланови синдиката „Опстанак&qуот; недавно су изнели податак да је више од 200 радника напустило Апотеке Београд, а да ће их још 50 отићи јер не могу да издрже без плате.

Запослених је раније било 1.200, пре годину и по дана до 800, а 2025. око 500, каже Драган Поповић из синдиката.

Синдикат тражи да се управљачка права пренесу са града на републички ниво.

„Ако Град није у могућности да преузме одговорност као оснивач здравствене установе, Закон о здравственој заштити упућује на локалну самоуправу да обавести надлежног министра здравља и пребаци оснивачка права на Републику Србију“, наводи се у допису који је синдикат послао градоначелнику.

Шта каже Фармацеутска комора Србије?

Фармацеутска комора Србије послала је градоначелнику Београда допис у којем указују колико је важно да јавне апотеке остану у власништву града, кажу за ББЦ на српском.

„Закон о здравственој заштити препознаје обавезу локалне самоуправе да обезбеди доступну и економичну фармацеутску заштиту становништву.

„Јавни апотекарски систем има кључну улогу у обезбеђивању једнаког приступа лековима и фармацеутским услугама, нарочито у ситуацијама повећаних потреба или несташице лекова“, истичу у комори.

Уз то, додају, да искуство из других држава региона показује да очување јавних апотека доноси бројне користи за становништво и здравствени систем у целини.

„Наш циљ је да укажемо на важност да фармацеутска заштита остане доступна свом становништву, а не да буде условљена искључиво тржишним принципима.

„Комора нема надлежност да реши финансијске проблеме послодаваца који запошљавају наше чланове“, наводе.

'Ово је наша кућа'

Упркос тешким условима, фармацеуткиње са вишедеценијским искуством, Милина Марић и Вера Поповић, не желе да напусте ову здравствену установу.

„Имамо моралну обавезу да оставимо апотеке младим колегама које долазе са факултета, а све у корист становништву.

„Толико кризних и ванредних ситуација смо пребродили у земљи, морамо да постојимо због овог народа и државе&qуот;, каже Марић, управница Апотеке „Палилула&qуот;.

У овој установи је већ 34 године.

Објашњава да најстручнији фармацеути овде раде, јер Апотека Београд поседује четири галенске лабораторије, за производњу масти, раствора, прашкастих лекова и чајева.

„Никада нисам мислила да ћемо да западнемо у овакву ситуацију.

„Ово је наша кућа и не могу да одем из ње и да је пустим да пропадне&qуот;, каже.

Док то изговара, њена колегиница Вера Поповић објашњава да је дошло тужно време за апотеке и да се много муче да обезбеде сировину и амбалажу за дечије лекове, чије дозе морају да деле, јер не постоје на тржишту.

„Нама не смета приватни сектор, само желимо једнаке услове за рад.

„Код нас долазе пацијенти из целе Србије, јер за сваког посебно правимо поједине прописане лекове&qуот;, поручује Поповић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Зашто и поред толико апотека купујемо лекове на интернету и пијаци
• Има ли довољно лекова у Србији и како цене и навике потрошача утичу на несташице
• Зарада на забрањеним лековима
• Шта значи трансформација јавних предузећа у Србији и да ли је то пут за њихову продају
• Србија лошија по индексу корупције, ове године у рангу с Албанијом, Црна Гора најбоља на Западном Балкану
• Самоуправљање у Југославији некада и у свету данас

(ББЦ Невс, 11.05.2025)