Aleksinčanin duže od pet decenija sakuplja starine, u njegovoj kolekciji i predmeti od pre nove ere

Saša Ristić (63) iz Rutevca kod Aleksinca više od pola veka bavi se sakupljanjem starina i u svojoj kolekciji ima više hiljada predmeta, a mnogi od njih su veoma retki i vredni.

U njegovoj kolekciji nalaze se, između ostalog, dva odlično očuvana ilirska pojasa iz petog veka pre nove ere, bronzane rimske lampe, veoma retka puška iz srpsko-turskih ratova, a pronašao je čak i dva topa iz 1876. godine.

Ristić je kazao za agenciju Beta da je sakupljanjem starina počeo da se bavi kada je imao svega 10 godina.

"U babinoj škrinji sam pronašao jedan novčić iz 1920. godine i onda krenuo da prikupljam stare kovanice. U školi sam ih pokazivao drugoj deci, pa su i oni krenuli da ih sakupljaju, ali bi im to brzo dosadilo pa bi mi davali svoje novčiće i tako sam brzo uvećao svoju kolekciju", izjavio je Ristić.

On je rekao da ne može da objasni zbog čega je počeo da sakuplja starine i kako ih je zavoleo.

"Niko se u mom okruženju time nije bavio, a i sada se retko ko time bavi tako da je moja kolekcija najveća na području Aleksinca", izjavio je Ristić.

Prema njegovim rečima, nakon kovanica počeo je da sakuplja predmete iz antičkog perioda, onda vojnu opremu, potom predmete iz praistorije, dok u poslednje vreme sakuplja najrazličitije starine.

"Za antiku sam se zainteresovao pošto sam od ljudi iz sela čuo da su pronalazili različite predmete dok su obrađivali zemlju. Onda sam i ja počeo da obilazim njive nakon oranja i kiša i zaista sam puno toga pronašao", istakao je Ristić.

Najvrednije eksponate, dva iliriska pojasa, kazao je, pronašao je zahvaljujući svešteniku koji ga je pozvao da proveri deo crkvenog dvorišta koje je trebalo da bude betonirano.

"Sveštenik me je pozvao da proverim da li u zemlji koju su nameravali da betoniraju ima nečega. Ilirski pojasevi koje sam tamo pronašao su jedini legalni primerci u privatnoj kolekciji u našoj zemlji. Inače ima ih 11 u Srbiji i svi su u fragmentima, u delovima, a moji su jedini celi. Sa jednog je odlomljeno jedno parče, ali sam sačuvao i njega", naglasio je Ristić.

On je kazao da je sasvim slučajno, tragajući za starinama, ispred jednog otpada u Aleksincu pronašao dva topa izrađena još 1876. godine.

"Romi su ih izvadili iz Južne Morave kod Gvozdenog mosta u Aleksincu. Povezli su ih da ih prodaju, a ja sam ih otkupio od njih. Kasnije sam saznao da su to prvi Krupovi topovi koji su se punili otpozadi. Saznao sam i da je naša država 1876. godine kupila za probu četiri topa od Nemaca i korišćeni su tokom srpsko-turskih ratova, izjavio je Ristić.

Do danas, dodao je Ristić, nije uspeo da sazna zbog čega su dva topa bačena u Moravu.

"Čuvao sam ih neko vreme u dvorištu, ali s obzirom da nemam adekvatne uslove, jedan sam vrlo brzo prodao Vojnom muzeju u Beogradu, a jedan sam zadržao za sebe. Zbog neadekvatnih uslova koje imam taj top sam 2018. godine ustupio na čuvanje kasarni "Mija Stanimirović" u Nišu. Biće tamo na čuvanju do moje smrti, a posle toga biće njihovo trajno vlasništvo", kazao je Ristić.

On je istakao da svoju kolekciju stalno uvećava, tako da bi mu sada bio potreban prostor od sigurno 1.000 kvadratnih metara da bi adekvatno izložio sve eksponate.

"Odlazim na sajmove i obilazim otpade i verovali ili ne, na smetlištima se najviše pronalaze starine. Živimo u potrošačkom vremenu, kupimo nešto, koristimo neko vreme i kad nam ne treba bacimo, a pogotovo se bacaju te stare stvari koje su ostale od baba, deda, očeva…Ljude te stare stvari uglavnom ne interesuju, a meni je žao da se upropaste pa ih sakupljam", izjavio je Ristić.

Prema njegovim rečima, veliki broj antikviteta iz naše zemlje kolekcionari prodaju u inostranstvu, a on je, dok je 80-tih godina radio u Švajcarskoj kupovao starine koje su dolazile iz naše zemlje i donosio ih u Rutevac.

Njegova velika želja je, kazao je, da starine sa aleksinačkog podneblja sačuva za generacije koje dolaze.

"Maštam o tome da u dvorištu kuće napravim srpsku kuću u moravskom stilu i da u njoj izložim najvrednije predmete. Međutim, za to je potrebno puno para, najmanje 30.000 evra, a ja se sada bavim poljoprivredom i teško mogu da izdvojim toliki iznos", rekao je Ristić.

On je kazao da će kuću u Aleksincu u kojoj živi njegova majka, nakon njene smrti pretvoriti u muzej, koji će najverovatnije ostaviti Aleksincu kao zaveštanje.

(Beta, 11.11.2025)