Западни Балкан 2030: Дигитализација у региону кључ сарадње и одрживости

Учесници панела "Дигитализација и модернизација - паметне економије, снажнији регион", одржаног у оквиру годишње конференције "Западни Балкан 2030", оценили су данас да је дигитализација кључ за сарадњу у региону и његову одрживост.

Заменик председника Владе Северне Македоније Иван Стоилковић изјавио је данас да није довољно само говорити о дигитализацији као некој доброј вести, већ да је за њену квалитетну употребу потребно улагање у образовање.

{Имаге2}

Стоилковић је оценио да дигитализација јесте "на неки начин освајање нове слободе", али да је базични проблем образовање, док је ширење дигитализације други проблем.

{Релатед:234221}

{Релатед:234229}

Према Стоилковићу, ако земље региона не могу да рашире дигитализацију у сопственом ширем становништву, тешко могу да остваре међусобну сарадњу на ширем плану у дигиталној сфери.

Амбасадор Финске у Србији, Црној Гори и Северној Македонији Никлас Линдквист је рекао да се дигитална стратегија његове земље заснива на помоћи корисницима и снажној заштити информационих система, и да је вештачка интелигенција у првом плану.

Он је навео да ипак није довољно да само влада неке земље хоће да буде дигитална, већ да то морају да желе и грађани.

Линдквист је навео да је дигитална покривеност у Финској тренутно 82 одсто,а циљ је да буде већа.

Он је додао да је дигитализација "кључ за одрживост", да има примену у производњи, роботици, чистој енергији, и да прожима цело друштво.

Јелена Бојовић, директорка Центра за четврту индустријску револуцију и програмски директор НАЛЕД-а навела је да у земљама Западног Балкана у сфери пољопривреде постоје слични модели примене дигитализације.

Додала је да је један од првих процеса у дигитализацији у Србији био је у вези са издавањем грађевинских дозвола по узору на решење Северне Македоније.

Бојовић је оценила да су грађани прихватили и превазишли дигитализацију на нивоу основних државних услуга и да је следећи корак дигитализација у здравству.

Извршни директор МТЕЛ-а Зоран Миловановић рекао је да у Црној Гори више 90 одсто домаћинстава има приступ кабловској инфраструктури.

Он је оценио да без добрих телекомуникационих услуга нема модернизације и дигитализације.

Додао је да МТЕЛ у Црној Гори интензивно ради на развоју дигиталног екосистема, што укључује интензивну сарадњу са министарствима, посебно министарством јавне управе.

Миловановић је навео да је МТЕЛ отворио дигиталну академију за ширење дигиталне писмености у Црној Гори, отворену за све грађана свих узраста.

Он је оценио да у сфери дигитализације, као и у другим, свака земља Западног Балкана мора да буде развијена да би регион као целина добро функционисао.

Директор СМЕ ХУБ-а Александар Горачинов навео је да је след догађаја у пракси показао да је "дигитализација само алат", а да је суштински важна промена начина размишљања.

Горачинов је рекао да, када су у питању компаније, поставка основа компаније, што укључује менаџмент и управљање финансијама, треба да има првенство, а да дигитализација, зелена транзиција и иновације долазе после тога.

Директор Агенције за информационо-комуникационе технологије Републике Српске Дражен Вишњић рекао је да електронска управа, према схватању његове агенције, има стратешки ниво који омогућава доношење одлука у реалном времену.

Он је додао да осим тога, дигитализација има и ниво који унапређује рад институција, а да је важно да она буде окренута пре свега према потребама грађана и привреде.

Вишњић је додао да у ЕУ има доста добрих пракси прекограничне сарадње и сервиса који би могли бити корисни као узор земљама Западног Балкана.

Годишња конференција "Западни Балкан 2030" окупила је у Београду представнике међународних, европских и регионалних институција, влада, инвеститоре и иноваторе, уз подршку Европске инвестиционе банке и Канцеларије Уједињених нација за пројектне услуге.

Скуп је одржан у организацији магазина Тхе Регион, а спонзори су компанија МТЕЛ, СМЕ ХУБ и Електропривреда Србије.

Циљ конференције је да истакне потенцијал региона да пружи допринос стварању конкурентније, одрживије и чвршће повезане Европе.

Намера је да се конференција до 2030. одржава и у другим градовима широм Западног Балкана, као годишњи форум за дијалог и сарадњу, на којем се идеје претварају у конкретне акције и партнерства.

Видео материјал доступан ОВДЕ. 

(Бета, 12.11.2025)