Имају ли критике ЕУ било каквог ефекта на Србију

Једна посета, две резолуције и једна „прерасподела шведских финансијских средстава“ - четири пацке Србији из Европске уније у само месец дана.

Прво је Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије, у Београд донела поруку „дела, а не само речи“ и поновила шта се све од Србије очекује на путу ка ЕУ, који већ дуго изгледа као београдска Славија у јутарњем шпицу.

Бучно је, али махом све стоји.

Уследила је резолуција Европског парламента, оцењена као једна од најоштријих до сада, да би у истом тону прошла и недавна резолуција Европске комисије.

На крају је Шведска, један од већих страних донатора у Србији, најавила делимично обустављање помоћи државним органима и преусмеравање новца цивилном сектору.

На сва четири места истакнути су слични проблеми - нарушавање владавине права, демократије, слободе говора и медија, корупција, притисак на судове и тужилаштва.

Имају ли ЕУ критике у пракси било каквог утицаја и ефекта по званични Београд?

Могле би да имају ако Брисел и кључне европске престонице приступ ЕУ новцу и тржишту, као и разним политичким састанцима, повежу са реформама, сматра Вероника Ангел, професорка Европског универзитетског института у Фиренци.

„Ако Немачка, Француска, Италија и остали буду пратили поруку Европске комисије и она буде јединствена, притисак би био велики, иако не постоји директна контрола шта ће власти у Београду радити на домаћем плану“, каже Ангел за ББЦ на српском.

Ситуацију је додатно закомпликовао пад надстрешнице у Новом Саду, када је погинуло 16 људи, што је изазвало антивладине протесте широм земље, којима демонстранти траже утврђивање одговорности за новосадску трагедију.

Србија ће до краја 2026. испунити све критеријуме за улазак у ЕУ, изјавио је раније председник Србије Александар Вучић, иако то није урадила за више од једне деценије.

Многе од ЕУ критика представљају „куцање на отворена врата&qуот;, јер управо ових дана приводимо крају важне и сложене реформске процесе, каже Немања Старовић, српски министар за евроинтеграције, за ББЦ на српском.

Кључна два камена спотицања у приступним преговорима Србије годинама су иста - нерешен статус Косова и неусклађивање спољне политике са европском, што у пракси значи захтев да се Русији уведу санкције због рата у Украјини.

По питању санкција Русији могуће су и промене „ако Влада Србије тако одлучи&qуот;, изјавио је недавно Вучић, који је у међувремену добио пацке и из званичне Москве.

• Урсула фон дер Лајен у Београду: 'Дела, а не само речи'
• Европски парламент о Србији: 'Дијагноза једног система' и 'најоштрија резолуција до сада'
• Шта делимична обустава шведске помоћи државним органима значи за Србију

Огледало

Резолуција Европске комисије, својеврсне владе ЕУ, донела је прилично тешке речи.

Констатује се продубљена подела у друштву због студентских протеста, названих „изразом разочарања због корупције, недостатка одговорности и транспарентности“.

Док демонстранти корупцију - по којој је Србија трећа земља Европе - виде као главни узрок пада надстрешнице тек реновиране железничке станице, власти то негирају.

Као и много пута до сада, понављају „пустите институције да раде свој посао“, иако се са улица може чути да су оне под контролом владајуће Српске напредне странке.

Што власти такође негирају.

Док протести и даље трају, Европска комисија посебно указује на „прекомерну употребу силе против демонстраната“, али и притиске на цивилно друштво и медије, као и „покушаје политичког утицаја на правосуђе“.

У извештају се помиње и „повезаност криминала и политике“.

„Све критике различитих институција су лепо сажете у том извештају, иако Европску комисију често сматрају технократском институцијом, која се изражава дипломатским речником“, каже Страхиња Суботић из Центра за европске политике за ББЦ на српском.

„Међутим, сада су црно на бело рекли многе ствари које би раније биле увијене у обланде.“

Као кључну оптужбу види да се „све одлуке доносе наспрам једне особе“ - председника Вучића - чега не треба да буде у демократској земљи и потенцијалној чланици ЕУ, додаје.

Представљајући извештај Европске комисије, амбасадор Европске уније у Србији Андреас фон Бекерат назвао га је „огледалом“, што се Вучићу баш и није свидело.

„Ви сте рекли да је то огледало, али ја бих рекао да је то ваше мишљење“, рекао је.

Немања Старовић, министар за евроинтеграције у Влади Србије, сматра да извештај ЕК „свакако није најлошији до сада, ни у формалном смислу, нити суштински&qуот;.

Иако садржи изражене критике, степен напретка ни у једном од 33 поглавља није оцењен као назадовање, што је најнижа оцена на шестостепеној скали напретка, истиче.

„Годишњи извештај представља обиман инвентар свега што смо урадили у претходној години и излистава све реформе које нисмо привели крају&qуот;, наводи Старовић у писаном одговору за ББЦ на српском.

Наглашава да су близу усвајања измена и допуна Закона о јединственом бирачком списку и избора чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ).

Тврди и да се „интензивно ради на читавом пакету закона и подзаконских аката из области владавине права, борбе против криминала и корупције&qуот;.

„Уверен сам да ћемо већ до краја ове године, дакле веома брзо, имати добре и опипљиве резултате&qуот;, каже Старовић, високи функционер владајуће СНС.

• Вучић о изјави Марије Захарове: 'Најлакше да на непристојност одговорим на исти начин'
• 'Српска војна индустрија пуца у леђа Русији', кажу обавештајци Москве
• Како је Србија разумела поруке Урсуле фон дер Лајен

Утицај

Постоје три начина како критике Европског парламента (ЕП) и Европске комисије (ЕК) могу имати ефекта на Србију, сматра Ангел.

• План раста

Прво, преко плана раста ЕУ, кроз који се земљама кандидатима исплаћује новац у зависности од напретка у такозваним фундаменталима – владавини права, слободи медија, изборима и политичком дијалогу, наводи.

Негативан годишњи извештај могао би да значи тежу или мању исплату.

„То брже промени нечије понашање него уобичајени говори“, наглашава Ангел, која се бави међународном политиком и европским интеграцијама.

Шведску прерасподелу донација види као „један од модела“ таквог утицаја и „сигнал Београду да од понашања владе зависи ко ће добити европски новац“.

„То није директно изазвано резолуцијама ЕП и ЕК, али је на истом трагу, тако да ту видимо мало координације“, сматра Ангел.

„Можемо очекивати и да други начине сличне кораке, ако не буде напретка у Србији.“

• Кластери

Затим, негативни налази у извештајима успоравају отварање или затварање кластера - скупова преговарачких поглавља - тако да су чак и лакша поглавља блокирана док не буде помака, додаје.

Србија је до сада отворила 22 од 35 поглавља, од којих су два привремено затворена - Поглавље 25 (наука и истраживање) и Поглавље 26 (образовање и култура).

Отворени су Кластер 1 (Основе) и Кластер 4 (Зелена агенда и одржива повезаност).

Поглавље 35, које се бави односима са Приштином, посебан је проблем.

„Једина смо држава кандидат са Западног Балкана која је изложена изазову по питању сопственог територијалног интегритета и то по природи ствари чини наш напредак у процесу приступања знатно тежим&qуот;, каже министар Старовић за ББЦ.

А ту је и случај (не)усаглашавања са спољном и безбедносном политиком ЕУ.

Стопа усаглашености је у претходној години са 51 одсто подигнута на 66 одсто и то без придруживања економским санкцијама против Русије, додаје Старовић, што назива „великим напретком&qуот;.

• Геополитички осврт: Зашто су Европа и свет тихи по питању студентских протеста у Србији
• Студенти тркачи из Србије са европосланицима, Пицула: 'Они одређују будућност'
• ''Европо, подржи нас': Студенти возили бицикле више од 1.300 километара до Стразбура

• Политичка цена ћутања

„На крају, резолуције повећавају политичку цену за државе чланице ако одлуче да жмуре на оно што Србија ради, а истовремено тражи уступке по питању Косова и енергетике“, сматра Ангел.

Из табора антивладиних демонстраната се већ неко време, а посебно од почетка масовних протеста због пада настрешнице, чују оптужбе на рачун Европске уније и земаља чланица, да не реагују довољно на све што се дешава у Србији.

Најчешћа је да ЕУ више интересује одржавање статуса кво и „стабилократије&qуот;, него да нешто учини по питању подривања демократских вредности и институција&qуот;.

И заиста су протесте пратила махом дипломатски штура саопштења из Брисела.

Ситуацију је помало променила Марта Кос, комесарка за проширење ЕУ, која је поводом годишњице трагедије написала да се демонстранти „боре за одговорност, слободу изражавања и инклузивну демократију, те вредности које воде Србију у ЕУ&qуот;.

• Преговори

На крају, најједноставније, али и најдугорочније, од извештаја из њених институција зависи и само чланство у ЕУ - иако је оно на прилично дугом штапу.

Чланице Европске уније су те које одлучују о даљој будућности Србије, а оне се ослањају на извештај Европске комисије, каже Суботић.

„Уколико се са једне стране свађамо са њима, а са друге причамо да смо проевропски оријентисани, тај приступ нас неће довести до чланства“, додаје.

За то време, Црна Гора и Албанија напредују и имају статус најбољих ЕУ ђака.

У ЕУ би могле да се нађу за неколико година.

„Наћи ћемо се у ситуацији да останемо сами у региону, без чланства, са чврстим границама са Црном Гором“, каже Суботић.

Уместо Отвореног Балкана, пројекта сарадње Србије, Албаније и Северне Македоније, званични Београд ће добити „Затворени Балкан&qуот;, додаје.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Да ли Европска унија мења став према Србији
• Нова правила за улазак у ЕУ: Како да се пријавим
• Зашто у Србији опада подршка Европској унији
• Шта за Србију значи предлог Брисела о руском гасу
• Како је Црна Гора постала балкански лидер у приближавању Европској унији
• Руска служба: 'Европска унија спрема 'Мајдан' у Србији'; Брисел: 'То није тачно'

(ББЦ Невс, 11.12.2025)