AFP: Balansiranje Srbije između Istoka i Zapada: Nafta, gas i politika
Nesigurno diplomatsko balansiranje vlasti Srbije, uhvaćene između evropskih težnji i veza sa Rusijom, moglo bi dovesti tu zemlju u delikatnu poziciju ove zime - između sankcija na rusku naftu, zavisnosti od Moskve zbog gasa i pritiska iz Brisela, prenosi danas francuska agencija AFP ocene analitičara.
Frans pres, ne pominjući sinoćni sastanak predsednika Srbije i Francuske u Parizu, piše da od početka oktobra Srbija "očajnički pokušava da nađe način da ukloni američke sankcije protiv svoje najveće naftne kompanije NIS koja je u većinski ruskom vlasništvu".“Vreme ističe, moramo naći rešenje“, rekla je ove nedelje ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović koja nije odgovorila na zahteve AFP za intervju.
AFP piše da bi rezerve NIS-a trebalo da traju do 25. novembra po Ministarstvu energetike, a "ako se rafinerija zatvori, zalihe goriva će brzo postati oskudne, a uslediće i nestašice", rekao je za AFP Željko Marković, stručnjak za energetiku i upozorio da Srbija nema "kapacitet da uveze dovoljno naftnih derivata da zadovolji potražnju na tržištu".
On je ocenio da su Rusi do sada "samo međusobno prebacivali akcije" NIS-a, a "najrealnija opcija, ona koja bi zaista ublažila pritisak, bilo bi da srpska država preuzme kontrolu nad NIS-om".
Iako je ugalj dominantan izvor energije u Srbiji, gas je važan, posebno za daljinsko grejanje u najvećim gradovima.
I ovde je Beograd u velikoj meri zavisan od Moskve, od koje godinama kupuje gas po cenama nižim od tržišnih.
Pošto je poslednji trogodišnji ugovor istekao pre nekoliko meseci, nije potpisan dugoročni sporazum, a Moskva umesto toga potpisuje kratkoročne ugovore. Poslednji ističe 31. decembra, piše AFP.
Po podacima "Srbijagasa", piše dalje, Rusija snabdeva Srbiju sa šest miliona kubnih metara gasa dnevno putem gasovoda "Turski tok", koji prolazi kroz Bugarsku. To, po zvaničnim podacima dostupnim za 2023. godinu, predstavlja skoro 90 odsto gasa korišćenog u Srbiji.
Čak i ako Srbija uspe da obezbedi novi gasni sporazum sa Rusijom, kaže AFP, "srpski zvaničnici upozoravaju da bi evropski planovi za postepeno ukidanje ruskog gasa počev od 2026. godine mogli potpuno da prekinu njen bugarski put snabdevanja".
Kratkoročni ugovori su "sredstvo za vršenje pritiska na Srbiju", ocenio je Marković koji smatra da će, ako se ne postigne dogovor, Srbija moći da nastavi da kupuje ruski gas, ali po mnogo manje povoljnoj ceni.
Kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, Srbija je jedna od retkih država Evrope koja nije uvela sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu i viđena je kao saveznica Kremlja, ukazuje francuska agencija koja navodi "znake napetosti" na toj relaciji.
AFP navodi da je jesenas predsednik Aleksandar Vučić "optužio je Rusiju da koristi gasne ugovore da bi ga sprečila da nacionalizuje NIS", a da "Moskva nije krila svoju frustraciju pokušajima Vučića da se dodvori i Istoku i Zapadu".
"Čujemo jedno kada je u Moskvi, a suprotno kada je negde drugde", rekla je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova početkom novembra, prenosi AFP.
Po rečima Branke Latinović, bivše diplomatkinje, piše u tekstu, "Vučić je zarobljen u krizi koju je sam stvorio višegodišnjim 'cik-cak' kretanjem između Moskve i Brisela".
"Srbija žanje posledice svoje neuspele spoljne politike", smatra ona, "politika ravnoteže zasnovana na nekoliko stubova, u kombinaciji sa vojnom neutralnošću, koja više ne odgovara globalnom kontekstu. A to je sada posebno vidljivo sa onim što se dešava oko NIS-a".
AFP zaključuje da sve ukazuje da u "delikatnom balansiranju diplomatije Srbije između Istoka i Zapada šavovi izgleda počinju da pucaju".
(Beta, 14.11.2025)
