Уставни суд САД не верује да је Трамп имао овлашћење да намеће царине

Кључне судије у конзервативној већини Врховног суда САД данас су деловале скептично према тврдњи председника Доналда Трампа да има овлашћење да уводи царине на увозну робу.

То потенцијално угрожава једну од кључних тачака његовог политичког програма и представља до сада највећу правну пробу његовог другог председничког мандата током којег предузима поступке без преседана.

Републиканска Трампова админстрација покушава да пред Врховним судом одбрани царине које су централни део Трампове економске политике. Нижи судови су већ утврдили да Закон о ванредним овлашћењима на који се Трамп позива, не даје готово неограничено право да установљава и мења намете на увозну робу.

Устав САД каже да Конгрес има право да установљава царине, али Трампова администрација тврди да у ванредним ситуацијама председник има право да сам регулише увоз - и да то укључује царине.

На излагању аргументације, судија Ејми Кони Барет, за коју важи да је конзервативна, поставила је непријатно питање представницима савезне владе: "Да ли је икада постојао други случај у којем је неки правни акт користио такву формулацију да би доделио такво овлашц́ење?".

Судија Нил Горсах, исто конзервативац, питао је представнике владе да ли Трампов став значи да се превише овлашћења Конгреса преноси на предедника.

"Да ли је на Уставу засновано поверавање пореских овлашћења Конгресу - овлашћења да се задира у џеп америчког народа - другачије (од овога са царинама)?" питао је Горсах и додао: "Да ли је икада било другачије откако је основана ова држава?".

Трамп сматра да је случај који је стигао пред Врховни суд, најважнији у историји САД и тврди да би пресуда против њега била - катастрофална за економију.

Они који оспоравају његову правну аргументацију кажу да закон из 1977. године који регулише овлашћења у ванредним ситуацијама, а на који се Трамп позива, чак и не помиње царине, и да ниједан други председник пре њега није користио тај закон да их намеће.

Група малих предузетника истиче да царине гурају њихово пословање ка банкротству.

Предмет који је изнет пред Врховни суд односи се на два царинска пакета. Један је из фебруара, на чијој мети су производи из Канаде, Кине и Мексика. Увео га је Трамп пошто је у земљи завео ванредно стање због кријумчарења дроге. Други пакет садржи "реципрочне царине" које је Трамп у априлу најавио за огромну већину држава света.

Уследила је гомила тужби против Трампове администрације, и од савезних држава са администрацијама опозиционих демократа, и од малих предузетника због увођења царина на све и свашта - од опреме за водоинсталатере до хигијенских уложака за жене.

Нижи судови су оборили многе Трампове уредбе о царинама због илегалног коришћења овлашћења у ванредним ситуацијама. Врховни суд САД би, пак, целу ствар могао видети другачије.

Управо је Трамп у првом председничком мандату (2017-2021) допринео стварању садашње конзервативне већине у Врховном суду пошто су неке судије умрле, а неке отишле у пензију.

Нови састав Врховног судија, са шест конзервативних и троје либералних судија, дао је Трампу низ важних победа у ситуацијама када је прописано да тај суд хитно поступа. Али мало тога од Трампове конзервативне политике најширег ранга је било искушавано пред највишом судском инстанцом САД.

Врховни суд је био скептичан према начину на који је бивши председник, демократа Џозеф Бајден користио своја извршна овлашћења, па је неке од његових уредби обарао, попут оне о опросту студентских кредита у износу од укупно 400 милијарди долара.

Трампови критичари кажу да и Трамп мора имати исти третман - тим пре што његове политике имају много већи економски утицај од Бајденових.

(Бета, 05.11.2025)