Zapadni Balkan 2030: Digitalizacija u regionu ključ saradnje i održivosti
Učesnici panela "Digitalizacija i modernizacija - pametne ekonomije, snažniji region", održanog u okviru godišnje konferencije "Zapadni Balkan 2030", ocenili su danas da je digitalizacija ključ za saradnju u regionu i njegovu održivost.
Zamenik predsednika Vlade Severne Makedonije Ivan Stoilković izjavio je danas da nije dovoljno samo govoriti o digitalizaciji kao nekoj dobroj vesti, već da je za njenu kvalitetnu upotrebu potrebno ulaganje u obrazovanje.
{Image2}
Stoilković je ocenio da digitalizacija jeste "na neki način osvajanje nove slobode", ali da je bazični problem obrazovanje, dok je širenje digitalizacije drugi problem.
{Related:234221}
{Related:234229}
Prema Stoilkoviću, ako zemlje regiona ne mogu da rašire digitalizaciju u sopstvenom širem stanovništvu, teško mogu da ostvare međusobnu saradnju na širem planu u digitalnoj sferi.
Ambasador Finske u Srbiji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji Niklas Lindkvist je rekao da se digitalna strategija njegove zemlje zasniva na pomoći korisnicima i snažnoj zaštiti informacionih sistema, i da je veštačka inteligencija u prvom planu.
On je naveo da ipak nije dovoljno da samo vlada neke zemlje hoće da bude digitalna, već da to moraju da žele i građani.
Lindkvist je naveo da je digitalna pokrivenost u Finskoj trenutno 82 odsto,a cilj je da bude veća.
On je dodao da je digitalizacija "ključ za održivost", da ima primenu u proizvodnji, robotici, čistoj energiji, i da prožima celo društvo.
Jelena Bojović, direktorka Centra za četvrtu industrijsku revoluciju i programski direktor NALED-a navela je da u zemljama Zapadnog Balkana u sferi poljoprivrede postoje slični modeli primene digitalizacije.
Dodala je da je jedan od prvih procesa u digitalizaciji u Srbiji bio je u vezi sa izdavanjem građevinskih dozvola po uzoru na rešenje Severne Makedonije.
Bojović je ocenila da su građani prihvatili i prevazišli digitalizaciju na nivou osnovnih državnih usluga i da je sledeći korak digitalizacija u zdravstvu.
Izvršni direktor MTEL-a Zoran Milovanović rekao je da u Crnoj Gori više 90 odsto domaćinstava ima pristup kablovskoj infrastrukturi.
On je ocenio da bez dobrih telekomunikacionih usluga nema modernizacije i digitalizacije.
Dodao je da MTEL u Crnoj Gori intenzivno radi na razvoju digitalnog ekosistema, što uključuje intenzivnu saradnju sa ministarstvima, posebno ministarstvom javne uprave.
Milovanović je naveo da je MTEL otvorio digitalnu akademiju za širenje digitalne pismenosti u Crnoj Gori, otvorenu za sve građana svih uzrasta.
On je ocenio da u sferi digitalizacije, kao i u drugim, svaka zemlja Zapadnog Balkana mora da bude razvijena da bi region kao celina dobro funkcionisao.
Direktor SME HUB-a Aleksandar Goračinov naveo je da je sled događaja u praksi pokazao da je "digitalizacija samo alat", a da je suštinski važna promena načina razmišljanja.
Goračinov je rekao da, kada su u pitanju kompanije, postavka osnova kompanije, što uključuje menadžment i upravljanje finansijama, treba da ima prvenstvo, a da digitalizacija, zelena tranzicija i inovacije dolaze posle toga.
Direktor Agencije za informaciono-komunikacione tehnologije Republike Srpske Dražen Višnjić rekao je da elektronska uprava, prema shvatanju njegove agencije, ima strateški nivo koji omogućava donošenje odluka u realnom vremenu.
On je dodao da osim toga, digitalizacija ima i nivo koji unapređuje rad institucija, a da je važno da ona bude okrenuta pre svega prema potrebama građana i privrede.
Višnjić je dodao da u EU ima dosta dobrih praksi prekogranične saradnje i servisa koji bi mogli biti korisni kao uzor zemljama Zapadnog Balkana.
Godišnja konferencija "Zapadni Balkan 2030" okupila je u Beogradu predstavnike međunarodnih, evropskih i regionalnih institucija, vlada, investitore i inovatore, uz podršku Evropske investicione banke i Kancelarije Ujedinjenih nacija za projektne usluge.
Skup je održan u organizaciji magazina The Region, a sponzori su kompanija MTEL, SME HUB i Elektroprivreda Srbije.
Cilj konferencije je da istakne potencijal regiona da pruži doprinos stvaranju konkurentnije, održivije i čvršće povezane Evrope.
Namera je da se konferencija do 2030. održava i u drugim gradovima širom Zapadnog Balkana, kao godišnji forum za dijalog i saradnju, na kojem se ideje pretvaraju u konkretne akcije i partnerstva.
Video materijal dostupan OVDE.
(Beta, 12.11.2025)
