Србија најлошије рангирана земља Западног Балкана према Глобалном индексу организованог криминала

Србија је најлошије рангирана земља Западног Балкана према Глобалном индексу организованог криминала за 2025. годину и налази се на четвртом месту од назад, од 44 европске земље које су анализиране.

Како је пренео Радио Слободна Европа, лошије рангиране од Србије су једино Русија, Украјина и Италија.

Годишње извештаје о Индексу организованог криминала објављује Глобална иницијатива за борбу против транснационалног организованог криминала (ГИ-ТОЦ), организација цивилног друштва са седиштем у Женеви.

Према овогодишњем, извештају за 2025. годину, Босна и Херцеговина (БиХ) је на шестом месту, док је Црна Гора на 10. Подаци за Косово нису објављени.

Глобални индекс организованог криминала процењује ниво криминала и отпорност на организовани криминал у 193 државе света.

Извршни директор ГИ-ТОЦ Марк Шоу (Схав) указао је на то да организовани криминал "поткопава демократију, суверенитет држава, па чак и међународни мир и безбедност".

У Србији "државни актери имају кључну улогу у пејзажу организованог криминала", оценили су аутори извештаја, указујући да политичке елите утичу на кључна криминална тржишта.

Додају да корупција унутар државних институција олакшава и незаконите финансијске трансакције и штити криминалне послове, и да су "високи државни званичници повезивани с озлоглашеним фигурама из света организованог криминала".

"Србија остаје једно од главних чворишта кријумчарења на Западном Балкану", напомиње се у извештају.

Такође, према извештају, Србија представља саставни део руте за кријумчарењу хероина ка западној Европи, док српске криминалне мреже играју значајну улогу и у глобалном кријумчарењу кокаина.

Додаје се и да је у последњих неколико година забележен "пораст кријумчарења оружја из Србије на Косово, укључујући оружје војног типа".

Аутори Глобалног индекса бавили се се и улогом Србије у трговини људима.

"Извештаји указују да су појединци из власти и полиције умешани у принудни рад, трговину људима у сврху сексуалне експлоатације и кријумчарење оружја великих размера, уз минималну одговорност", наводи се.

Спомињу се и растуће везе са Русијом, Кином и заливским државама које "изазивају забринутост због нетранспарентности страних улагања и инфраструктурних пројеката". То, како се истиче, подстиче сумње на корупцију.

Финансијски криминал у Србији веома је укорењен, оцењује се и додаје да су у њих "често умешани високи државни званичници".

Приватни сектор у Србији дубоко је испреплетан с организованим криминалом - "велики број предузећа послује под утицајем високих политичких функционера", због чега "добијају повлашћен третман у тендерима и инвестицијама, често служећи као посредници за токове незаконитог новца", наводи се у извештају.

С друге стране, напомињу, предузећа која нису повезана с политичким круговима трпе сталне притиске и инспекције.

Указују и да владајућа Српска напредна странка (СНС) има значајан утицај на јавне институције, медије и изборни процес, што доприноси сумњама у демократско управљање, наводи се у извештају

У Глобалном индексу организованог криминала за 2025. годину наводе и да се организоване криминалне групе у Србији користе за застрашивање политичких противника и манипулацију изборним процесима.

Поред тога, додаје се да политичка елита поседује готово неограничену моћ, а јавност на има низак степен поверења у демократске институције.

(Бета, 15.11.2025)