Plemena koja su vratila bizone u prirodu SAD, ubijaju ih da bi se prehranila jer nema pomoći države
Pripadnici plemena starosedelaca SAD Asiniboin i Sijuks iz Fort Peka u severnoj Montani u ravnicama rezervata Fort Pek iz terenskih vozila ubijaju bizone koje su poslednjih decenija ponovo doveli u prirodu, brzo obrađuju tela i odnose ih na preradu u mleveno meso i komade radi podele najsiromašnijima među njima.
Dok poslanici u Vašingtonu muku muče da reše rekordno dug prekid finansiranja savzne vlade zbog nedonošenja državnog budžeta na vreme (Shutdown) koje je prekinulo pomoć u hrani za desetine miliona ljudi, plemenske vođe u rezervatima širom Velikih ravnica ubijaju svoja dragocena krda bizona da bi se ljudi prehranili.
Oko jedne trećine pripadnika plemena Fort Pek u rezervatu zavisi od mesečnih socijalnih čekova, rekao je njihov predsednik Flojd Azur. U novembru su primili samo delimične isplate pošto je administracija predsednika Donalda Trampa ugasila sredstva za Program dodatne pomoći u ishrani (SNAP).
Zvaničnici Fort Peka su povećavali svoje stado bizonima iz Nacionalnog parka Jeloustoun uprkos prigovorima stočara zabrinutih zbog bolesti životinja.
U oktobru je plemenska vlada odobrila ubijanje 30 bizona sa oko 5,5 tona mesa. Polovina je odstreljena do utorka. Pošto je Montana među državama SAD koje su imale samo delimične isplate za SNAP, Fort Pek će za sada nastaviti da deli bizonsko meso.
Plemena, uključujući Crne Noge, Sijukse i Krou, rade isto: hrane hiljada ljudi mesom bizona iz stada obnovljenih tokom poslednjih decenija pošto su te životinje u 19. veku bile lovljene skoro do izumiranja.
Programi pomoći u hrani i finansiranje ishrane deo su poverenja i ugovornih obaveza savezne vlade - njenih zakonskih i moralnih obaveza da finansira zdravlje i dobrobit domorodačkih plemena u zamenu za zemlju i resurse koje su SAD uzele od njih.
"To je obaveza koju su preuzeli kada su nam uzeli zemlju, kada su nam ukrali zemlju, kada su nas prevarili za našu zemlju", rekao je Mark Makaro, predsednik Nacionalnog kongresa američkih Indijanaca. A da se to radi sa SNAP-om, s hranom, to je nečovečno".
Članovi plemena nedeljama jedni drugim pozajmljuju po malo hrane, a u nedelju su dobili delimičnu isplatu: po oko 196 dolara umesto uobičajenih 298 mesečno.
Zajednice američkih starosedelaca i u drugim delovima SAD takođe koriste prirodne resurse kako bi nadoknadile izgubljenu federalnu pomoć. Članovi naroda Mikmak u Mejnu su napunili banku hrane pastrmkom iz svog mrestilišta i lokalno ulovljenim mesom losa. U jugoistočnoj Oklahomi, narod Komanči prihvata jelensko meso za banke hrane. A u jugozapadnom delu države, narod Čokto je osnovao tri pogona za preradu mesa.
Oko 80% pripadnika plemena Mikmak u okrugu Arustuk su primaoci SNAP-a, rekla je Kandi Sok, direktorka zajednice plemena. "Tražili smo donacije; naša farma ih je dala, ali one neće dugo trajati", rekla je Sok.
Bizon je vekovima imao glavnu ulogu za plemena iz ravnica: meso za ishranu i koža za odeću i šatore.
Tome je naglo došao kraj kada su beli "lovci na kožu" stigli 1879. godine u gornji sliv reke Misuri oko Fort Peka, koji je imao neke od poslednjih ostataka stada koja su nekada brojala milione bizona, rekao je istoričar Asiniboina Denis Smit. Do 1883. godine te životinje su praktično istrebljene, prema Smitu, penzionisanom univerzitetskom stručnjaku.
Bez načina da se ljudi prehrane i zbog toga što im je vlada uskraćivala hranu, nestanak bizona najavio je vreme gladi za Asiniboine, rekao je on. Mnoga druga plemena iz ravnica takođe su pretrpela teškoće.
Stotinama kilometara zapadno od Fort Peka, pleme Crne Noge je ovih dana ubilo još 18 bizona iz svog krda i lovilo na losove da bi podelili meso među sobom. To pleme je već periodično delilo bizonsko meso starijima, bolesnima i za ceremonije. Ali nikada nije ubilo 700 životinja odjednom, a to čini sada.
"Ne možemo toliko stalno. Ne želimo da in nestane", rekao je Ervin Karlson koji vodi program tog plemena za bizone.
U Južnoj Dakoti, pleme Sijuks distribuiralo je meso oko 20 svojih bizona. Pleme je radilo na izgradnji svojih kapaciteta za ishranu ljudi otkako je doživelo nestašicu tokom pandemije kovida-19. Sada ima pogon za preradu mesa koji može da obradi 25 do 30 životinja nedeljno, rekao je Džejm Mari iz Uprave plemena Sijuks. Plemena od Minesote do Montane su tražila da koriste taj pogon, ali su morali da neke odbiju, rekao je Mari.
Pleme Sijuksa u Južnoj Dakoti nedavno je dobilo svoju prvu prodavnicu prehrambenih proizvoda, okončavajući višedecenijski status "pustinje hrane" gde su ljudi morali da voze 160 kilometara u oba smera da bi došli do namirnica. Prekid isplate beneficija SNAP-a izazvao je paniku, rekao je blagajnik i sekretar plemena Marti Žandro.
Te beneficije za novembar su smanjene na 65% uobičajene sume.
Ali Sijuksi imaju bivole, goveda i losova u izobilju na više od 25 kvadratnih kilometara. U nedelju je pleme poklonilo više od 180 kilograma mesa za više od 100 članova plemena, rekli su članovi veća.
"Veoma sam ponosna što imamo šta da damo", rekla je članica plemenskog saveta Marlo Langdo.
(Beta, 12.11.2025)
