Племена која су вратила бизоне у природу САД, убијају их да би се прехранила јер нема помоћи државе

Припадници племена староседелаца САД Асинибоин и Сијукс из Форт Пека у северној Монтани у равницама резервата Форт Пек из теренских возила убијају бизоне које су последњих деценија поново довели у природу, брзо обрађују тела и односе их на прераду у млевено месо и комаде ради поделе најсиромашнијима међу њима.

Док посланици у Вашингтону муку муче да реше рекордно дуг прекид финансирања савзне владе због недоношења државног буџета на време (Схутдовн) које је прекинуло помоц́ у храни за десетине милиона људи, племенске вође у резерватима широм Великих равница убијају своја драгоцена крда бизона да би се људи прехранили.

Око једне трец́ине припадника племена Форт Пек у резервату зависи од месечних социјалних чекова, рекао је њихов председник Флојд Азур. У новембру су примили само делимичне исплате пошто је администрација председника Доналда Трампа угасила средства за Програм додатне помоц́и у исхрани (СНАП).

Званичници Форт Пека су повећавали своје стадо бизонима из Националног парка Јелоустоун упркос приговорима сточара забринутих због болести животиња.

У октобру је племенска влада одобрила убијање 30 бизона са око 5,5 тона меса. Половина је одстрељена до уторка. Пошто је Монтана међу државама САД које су имале само делимичне исплате за СНАП, Форт Пек ц́е за сада наставити да дели бизонско месо.

Племена, укључујуц́и Црне Ноге, Сијуксе и Кроу, раде исто: хране хиљада људи месом бизона из стада обновљених током последњих деценија пошто су те животиње у 19. веку биле ловљене скоро до изумирања.

Програми помоц́и у храни и финансирање исхране део су поверења и уговорних обавеза савезне владе - њених законских и моралних обавеза да финансира здравље и добробит домородачких племена у замену за земљу и ресурсе које су САД узеле од њих.

"То је обавеза коју су преузели када су нам узели земљу, када су нам украли земљу, када су нас преварили за нашу земљу", рекао је Марк Макаро, председник Националног конгреса америчких Индијанаца. А да се то ради са СНАП-ом, с храном, то је нечовечно".

Чланови племена недељама једни другим позајмљују по мало хране, а у недељу су добили делимичну исплату: по око 196 долара уместо уобичајених 298 месечно.

Заједнице америчких староседелаца и у другим деловима САД такође користе природне ресурсе како би надокнадиле изгубљену федералну помоц́. Чланови народа Микмак у Мејну су напунили банку хране пастрмком из свог мрестилишта и локално уловљеним месом лоса. У југоисточној Оклахоми, народ Команчи прихвата јеленско месо за банке хране. А у југозападном делу државе, народ Чокто је основао три погона за прераду меса.

Око 80% припадника племена Микмак у округу Арустук су примаоци СНАП-а, рекла је Канди Сок, директорка заједнице племена. "Тражили смо донације; наша фарма их је дала, али оне нец́е дуго трајати", рекла је Сок.

Бизон је вековима имао главну улогу за племена из равница: месо за исхрану и кожа за одец́у и шаторе.

Томе је нагло дошао крај када су бели "ловци на кожу" стигли 1879. године у горњи слив реке Мисури око Форт Пека, који је имао неке од последњих остатака стада која су некада бројала милионе бизона, рекао је историчар Асинибоина Денис Смит. До 1883. године те животиње су практично истребљене, према Смиту, пензионисаном универзитетском стручњаку.

Без начина да се људи прехране и због тога што им је влада ускрац́ивала храну, нестанак бизона најавио је време глади за Асинибоине, рекао је он. Многа друга племена из равница такође су претрпела тешкоц́е.

Стотинама километара западно од Форт Пека, племе Црне Ноге је ових дана убило још 18 бизона из свог крда и ловило на лосове да би поделили месо међу собом. То племе је вец́ периодично делило бизонско месо старијима, болеснима и за церемоније. Али никада није убило 700 животиња одједном, а то чини сада.

"Не можемо толико стално. Не желимо да ин нестане", рекао је Ервин Карлсон који води програм тог племена за бизоне.

У Јужној Дакоти, племе Сијукс дистрибуирало је месо око 20 својих бизона. Племе је радило на изградњи својих капацитета за исхрану људи откако је доживело несташицу током пандемије ковида-19. Сада има погон за прераду меса који може да обради 25 до 30 животиња недељно, рекао је Џејм Мари из Управе племена Сијукс. Племена од Минесоте до Монтане су тражила да користе тај погон, али су морали да неке одбију, рекао је Мари.

Племе Сијукса у Јужној Дакоти недавно је добило своју прву продавницу прехрамбених производа, окончавајуц́и вишедеценијски статус "пустиње хране" где су људи морали да возе 160 километара у оба смера да би дошли до намирница. Прекид исплате бенефиција СНАП-а изазвао је панику, рекао је благајник и секретар племена Марти Жандро.

Те бенефиције за новембар су смањене на 65% уобичајене суме.

Али Сијукси имају биволе, говеда и лосова у изобиљу на више од 25 квадратних километара. У недељу је племе поклонило више од 180 килограма меса за више од 100 чланова племена, рекли су чланови вец́а.

"Веома сам поносна што имамо шта да дамо", рекла је чланица племенског савета Марло Лангдо.

(Бета, 12.11.2025)