Ustavni sud SAD ne veruje da je Tramp imao ovlašćenje da nameće carine

Ključne sudije u konzervativnoj većini Vrhovnog suda SAD danas su delovale skeptično prema tvrdnji predsednika Donalda Trampa da ima ovlašćenje da uvodi carine na uvoznu robu.

To potencijalno ugrožava jednu od ključnih tačaka njegovog političkog programa i predstavlja do sada najveću pravnu probu njegovog drugog predsedničkog mandata tokom kojeg preduzima postupke bez presedana.

Republikanska Trampova adminstracija pokušava da pred Vrhovnim sudom odbrani carine koje su centralni deo Trampove ekonomske politike. Niži sudovi su već utvrdili da Zakon o vanrednim ovlašćenjima na koji se Tramp poziva, ne daje gotovo neograničeno pravo da ustanovljava i menja namete na uvoznu robu.

Ustav SAD kaže da Kongres ima pravo da ustanovljava carine, ali Trampova administracija tvrdi da u vanrednim situacijama predsednik ima pravo da sam reguliše uvoz - i da to uključuje carine.

Na izlaganju argumentacije, sudija Ejmi Koni Baret, za koju važi da je konzervativna, postavila je neprijatno pitanje predstavnicima savezne vlade: "Da li je ikada postojao drugi slučaj u kojem je neki pravni akt koristio takvu formulaciju da bi dodelio takvo ovlašćenje?".

Sudija Nil Gorsah, isto konzervativac, pitao je predstavnike vlade da li Trampov stav znači da se previše ovlašćenja Kongresa prenosi na predednika.

"Da li je na Ustavu zasnovano poveravanje poreskih ovlašćenja Kongresu - ovlašćenja da se zadira u džep američkog naroda - drugačije (od ovoga sa carinama)?" pitao je Gorsah i dodao: "Da li je ikada bilo drugačije otkako je osnovana ova država?".

Tramp smatra da je slučaj koji je stigao pred Vrhovni sud, najvažniji u istoriji SAD i tvrdi da bi presuda protiv njega bila - katastrofalna za ekonomiju.

Oni koji osporavaju njegovu pravnu argumentaciju kažu da zakon iz 1977. godine koji reguliše ovlašćenja u vanrednim situacijama, a na koji se Tramp poziva, čak i ne pominje carine, i da nijedan drugi predsednik pre njega nije koristio taj zakon da ih nameće.

Grupa malih preduzetnika ističe da carine guraju njihovo poslovanje ka bankrotstvu.

Predmet koji je iznet pred Vrhovni sud odnosi se na dva carinska paketa. Jedan je iz februara, na čijoj meti su proizvodi iz Kanade, Kine i Meksika. Uveo ga je Tramp pošto je u zemlji zaveo vanredno stanje zbog krijumčarenja droge. Drugi paket sadrži "recipročne carine" koje je Tramp u aprilu najavio za ogromnu većinu država sveta.

Usledila je gomila tužbi protiv Trampove administracije, i od saveznih država sa administracijama opozicionih demokrata, i od malih preduzetnika zbog uvođenja carina na sve i svašta - od opreme za vodoinstalatere do higijenskih uložaka za žene.

Niži sudovi su oborili mnoge Trampove uredbe o carinama zbog ilegalnog korišćenja ovlašćenja u vanrednim situacijama. Vrhovni sud SAD bi, pak, celu stvar mogao videti drugačije.

Upravo je Tramp u prvom predsedničkom mandatu (2017-2021) doprineo stvaranju sadašnje konzervativne većine u Vrhovnom sudu pošto su neke sudije umrle, a neke otišle u penziju.

Novi sastav Vrhovnog sudija, sa šest konzervativnih i troje liberalnih sudija, dao je Trampu niz važnih pobeda u situacijama kada je propisano da taj sud hitno postupa. Ali malo toga od Trampove konzervativne politike najšireg ranga je bilo iskušavano pred najvišom sudskom instancom SAD.

Vrhovni sud je bio skeptičan prema načinu na koji je bivši predsednik, demokrata Džozef Bajden koristio svoja izvršna ovlašćenja, pa je neke od njegovih uredbi obarao, poput one o oprostu studentskih kredita u iznosu od ukupno 400 milijardi dolara.

Trampovi kritičari kažu da i Tramp mora imati isti tretman - tim pre što njegove politike imaju mnogo veći ekonomski uticaj od Bajdenovih.

(Beta, 05.11.2025)